Слике страница
PDF
ePub
[graphic]

Турци, како једном јочо Фридрих Велики » 10 па" про дали и оца и матор и соја сликога пророка, « Сила мита бпјале најјача полуги сега приһантип у Париграду, али је нико не подило до титутуолости по Дуброк. Умјети дати кад је потрообо, полісһи на пріјсмс, Тастаплати предл.", пли по "парати погибне попише, дати ополито и по тише, умјетно да се то онакоми много или да му се трбух умири. У тој попристано) при Република васпита побројна по..опи и "тюри дипломатогу поолу прво просто,

Пријеме је да плітупнимо питану о чијем рјешењу

и морални начај оога предмета, Га, и би смо на имо тати: импху ли као дубровачко (Порутом само локални начај? Плаһлим дана султипу, 10 доном.мвали Дуброк само трговачіtо Токие пижа пруге, или се одужује оној цивилизацији која ги родии, пјери која пла, дори? Ради дубровачка на Петоку дотиче ли се какого), које страпищо повијести ціншилилације, или процес отпријех нагданијех потреба политоги кота "Апо пліt" муди? Ступа ліг Дубровник на 11 стоку као онһина или кло држава ?

Ово су, од прилик", проблеми које смо писани ,,п ријепимо на основни исправа које случај на жите од cionhera растула дубровачне проплоти.

За дубровачку персоналост имамо кино опје", дочинство у негово) оксалишилости по мера мало спојс АјрКо онија ти дуру тінні но

сле, Одмах, у початку, удари им уоu ова пута града. Дуброиш просил. драко Мојс особости на социјех боломп. 1мл пас ход и пати и, 11, 1аја, и као така у првом слу колониалл, себе па да, 1:0) осита сој лик уту),"му свијету. Дубровни: осјећа, умјерсо п. 11 трајно, с драгости и со дослідо које су при

одне спілкој мајци оталбши. Оно је што ги, мимо Млетки, но,ике под оста. Нијем онһтама Јадранскога мора и то доказује да је пребродио ембрионално стан) оһине, подигло се на државу. Па једној страшн Злдар,

IDIIMAL

Імени, Сл.т, котор, Тари, просто аутономне онһино које гледају у свијет кроз туђе очи. На другој Млеци и Дуброиши, носиоци дркаминога материнства, два разлишта огнити самостојно оволуције. Исту појаву у остамоме ни, димо и у Tпропском мору: Топова и Пиза вина су оолуцијонсул врста од Амалфија, Литворил и Марсилье, Глоци и Дубровник разлијелите 11сток према узајамном геограсitом положају, то историчкој еволуцији. Република Сн, Маркл просу своје колоније по обалама гучие и азиcite Ловато, Млетачка со ријеч чује (), Маталанского

тя 40 Тауринде, Дубровник једини на...дник Југослонеких царства на потурчоном Галкану, прошлые своју дјецу по суху у пакрот од Трябина до Силистрије и 6,4 Tцограда до Лолропе, једна и друга друкава основа и настаи ту ради.у како је која могла и анала. Срећнији богатији и Јаки Млеци, мимо fіn історија као Дубровник,

ша, доне освојити веһе части грчкога свијета и управ.1,ти тако ІІІталії.олци управлаху прекоморско 1:01ошје, бити по, штитим апаратом, војском па суху и на мору, то 10:, 1.н.ем "п таяме ! Дубровник со имало, напротші, а, ото, ти отворенијем факторијама у градовима 10,4 туbом 1, 1апhy, па у пома поред освајача, пирити тргонту, 1, 11, 1ати својим поданицима, бранити вјеру и TOMATATII APScann.

„Дубровачке колоније имају све је, диа: почетак. За пријеме Арисане српске, босанске и бугарско трговина

бјене спа у рукама дубровачким, Српски пам помещі спједоче на небројену дубровачку напастелу ппучино Тојн пао га 112ху у самијем мјестима отхове дјеагности. Пla грн, 1 бјте ми. Напан, п. 1обо, 11, 0,1 природе, п, о, доосна. Преоби. 1.е дубровачко дик. е путоване у свііст, особиго по 13. канекоме Тlo, уострву, најући да их ранг на прати бу, дим и брині. Пішим оком. То рјечието гоТоро тргонии 1,4ріанопранти уговори републикиши са CPIORUM II yraperiin 11.120, tapuma louro me kpuuhanore прикне пропрігоне улампје, доlе a 1, 1а,да нарварени

)

2

народ, Дубровчани на Балкану не одрекоше се својих колонија па се шта више окупише око новијех »дубровачкијех“ цркава, и, остављајући отаџбинској влади да уговара са Турчином, утврдише јаке трговачке организме по свима главнијим градовима.

Али ова промјена владања у нашијем балканскијем земљама промијени и средишта дубровачке радње у XIV. вијеку, и у првој половици XV. вијека. Босна и Стара Србија велико су поље обрта и трговине, а на том пољу су мјеста знаменита која се другом половицом XV. вијека готово и не спомињу. Ново Брдо бјеше разглашен рудник сребра и олова. Тамо, мимо њемачкијех Саса, Дубровчани бјеху најокретнији најбројнији за копање и изважање руда. У њему наставаху гране многобројнијех властеоскијех породица неке као велики трговци, а неки као власници рудника. У томе мјесту, па у Сребрници и у Зворнику на међи босанско-србијанској, готово сва трговина бијаше у дубровачким рукама. Имаху богатијех колонија, монопол меса, муке (брашна) и вина; каравани од триста и више коња одлажаху и прилажаху међу Дубровником и овим мјестима, а подизаxу се како на пр. у Зворнику манастири. Тада Дубровник бјеше, дакако, на врхунцу своје политичке и трговачке моћи. Колонијална велика задруга у Босни и у Србији бјеше родила небројеним обртима и Фабрика

кама у самоме Дубровнику.? Само тако град могаше одржати конкуренцију са Млечићима и Бенoвeзима који уживаху такођер великих повластица по српскијем земљама. Али након освојења српскијех зе

1 B. D-r Константин. Јос. Јиречек. Die Handelstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosniеn während des Mitеlаltеrѕ. Prag. 1879. стр. 45. Писац набраја ове породице које наставаху у Новом Брду: Bobali, Benessa, Binzola, Croce, Gisla, Martinusio, Menze, Mloscagna, Prodanelo, Proculo, Ragnina, Resti, Volcio, Bona, Caboga, Gozze, Gondola, Pozza и Saraca.

2 у Дубровнику цвјетаху мимо вуненога обрта још многи други, пошљедица велике тргошине са Босном. Тако нпр. прав.љенье свите, лијевање метала, прављење сапуна, Фабрика стакала и т. д. Јиричек, ор. cit. стр. 59.

2

ма.ља, Дубровник одржа побједу над Млецима и над Беновом. Његов словенски значај, темпераменат природан онијем земљама велики и снажни уговори са Портом која се мирне имале дубровачке силе није могла бојати, напокон географски положај доприниjеше сиљењу дубровачкијех колонија на пропаст млетачкијех. Млеци бише потиснути на Исток Балкана, особито на левантске воде, и трговина дубровачка завлада сама на суху од Требиња па све до дунавскога ушћа. Али стара мјеста бијаху пропала у оној силној бури. Сребрница, Зворник, Ново Брдо нијесу више него проста турска села. Освајач гради нове градове, или подиже многе заборављене, јер је њему највише стало да створи обранбену линију, и да истражи успомене несталијех краљевина. Биоград је на пр. турско чедо. Он има Турцима да захвали стратегиску и трговачку важност првога реда. Ова децентрализација градова биће разлог познијој гравитацији Србије око подунавскијех држава. Тако се редом подижу Сарајево, Травник, Мостар, и на Истоку Нови Пазар, Прокупље и Софија, градови који се у средњем вијеку једва напомињу. Дубровчани пођоше за тим гибањем градова. Великим повластицама основаше знамените и богате колоније које проживјеше три вијека док се не пресуши извор живота у самој мајци отаџбини.

На Дунаву је Биоград стоваришите првога реда. У њему има мноштво дубровачкијех трговаца. Колонија је

Биоград. под заштитом светога Лазара, има свој печат, врши грађанску и казнену власт над дубровачким држављанима.? Колонија има лијепу цркву са жупником за

1

Гласовити путник Marc Antonio Pigaffetta у своме путопису године 15 6 7. (изд. Матковић у Старинама Југословенске Академије. XXII. 1890.) говори: «moltе bоtеghе di mercanti Ragusеі.» Мало година послије Герлах пише да у Биограду најљепше дуһане имају Дубровчани (Rad., књига СХVІ).

На печату је лик св. Лазара са околним натписом: SIGIL. Соло. MERC. RAGVSI. BELGRAD. S. LAZARVS. Отисак тога печата натосмо у писму колоније Сенату 20. новембра 1670. Држ. Архив. F-о LXІV. Бр. 2051. Processi politici e criminali dаll аnnо 1 6 6 5— 1 679.

2

Рушчук.

3

Бабадаг.

Провад.

Биоград и за сва околна мјеста. * Год. 1552. Тројан Гундулић оснива шта више у Биограду српску штампарију.

Настављајући ток дунавски сусретамо Рушчук (Руси или Бенчик). У XVII. вијеку има двије тисуће кућа и ве

лики промет бродова. Колонија дубровачка има цркву и капелана за град и за ближња села и паланке.

Силистрија има Дубровачку колонију и цркву. За Іьом се реда Бабадаг код дунавскога ушћа са црквом и Силистрија.

капеланом који врши службу за све остале дубровачке колоније Изакчу, Исмаил, Тулчу, Бендер и Килију.На источној чести Балкана цвјетају дубровачке

колоније Провад са црквом Варна, Шуман и Базарчик.

Стара царска престоница Једрене (Adrianopolis турски Едирне) која год. 1 550. броји 30.000 огњишта, те се

Једрене. у њој сусретају трговци чак из Влашке, Угарске, Пољске и Русије, сијело је велике дубровачке колоније са подконсулом који зависи од цариградскога консула. Дубровач

ачка је црква једина кршћанска црква која смије опстојати у царскоме граду. У њој се сахрањују дубровчани и они којима Република то допусти. А дубровачко гробље ван града ужива повластицу да га чува зид од провала ясивина, што није дато ни једној другој вјери у царству.

6

1

2

3

4

Знамените догађаје дубровачке цркве забиљежићемо мало доцније.
Јиречек. Geschichte der Bulgaren, стр. 460. s.qq.

Diverse Notitie dello Stato della Christianita nei Regni di Bosna di Servia e di Bulgaria raccolte da me Matteo Gondola in occasione delle mie Ambascerie alla Porta per l'Eccelentissima Republica di Ragusa. Pykonuc Југословенске Академије бр. 722. Мато Гиндулић написао је овај извјештај у Риму године 1675.

«tutte» вели Мато Гондола op. cit. «ѕituаtе аllе ripe di Danubio, «che in quelle parti è prossimo a scaricarsi nel mare, e sono frequenti di a numero considerabile di questa natione.)

Године 16 7 8. ћесаров интернунциј измоли у поклисара Сека Гучетића допуст да сахрані у дубровачкој цркви у Једрену hесарскога Ресидента Киндсберга. В. II. КІьигу овог дјела.

у њему почива Влахо Кабога који умрије на путу у Цариград године 1750. као посланик к султану Мехмеду V. Негов син Џиво би

5

6

« ПретходнаНастави »