Слике страница
PDF
ePub

» мочвара унакрст по Балканима, не ступати Опчињени » прошлом славом, него се користити погрјешкама, ра„чунати са чињеницама и приправљати се понизно и » умјерено, у видјелу с висине, на пространију државну » радњу. Ово су гласови које може свак чути у оној ги» гантичној повијести. Ово. су науке које путник може у слушати по ноћи кад се тишина и мјесечина удружене » прелију око капитела и опустјелих сједала и камениті»јех скала зграде у којој пошљедњи велики српски владар » сједе као бјегунац супроћ трону дубровачкога кнеза. „Са ове двије повијести у уму ну души била би права » народна коначна катастрофа, да нас нађе несправне на» стајни вијек“.

У Дубровнику, на дан Св. Влаха 1897.

MOTTO:

,ERAVAMO PRENCIPI LIBERI QUANDO COMINCIAMO A PAGARE IL TRIBUTO ED ANCHE ORA PER LA DIO GRAZIA GODIAMO LA LABERTA“.

Маројнца Кабота Великоме Везиру Кара Муctago iod. 1678.

„CHE PER QUANTO CIGNE EL CERCHIO DE LE MURA DE RAGUSA NON SE TROVERA ALTRA CITTA DEL MONDO

COME SI VOGLIA GRANDE, CHE IN FEDE ET DRITTURA LA POTESSE PASSARE, NON GUARDANDO MAI AD ALCUN SUO SINISTRO O PERICOLO O SPESA PER SERVARE LA LIBERTA ET FEDE COMO S'HA VEDUTO PER MOLTI NOTABILISIMI

ESEMPLI A VOY MANIFESTI“.

Дубровачки Сенат својим поклисарима у bocnu код војводе Хрвоје. 16. фебруара 1.42 3.

Глава I.

ДУБРОВНИК И ПРИРОДА ЊЕГОВЕ ПОЛИТИКЕ. ПРВИ УГОВОР С ПОРТом (135). ВЕЗА СА СУЛТАНИМА БАЈАЗИТОМ І, МУРАТОМ ІІ. КРСТАШКА ВОЈНА 1444. год. и БОЈ КОД BAPHE. ВЕЗЕ СМЕХМЕДом ІІ. ОҚУШАЈ ДИОБЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ ИНОВСКИ МИР 10. АПРИЛА 1454. ОСВОЈЕЊЕ ЦАРИГРАДА. ПРОПАСТ БОСНЕ И ПОГИБАО ОД НАЈЕЗДЕ ТУРСКЕ (1463).

ОБНОВА УГОВОРА СА БАЈАЗИтом II. ОСВОЈЕЊЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ (1482). —

НОВА ПОЛИТИКА РЕПУБЛИКИНА ПРЕМА ПОРТИ.

Оно каменито море што зовемо Херцеговином, пошто је на махове створило височине, гудуре, провалине и

Постане Дубровника. кланце, одморивши се од брда до брда разгалином каквом, подиже се к југу још једном, као да ће небу под облаке, али се наједном спушта и шаље мору дугин вал. На сусрету ојачава се реса зимзеленим бишљем :

то је Ср, и дубровачка обала. Ну одгрнете ли с оне обале ловорику и чемпрес, пелен и мрчу, агаву и тому, оне ће вам се хриди, као велики грчеви утрнулијех вулкана, осамљене на мору, указатін тек у потпуном дивљаІштву и у болној сјети. Ништа не подсјећа на умрзост оліупшћења“ Светога Писма колико оне руменкасте и сиве лІтице поређане по вољі слијепе силе на пучини једва сто миља од благословене Италије. Да није бilљурне јасноће мора и неба што оживљује и блажи оне оштре црте, једва бисте могли помислити да на оним стијенама могу наставаті људи.

Тамо, једног дана крвава покоља, од онијех што испратіше у гроб задІье останке Рима, неколико се ускона стекоше, изгубљені І обезнальени. Гледајући гдје пламте ЗІДине очинскога града, не слутише донста да је тај бијег приступ и приправа новој борбir! Понијеше са собом обличје Рима који бјеше одсјекао калуп свакоме редовноме човјечјему друштву. Одведоше свога бискупа и по

точне свеце. Кримској опћини почеше слазити планинци славенске крви, жедни слободе и грабежи. Оптина закрили, као некада Рим, дошњаке са четири вјетра. Даде заклониште свакоме, али себе никоме не предаде. Море и брдо ухватише вјеру. Око града подигоше се неприступни бедеми. Дубровник се роди.

Младост проживје у бурном приправљању оне италословинске смјесе што му обиљежи природу и одреди мје

Значај Дубровника сто у повијести нашега народа. Већ у радiЫІ првијех вијекова одвоји своју персоналност од осталијex сусједнијех градова с којима га ипак везиваше заједница прошлости и установа. Али, мимо ту заједницу, она особита смјеса крви испреде граду особиту ћуд, особит циљ, особит облик. Дубровник стаде први дан међу оним стијенама пред питање живота. Ријеши га свим силама многостранога духа, уобличи лице и природу према њему. Јачаше бијен сред свакидашњих бојева с људима и с природом. Нико га никада не покори силом. Многи му народи прођоше под бедемима, али га не сави ни један: ни Млечић, ни Норман, ни Арапин, ни Турчин. Једне одби силом мишице, друге силом ума. Млетке позва промишљено и поносито, а отпреми их једнако промишљено и једнако поносито. Увидје за рана краткоћу и погибао побједа силе. Загрливши мир, створи мало по мало потпуну политичку систему. Испреде ситну тканину интереса и услуга, те се учини потребан свакому. Лукавством и прорачуњеном понизношћу, згодним насиљем, трговачком һуди, вјерношћу заданој ријечи, имперсоналном владавilном очува своју оригиналност и обезбједи себи слободно кретање својијех сила. Тако је све здраке свога духа сакупио био у једну мисао, да не изгуби слободу, да је сваки полет душе загушино. Све је у њега одмјерено и заокружено тајним устезањем и одрицањем сваке велике тежње контемплативне или мистичне природе. Тако Дубровник није родио ни једнога сликара, премда обиловаше гласовитим сликама, ни једнога градитеља, прем да

« ПретходнаНастави »