11. Овај је старословенски текст македонског порекла употребљавао правилно, *; имао је вероватно правопис, (али и ра), нѣ, åk (ê треће палатализације), ша, жа, ха, ца, ца (поред изузетних уѣ, жѣ, цѣ), почетну групу ал (= алх-) испред сугласника (свакако чешће него ли ла), можда каткад у м. • (*B&Zпити, а ово — вхӡхпити), почетно иц — место исц—, их — место ису-, ош — M. OTIU- иш - из iz - š, имао је случајеве новог уметнутог полугласника и т. д.; у њему је несумњиво било доста примера са изостављањем полугласника у отвореном слогу, али тешко је рећи у погледу на ову тачку нешто одређеније. 12. У морфолошком погледу, као и у лексичком, тај је старословенски текст био прилично архаичан. 13. У Мирослављ. Јев. огледа се старосрпски диалекат којим су вероватно говорили последњи преписивачи, и то свакако јужни српски диалекат са српским цртама: Ы = H; & = b; почетним v% (ѵь) — у; сађ на месту грчког палаталног ү; и на месту грчког ф, ш на месту грчког 0; групом dvr или dovr на место старијег dvor-; изједначењем сугласника услед губљења полугласника и т. д. (в. горе, 95 и сл.). Може се мислити да се ѣ у овом диалекту чувало, као засебан глас, да је овај диалекат знао за обик česo (в. горе, 109 с.) и за облик аориста рѣх. 14. Што се тиче неколико несумњивих примера са ѣе, они би се могли тумачити на два начина: као примери у којима се огледа ондашњи црквени изговор речи са старим ѣ, или као примери народног изговора овог гласа код оних преписивача Срба који су писали непосредни оригинал Мирослављева Јеванђеља. У последњем случају можемо претпоставити да су у вези са диалектом тог непосредног оригинала не само в—е, него и неке друге српске црте које налазимо у нашем споменику, као лу=1, ц=сц, а можда и пример жена-ша који смо навели горе на 55 с. 26 новембра 1923 г. Београд. ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ. Стр. 3-8. Ова књига била је скоро цела штампана, кад ми је г. Љуб. Стојановић, академик, скренуо пажњу на натпис у повељи 1190 г. (в. код Смичикласа: Diplomatički Zbornik... II (1904) 245-247 с. с.) који је, по његовом мишљењу, писан истом руком којом је писано и Мирослављево Јеванђеље. Као што се види из овог снимка,*) кнез Мирослав нацртао је на крају повеље својом руком крст, његов пак је диҟкь (диак) потврдио да је тај крст заиста „кнеза мирослава". Мастило је којим је писан натпис блеђе него ли оно којим је писан текст повеље и имена претставника Дубровника. Могућно је, чак и вероватно, да је повеља добила крст кнеза Мирослава са натписом не у Дубровнику, где је била писана, него у Хуму, као што мисли мој уважени млади колега Др. М. Кос. Не поричем да је рука којом је писан натпис врло слична са главном руком Мирослављева Јеванђеља, али ипак морам нагласити да има у појединим словима знатних разлика између једне и друге. Наиме, слово м има у натпису много дужу средину него ли код главне руке Миросл. Јеванђеља; слово р више личи на о Глигорија: код главне руке Миросл. реп му је дужи, међутим у другом реду има зато места; · нема у натпису чекића који је карактеристичан за главну руку Миросл. Јев.; и слово 4 отступа од оног облика који налазимо код главног преписивача Миросл. (уп. 4 с.); па и реп слова 7 код овог преписивача дужи је него ли у натпису. Ипак остаје вероватна претпоставка о идентитету лица које је писало натпис и главног преписивача Мирослављева Јев.: нарочити моменат могао је утицати на расположење преписивачево, те је он писао мало друкчије, него ли онда, кад је преписивао текст Јеванђеља. *) У оригиналу мастило је бледо а црте су тање него ли на снимку. 16 с. 4. напомена. Примери открыт, отвоѣета и сл. облици тог глагола немају полугласника у предлогу ни у ст.-слов. споменицима; уп. о томе чланак Schulze'a у Bezzenberger-Festschrift, 144-147 с. с. 26 с. У речима Елисаветь = Ебет и назареть = Ναζαρέτ, које наводи Љ. Стојановић, є је старо. 33 с. Примери где 3. 21 и гдѣ 4. 4. које је Јагић навео у своме регистру речи у издању Маријиног Јев. у ствари припадају не самом тексту тог споменика, него допунама из Дечанског Јев.; Де налазимо у каснијем делу Зографског Јев.: Мт. ХХ в XXIV Према томе је највероватније да примери гдѣ, здѣ припадају српским преписивачима Миросл. Јеванђеља. 6 2. 34 с. О секундарном полугласнику у страним речима уп. Фасмеров чланак у Zeitschrift für slavische Philologie B. I 1924, 156-163. 95 с. Напомена. У речи зауал 4 се налази изнад 4. 101 с. У примеру платк| на полугласник је стар, али опет је, вероватно, преписивач метнуо к стога што је т било на крају речи. = 14 читамо: 106 с. Нарочити случај замене к са у претставља реч соухоМорик - грч. auxopoća (Мар. сукоморић): на 206а 13Вылки на сюхоморію (Л. XIX 4): то је несумњиво појав такозване народне етимологије. ВАЖНИЈЕ ШТАМПАРСКЕ ГРЕШКЕ. Стр. 10, ред 13 место Хиланд. треба Хиленд.; стр. 13, р. 31 м. 66 треба 61а 2; 15, р. 5 м. беззначајно треба безначајно; 18, р. 23 м. али то не треба али не; 22, р. 4 м. који је нам треба који нам је; 24, р. 28 м. постојала била треба постојала; ibid. 39 р. м. 275е треба 275; 24, р. 40 м. осталим треба осталих; 27, р. 25 м. старословенска треба старословенска је; 32, р. 26 м. за треба је; 33, р. 33 м. јеванђељским треба јеванђелским; 34, р. 18 м. минева | гитаци треба нинев | гитаци; 44, р. 20 м. 254а треба 354а 23; 49, р. 9 м. тешко је треба је тешко; 51, р. 12 м. основа и треба основа у; ib. p. 13 м. непру- треба непри-; 80, р. 15 м. обитель треба обитѣль; 82, р. 27 м. времена треба врѣмена; 83, р. 33 м. значења треба значаја; ibid. p. 32 м. честопут треба често пута; 84, р. 10 место 240а треба 2426 15; 89, р. 17 м. рећи треба речи; 97, р. 38 м. мене треба промене; 101, р. 25 м. weh карнити треба шек каранити; 103, р. 21 место филатя треба филать; 104, р. 14 м. трно треба трино... У таблици на крају књиге, последњи ред, првог ступца: м. (Ев. треба (Јев. ... РЕГИСТАР. У овом ће регистру бити саопштене у главноме облици речи који отступају од старословенских облика и они ст.-слов. облици који су од већег значаја за старословенски праоригинал споменика. Речи у којима се полугласник губи или задржава у отвореном слогу читалац ће наћи на странама 35-44. Речи које карактеришу Миросл. Јев. и његов ст.-сл. праоригинал у лексичкоме погледу в. на странама 66-93. Ларонь adject: Пронь 106. : Мне dat. s. 110. Алядин: альдии 31. краук: Врачева g. pl. 51. |григории: глигорие 110. ангеля: аньоль 13, 34. | Вавраж: Ваврюгю 3 р1. aor. 60. врагють 104. БУХ: БМ М. Б* 35. 18. ВНЕСЖ: ВИЗНЕСЬс п. 28. БЖДЖ: БЮДЕ 3 s. 56. Вартимки: варитюмен 107. кашк: вашию g. d. 108. ВЕЛЬБЖДЯ: ВЕЛЬБЛО 105. Вельволя: велькулома 107. ВИДЛЕЕМЯ: Витакомк 33. 103. Витфаћии: витһфалић 13. ВЛАД МУКСтвию: влаДукстик 104. вляука: влахаа 101; влихви g. pl. 108; acc. pl. 108. Вождь: вождеве п. p1,51. s. m. part. praes. 64; гории: горкшие п. s. n. 109. дверь: 27, даври, двои 102. Десня: Дескною 101. Даждь: даждь 26. п.pl. 48, дѣлатели instr. pl. 48. 6 -€ (слова) 18-19. ЕВАНГЕЛИЕ: Виделие 13. ЕВАНГЕЛИЕ 34. гуптя: пюпьть 13. вы: вы d. pl. п.-асс. | Елеоньскя: Елионьскиж d. 53. 107. вѣм: вже 1 d. 18.28. | ЕЛИСАВЕТА: Елисаветы d. галилки: галилки gen. 52. 108. s. 97. Елень: Елена 99. галилҟискя: -енскя 98; | Еммануиля: еньма галиленцамь 105; га- нфиль 106. ЕВДИМИМ; ПИМИЕ 103. пифаня: пипана 103. ЕСМК 1 Ѕ.: ЕСМОо 1 pl. 109. нона; нонина 34. лицемѣрьствию; лице- Исакова: исаковль 107. Марьстие 104. тьск- 107. 101. Жранява: Жравань 105. исцѣлж: ицѣли 105. Жоятвеник»: жокткВ- s (слово) 12. ЗЕМЛИ: ЗЕМЛЮ 101. instr. pl. 52. ИГЕТА: ПЕТА 13. ИЗБЫТАКА: ИЗБЫТЬКА 26. ишадию: ишедић 32. стик 104. любы п. s. 49, любовь, -овь 26. людьска: людьци 105. магдалини: магьдалы- июдки: июдки gen. 52. | маттанѣ: матьтань 34. 108. ћ: ñ (слово) 13. Люстина 13. канкфа: канапа 103. милостыни: милосты- 103. младьньць: мла- мяногашьды: многа- -мы: мы 1 pl. 56. камы: камы асс. s. 47. | мытарь: мыдарѣ 103, кодрантя: кодраньть колижьдо: колиши 104. мыдаріп. pl. 48, мы - кръсть: хъ, ха, х* 106. мне dat. s. 110. изверж: избраше 101. кадѣ: гдѣ 33. 98. извлекж: изЬЕЛЬКЬШЕ | Кяжьдо: кьжьдо 26. 101. ИЗГНАТИ: ИЗГНАШЕ 101. ладиица 31. |