Слике страница
PDF

Gew L., c.

ljev g

Povelop
|-у 2-5 g
-T2)) - ol. I 2

САДРЖАЈ.

CTP ALI А

Глава П. - - - - - - - - - - - - - - - . . . . 67

Везе османлијске са сусједним кршћанским земљама. – При-

рода дубровачкога данка. — Колонијална политика дубровачка
на истоку. — Постање и еволуција дубровачкијех колонија на
балканскоме полуострву. — Организација и повластице њи-
хове. - Дубровачки католицизам на Истоку. — Откупљивање
робова и примање бјегунаца. — Извозна и увозна трговина
с царством. — Консулати. — Ђумрук. — Дубровачка скела.

Глава ПI. . . . . . . . . . . - - - - . . . . . . 129

Везе републикине са босанским пашама. Посланства на цари-

градском двору. Везе у Цариграду са кршћанским државама.
Епилог.

|

чан

1 011 Avt oslov vodi u Ninthiawasa sv

"T,101111N1C 10,10111111") 1810,1811 afuwou u "otudu u vo otuu uu “sur urudunom vuomov tuvostup of orvost K "Nouodsti rustovrv v vunodo -N" tou vrutnudu (rustou (to ovuљou osvj. - nudro u кu vlada Kavdu vu finitrnsnih u tipogoro vsкđivo ogo ovao tudio ovu "ono" ofоavo vaivudski vrutuosoft “unutr -Nч“ rustvuo ruour vost "ostupkuo, I onu uruhvd fourno "(otvrdu volours not stou vino u vrh vu “LNu (vi, u survi tunu osup with vid of ostasi "tvu. onvolvško, -vdov voshua -olov" u ove osnivaodgхN" u utvrduvouom „urubog." to vunu vuk “think throuvior "vuk" un" Norv „Кнirao -Ng“ ск o umnonok smuku vess ows: “Asinondo msimur wn unrav Narv ustrof K v tva verski "Nansdv: опконštvskih S vno uslugodu otvorbom vu ovom onvolve ostva "mrv vesamaodg -Nr wrovannarstvar ovom osonguo vrvavidno madesкоu Norw aboves suosovincinnogo KS,SN K tona "evoting suorcrv vuosnivaodov" Naslovan" command wresto vrlos savaosads: vavava navran-harvono ston" ustvrda (osvdašр Х саснN " vo va 'novdove “whiva samom vrsta van чоa Amostav "oss “wist "mre "uvodu dvog N mercisostodolin “Jesus, Jugs, g" va vamNasta mno msnbcaodor servesa saftov was skov v vam savlove svijesto osves mrvim forma Nova omog uvans max on Krv muchmdnom ovom -Sva v A osta va vave "magnao (osissodor agao was amvavih osviash m одгова -yevit so mjest saondu -su sastava suoso veskrv vasavreloaxon" sing vladav -v K nava Kvarcvara Sign tou Ivo svog stvares -rj vam su skl K wea amonemor - SSR smro 1

"UCLTURI

Још је и друга мисао владала нашим духом приповиједајући борбу дубровачкога ума против Османлија. Дpv жасмо, да се у наше доба одвише писало о књижевном животу дубровачкој, а премало о његовој политичкој повијести. Ово додуше није ни мјесто, ни вријеме да растумачимо како је, по нашему мишљењу, политичка шовијест Дубровника пуно знаменитија од његове књижевне историје, коликогођ ова велика и славна била. Али, нека нам буде овдје допуштено рећи, да смо увијек држали повијест Републике ненадмашном учитељицом нашега неискуснога народа у државној вјештини која нама недостаје, а које, у дан данашњи, највише требамо. Видјећемо у догађајима који су Фрагментарно испричани у овом покушају, како се Република умјела послужити самом својом слабошћу за утврђење слободе и за оружје напретка. Видјећемо, по њој, како мали народи могу очувати своју индивидуалност и имати одличнога дијела у повијести свијета, не себезналим, надувеним хвалисањем сила које им је Бог одрекао, него мудром употребом онога таланта што сваки народ прими да њим тргује и да живи. Ми не можемо никако вјеровати, да су оне стотине Дубровчана који пронијеше унакрст по Балканима нашу ријеч и необуздану чежњу за тријезним уздржавањем слободе, да су они газили те земље и посули их својим гробовима, а да се од њихне радње ми нимало не користимо за радњу која нас чека. То би у нашему народу било банкротство повијести. Ми, напротив, држимо, да ће дивни душевни бој, што је Дубровник био кадар одржати против силе и величанства Царства, бити поклич што ће наше душе све то више разбуђивати и приправљати на умно, тврдо, жилаво освојење праве цивилизације, јединства и слободе.

Овај је покушај врло Фрагментарне природе. А да није тако, не би још, за многе и многе године, био угледао

| |

ћ"FTal"Izu-suso-an-u-u-u-n----

свијета. Све што се досада зна о дубровачкој повијести, све што је до сада публиковано било из државнога Ар

кива дубровачкога, тек је мали дио огромнога повијеснога

материјала што једнако лежи у Аркиву без користи за народ. Зашто је то тако? Зашто је Аркив Млетачки толико већ обрађен, а Дубровачки није готово нимало? Зашто је талијански народ могао и знао приопћити свијету славну млетачку повијест, и повијести другијех великијех република на полуострву, а ми нијесмо умјели досада ускрснути дубровачку? Да одговоримо на сва та питања, требало би да продремо дубље у тајне нашега духа, и да објаснимо зашто смо ми тако брзи узвисивати пјесму и њом се хранити, а тако спори слушати озбиљни глас и државничке свјете нашијех отаца. Јер је тешко и тужно имати исповидјети, да је нама повијест Холандије и Португала познатија од повијести Дубровника и да се тек сада, у очи стољетнице пада Републике Св. Влаха, почиње откршвати завјеса што покрива ону чудну и славну повијест. Ко хоће у данданашњи да напише најмању страницу њезину, треба да чита годишта и годишта оне стотине дебелијех књига и оне тисуће депеша, па да пролиста многе картоне иностранијех Аркшвá док дође до свога чедног циља.

Тако смо и ми могли тек завирити у то заборављено благо, радећи четири пуне године у самоме сакупљању материјала. Од дана се до дана откриваху споменици прошлости пред нашим забли, ештеним очима и осјећасмо сву силу Нибуровијех ријечи: „Ver Verschucundemes ins Dasein zurücherut, geniest die Seligibelt des Schaffens“.“

Читаоци ће, дакле, спазити, да смо само летимице испричали многе врло знамените ствари и догађаје као н. пр. у овој првој књизи: трговину Дубровника с Пстоком, откупљивање робова, улогу Прокуратора Св. Ма

' ко повраћа живот несталијем стварима ужива блаженство стварања. Niebuhr, Rбmische Geschichte. Einleitung.

go

« ПретходнаНастави »