Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Томови 127-128 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 17
Страница 25
... штолна нашла 53 ) рудну жицу и хтјела је експлоатисати , и њој се мјерило рудно поље . За одвођење воде и за вјетрење штолна је узимала неке данке од оних , којима је чинила те услуге . Штолна , која је у свом изграђивању поодмакла ...
... штолна нашла 53 ) рудну жицу и хтјела је експлоатисати , и њој се мјерило рудно поље . За одвођење воде и за вјетрење штолна је узимала неке данке од оних , којима је чинила те услуге . Штолна , која је у свом изграђивању поодмакла ...
Страница 26
... штолна , по њемачком праву не иде у земљу даље од 8 хвати , могло се некако пролазити и оволиком ширином . По уредбама неких њемачких рудника висина штолне је одређивана висином човјека , који стоји на ногама и у испруженој руци држи ...
... штолна , по њемачком праву не иде у земљу даље од 8 хвати , могло се некако пролазити и оволиком ширином . По уредбама неких њемачких рудника висина штолне је одређивана висином човјека , који стоји на ногама и у испруженој руци држи ...
Страница 70
... штолна . Имала је свој муллох , хагунаш , лигунаш , фирш- шу ( пишш ) , односно коруну и жол . И штолна је имала своје орше , од којих се онај најкрајњи , најдаљи од муллоха , звао штораш или шшонорта ( Stollenort ) ( сл . 4 ) . Као и ...
... штолна . Имала је свој муллох , хагунаш , лигунаш , фирш- шу ( пишш ) , односно коруну и жол . И штолна је имала своје орше , од којих се онај најкрајњи , најдаљи од муллоха , звао штораш или шшонорта ( Stollenort ) ( сл . 4 ) . Као и ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
акча акчи Београд били биљака биљке ботанике брух буде ваљда варак варкови вели Велике школе већ види вијеку више вода време времена врло врста врсте га гдје Геологија год године даље данас дијелове динара дио доба док др друге други другом дружине друштва живот затим звали звао земљама њемачког права земље зове између има имао име имена исто их Јосиф Панчић кадија књига којима коме концесија крајевима лемшат међу Минералогија мјесто много могао могло може мора му нас наука наше наши него ни није нису њега његов њемачки њима њих олова он онда они пећ поља поље посао право први пре пред преко према прије ПТ пут рад ради риба ријеч родова руда рудари рударским руде рудник руду Саског закона сваки све свој своје својим Сл спомиње Србији сребро Српске краљевске академије стр тада тако тога треба ће урбарер флоре флори флору хутман Цена цех чини чић чл штолна Panč