Слике страница
PDF
ePub

Турци, како једном рече Фридрих Велики „за паре продали и оца и матер и својега великога пророка.“ Сила мита бијаше најјача полуга свега кршћанства у Цариграду, али је нико не подиже до виртуозности као Дубровник. Умјети дати кад је потребе, а одрећи на вријеме. Настављати предање, али не стварати погибне новине, дати онолико и не више, умјерено да се не олакоми много али да му се трбух умири. У тој непрестаној игри Република васпита небројена кољена и створи дипломатску школу прве врсте.

Вријеме је да приступимо питању о чијем рјешењу виси морални значај овога предмета. Ради би смо на име знати: имаху ли везе дубровачке с Портом само локални значај? Плаћањем данка султану, задовољавали Дубровник само трговачке тежње ниже врсте, или се одужује оној цивилизацији која га роди, вјери која га задоји? Радња дубровачка на Истоку дотиче ли се какогођ које странице повијести цивилизације, или процес стварнијех свагдањијех потреба пролазнога живота једне шаке људи? Ступа ли Дубровник на Истоку као опћина или као држава?

Ово су, од прилике, проблеми које смо накани да ријешимо на основи исправа које случај изнесе живе од свеопћега расула дубровачке прошлости.

Колонијална дубровачка по-
Истоку.

литика на

За дубровачку персоналност имамо живо свједочанство у његовој експанзивности преко међа мале своје државе. Одмах, у почетку, удара нам у очи ова црта града. Дубровник просипље здраке своје особности ван својијех бедема. Има вас ход и начин владара, па као такав у првом реду колонизава, дава себе на далеко оснива свој лик у туђему свијету. Дубровник осјећа, умјерено али трајно, све драгости и све досаде које су природне свакој мајци отаџбини. Ово је што га, мимо Млетака, подиже над осталијем опћинама Јадранскога мора и што доказује да је пребродио ембрионално стање опћине, а подигао се на државу. На једној страни Задар,

Јакин, Спљет, Котор, Бари, просте аутономне опћине које гледају у свијет кроз туђе очи. На другој Млеци и Дубровник, носиоци државнога материнства, два различита огњишта самосвојне еволуције. Исту појаву у осталоме видимо и у Тиренскоме мору: Ђенова и Пиза виша су еволуцијонска врста од Амалфија, Ливорна и Марсиље. Млеци и Дубровник раздијелише Исток према узајамном географском положају, те историчкој еволуцији. Република Св. Марка просу своје колоније по обалама грчке и азиске Леванте. Млетачка се ријеч чује од Матапанскога рта до Тауриде. Дубровник једини нашљедник југословенских царстава на потурченом Балкану, просипље своју дјецу по суху у накрст од Требиња до Силистрије и од Биограда до Једрене. И једна и друга држава основа и настави ту радњу како је која могла и знала. Срећнији богатији и јаки Млеци, мимо факторија као Дубровник, знадоше освојити веће чести грчкога свијета и њима управљати како Шпањолци управљаху прекоморске колоније, бива политичким апаратом, војском на суху и на мору, те досељењем en masse! Дубровник се имао, напротив, задовољити отворенијем факторијама у градовима под туђом влашћу, па у њима поред освајача, ширити трговину, владати својим поданицима, бранити вјеру и помагати држави.

вачкијех колонија.

Дубровачке колоније имају све једнак почетак. За вријеме државе српске, босанске и бугарске трговина Постање и еволуција дубро- бјеше сва у рукама дубровачким. Српски нам споменици свједоче за небројену дубровачку властелу и пучане који наставаху у самијем мјестима њихове дјелатности. Па град бјеше малашан, а слобода, од природе, плодоносна. Преобиље дубровачко дакле путоваше у свијет, особито по Балканскоме Полуострву, знајући да их Држава прати будним и брижљивим оком. То рјечито говоре трговачки и државоправни уговори републикини са српским и бугарским владарима. Пошто се кршћанске цркве провргоше у џамије, и дође да влада варварски

народ, Дубровчани на Балкану не одрекоше се својих колонија па се шта више окупише око новијех дубровачкијех" цркава, и, остављајући отаџбинској влади да уговара са Турчином, утврдише јаке трговачке организме по свима главнијим градовима.

Али ова промјена владања у нашијем балканскијем земљама промијени и средишта дубровачке радње у XIV. вијеку, и у првој половици XV. вијека. Босна и Стара Србија велико су поље обрта и трговине, а на том пољу су мјеста знаменита која се другом половицом XV. вијека готово и не спомињу. Ново Брдо бјеше разглашен рудник сребра и олова. Тамӧ, мимо њемачкијех Саса, Дубровчани бјеху најокретнији најбројнији за копање и изважање руда. У њему наставаху гране многобројнијех властеоскијех породица неке као велики трговци, а неки као власници рудника. У томе мјесту, па у Сребрници и у Зворнику на међи босанско-србијанској, готово сва трговина бијаше у дубровачким рукама. Имаху богатијех колонија, монопол меса, муке (брашна) и вина; каравани од триста и више коња одлажаху и прилажаху међу Дубровником и овим мјестима, а подизаху се како на пр. у Зворнику манастири. Тада Дубровник бјеше, дакако, на врхунцу своје политичке и трговачке моћи. Колонијална велика задруга у Босни и у Србији бјеше родила небројеним обртима и фабрикама у самоме Дубровнику. 2 Само тако град могаше одржати конкуренцију са Млечићима и Ђеновезима који уживаху такођер великих повластица по српскијем земљама. Али након освојења српскијех зе

1 B. D-r Константин. Јос. Јиречек. Die Handelstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mitelalters. Prag. 1879. стр. 45. Писац набраја ове породице које наставаху у Новом Брду: Bobali, Benessa, Binzola, Croce, Gisla, Martinusio, Menze, Mloscagna, Prodanelo, Proculo, Ragnina, Resti, Volcio, Bona, Caboga, Gozze, Gondola, Pozza и Saraca. 2 У Дубровнику цвјетаху мимо вуненога обрта још многи други, пошљедица велике трговине са Босном. Тако нпр. прављење свите, лијевање метала, прављење сапуна, фабрика стакала и т. д. Јиричек, ор. cit. стр. 59.

маља, Дубровник одржа побједу над Млецима и над Ђеновом. Његов словенски значај, темпераменат природан онијем земљама велики и снажни уговори са Портом која се мирне и мале дубровачке силе није могла бојати, напокон географски положај допринијеше сиљењу дубровачкијех колонија на пропаст млетачкијех. Млеци бише потиснути на Исток Балкана, особито на левантске воде, и трговина дубровачка завлада сама на суху од Требиња па све до дунавскога ушћа. Али стара мјеста бијаху пропала у оној силној бури. Сребрница, Зворник, Ново Брдо нијесу више него проста турска села. Освајач гради нове градове, или подиже многе заборављене, јер је њему највише стало да створи обранбену линију, и да истражи успомене несталијех краљевина. Биоград је на пр. турско чедо. Он има Турцима да захвали стратегиску и трговачку важност првога реда. Ова децентрализација градова биће разлог познијој гравитацији Србије око подунавскијех држава. Тако се редом подижу Сарајево, Травник, Мостар, и на Истоку Нови Пазар, Прокупље и Софија, градови који се у средњем вијеку једва напомињу. Дубровчани пођоше за тим гибањем градова. Великим повластицама основаше знамените и богате колоније које проживјеше три вијека док се не пресуши извор живота у самој мајци отаџбини.

[ocr errors]

На Дунаву је Биоград стовариште првога реда. У њему има мноштво дубровачкијех трговаца.1 Колонија је Биоград. под заштитом светога Лазара, има свој печат, врши грађанску и казнену власт над дубровачким држављанима. 3 Колонија има лијепу цркву са жупником за

2

1 Гласовити путник Marc Antonio Pigaffetta у своме путопису године 1567. (изд. Матковић у Старинама Југословенске Академије. ХХІІ. 1890.) говори: «molte boteghe di mercanti Ragusei.» Мало година послије Герлах пише да у Биограду најљепше дућане имају Дубровчани (Rad., књига СХѴІ).

2 На печату је лик св. Лазара са околним натписом: SIGIL. соло. MERC. RAGVSI. BELGRAD. S. LAZARVS. Отисак тога печата нађосмо у писму колоније Сенату 20. новембра 1670. Држ. Архив. F-0 LXIV. Бр. 2051. Processi politici e criminali dall' anno 1665—1679.

Биоград и за сва околна мјеста. Год. 1552. Тројан Гундулић оснива шта више у Биограду српску штампарију.2

Настављајући ток дунавски сусретамо Рушчук (Руси или Бенчик). У XVII. вијеку има двије тисуће кућа и веРушчук. лики промет бродова. Колонија дубровачка има цркву и капелана за град и за ближња села и паланке. *

Силистрија.

3

Силистрија има Дубровачку колонију и цркву. За ьом се реда Бабадаг код дунавскога ушћа са црквом и Бабадаг. капеланом који врши службу за све остале дубровачке колоније Изакчу, Исмаил, Тулчу, Бендер и Килију. На источној чести Балкана цвјетају дубровачке Провад. колоније Провад са црквом Варна, Шуман и Базарџик.

4

Стара царска престоница Једрене (Adrianopolis турски Едирне) која год. 1550. броји 30.000 огњишта, те се Једрене. у њој сусретају трговци чак из Влашке, Угарске, Пољске и Русије, сијело је велике дубровачке колоније са подконсулом који зависи од цариградскога консула. Дубровачка је црква једина кршћанска црква која смије опстојати у царскоме граду. У њој се сахрањују дубровчани и они којима Република то допусти. А дубровачко гробље ван града ужива повластицу да га чува зид од провала живина, што није дато ни једној другој вјери у царству.

6

1 Знамените догађаје дубровачке цркве забиљежићемо мало доцније. 2 Јиречек. Geschichte der Bulgaren, стр. 460. s.9.

3 Diverse Notitie dello Stato della Christianita nei Regni di Bosna di Servia e di Bulgaria raccolte da me Matteo Gondola in occasione delle mie Ambascerie alla Porta per l'Eccelentissima Republica di Ragusa. Рукопис Југословенске Академије бр. 722. Мато Гиндулић написао је овај извјештај у Риму године 1675.

+ «tutte» вели Мато Гондола ор. cit. «situate alle ripe di Danubio, «che in quelle parti è prossimo a scaricarsi nel mare, e sono frequenti di «numero considerabile di questa natione."

5 Године 1678. Кесаров интернунциј измоли у поклисара Сека Гучетића допуст да сахрани у дубровачкој цркви у Једрену ћесарскога Ресидента Киндсберга. В. II. књигу овог дјела.

6 У њему почива Влахо Кабога који умрије на путу у Цариград године 1750. као посланик к султану Мехмеду V. Његов син Џиво би

« ПретходнаНастави »