Слике страница
PDF
ePub
[graphic]
[blocks in formation]

Dva lista,

bio obećao. — Pošto mi je Krisaor u priateljskih raz. govorih dogodovštinu svoga brodolomja i svoje ljuba.

vi, te sadàržaj svojih razgovorah s carem Dioklecia. Sětjaš li se, od me ruke

nom priobčio: popisao sam sve ovo iz pameti. Upo. Parvi listak što govori ?

trěbi od toga, što ti se uvidi, za životopis našega vrěd. Tebi, Milko! u njem muke

noga učitelja Krisaora. Ti znaš, ono, što je lepo i doSárca moga ja otvori'.

bro, opet dobro i lěpo opisati, i kao što je Krisaor

u pravoj mudrosti svoga učitelja Porfiria nadletio, ta. Drugi listak, eto moli:

ko ćeš i ti, mili Agatia, kao životopisac, Jamblika u S pårvim da bi ga spalila,

ljubavi istine i lěpoti pripovědanja nad visiti. Istina, Jer utažil sårca boli,

da i Klaudio Eustenio napominje u 1. knjigi svoje do. Vidim, nisi naumila.

godovštine dolazak Krisaorov u Solin i štovanje, ko. M. B.

je mu je Dioklecian izkazivao; nu za ostale okolnosti i za razgovore cara s ovim mudarcem nije znao, ina.

če nebi bio zaisto propustio napomenuti u svom děDioklecian u Solinu. *)

lu někoje njegove znamenite rěči, buduć da je i tako Od H. Zschokke.

u slavu svoga cara dělo to pisao. Nebi on zamučao ni

razloge, uslēd kojih je Valeriu, Dioklecianovu kćer, Timolao sirski Agatii u Mesani.

tuga umorila. Zaisto, dragi Agatia, da ti ovu sirovu Evo ti, dragi Agatia, malenoga dara, što sam ti gradju pregledneš i u red metneš, postao bi Krisaor

po tebi učitelj kraljah i velikašah. S Bogom! *) Garčka rèc Dioklecian odgovara posve našemu »Bogoslav.« Valjda se je on ovako zvao, i kasnie stopårv, pošto se je

1. Kip boginje Karis. slavni ovaj Ilir na časti popeo, preveli su mu ovo njima Dok nam je učitelj Krisaor u Rimu živio, pola. neobično ime, isto tako, kao što su preveli drugomu rimskomu caru, rodom iz stare Ilirie, ime Upravda na Justi

ziaše samo kuću mudroga Porfiria , koj ga je u munianus. V ostalom netrčba napomenuti, da je Dioklecian droljubju i govorničtvu podučavao, i dvor udenoga i naše gore list.

(Učred.)
bogatoga Nepotiana. Jer kao što je kazivao, u kući

49

staroga Porfiria častili su mu duha, a u dvoru Nepo. bijenu već ladju put stěnah pokraj ilirske obale razatianovom dušu.

sutih.

Već su se putnici viděli okružene morski. U palači naime Nepotianovoj imade izmedju dru. mi grebeni (Klippen), koji su sad pod valovi izčeznu . gih umotvorah i kip (Bildsäule) boginje Karis, padvi. li, sad kao gårdne nakazni iz běloga slapa ståršili. sujući svojom lěpotom sve, što su dosada gårčki Kad je podne došlo, i broj grebenah sve više rasto, kipotvorci proizveli. Nu lēpota ova nije sastojala zavlada sdvojenje svimi, jer za svaki talas scěnili su, samo u točnom razměrju svih dělah kipa, u vinosti, da im smårt donosi. Kapetan najposlě zaviče: »Baistinitosti i živahnosti udah, nego u stanovitoj milini cite ove kårstjane u more, da nemoramo svi radi njih ženskoga lica i svega kipa. Mnio je čověk, da ovaj poginuti.« U to sgrabi sa několiko veslarah Krisaora mermer ne samo diše, nego i ljubezne rěči šaptje, i i svargne ga u ponor. Žártva ova smårti samo je da je on samo prozračna koprena neizměrno krasne jošte navalu vode osěčala, ništa više;

smårt ga je duše, što za njom biva.

već kao svoju vlastitost smatrala. Nu uz ljutu bol pro. Ostavivši Krisaor Rim, malo ne isto tako žalost. budi se Krisaor jošte jedankrat. Pošto je progleno opraštao se je s onim kipom, kano i sa svojim u. davo i oči mu se razbistrile, zapazi posve razgovetno čiteljem Porfiriom, na toliko biaše obodvojicu oblju svoju Karis iz Nepotianova dvora, kako se je nad nje. bio. Iz Rima odděli se u Gårčku, da ondašnje mu. ga nadvodila i zatim opet izčeznula. Nu i on je opet darce posěti, a odande u Aleksandriu otidje. Onda

Onda onesvěsnuo. je on bio 30 godinah star. – Nu već sutra dan po.

2. Otok Duras i Fania. slě njegova odlazka porodi se velika oluja na moru. Pošto mu se život iz unutarnjega skrovišta po svih Mornari su dugo iz svih silah radili, da ladju oluji žilah razlio, a duša sa světom opet u obćenje stu. otmu, nu u zalud, na poslědku morali su se nepobě. pila: opazi, da neleži pokraj mora, pod vedrim nedivim morskim valovim predati. Većina putnikah, isti bom, nego na mekanoj postelji, u prostoj ali čistoj kapetan od broda, očitovaše svojim licem sdvojenje, sobici. Do njega je stojao jedan muž i dvě žene. Nu samo što na različit način. Někoji su jaukali uz hu kad je u mladju od njih bolje oči upro, uvidi, da je ku oluje, kao da žele svojim urlikanjem Božje milo to oživljena Nepotianova Karis. Ali pogled ovaj nije sårdje probuditi. Drugi su běsnili i kleli, lupajuć ša u njem porodio začudjenje ili ljubopitnost, niti ono kami amo tamo po zidovih broda kao pomamljeni. sladko ćutjenje, koje je oséćao u Rimu, kad je lěpi Opet drugi sědili su nepomično, kao màrtvaci, stra ovaj kamen motrio. Na toliko mu se biaše već duša hom već umoreni, prie nego što ih more proždre. rěšila nagnutja prema zemaljskim stvarim. On je čuSamo dva prosta brodara neočitovahu nikakva straha, do ovo s islom bezčutnostju i mirom motrio, s kojim kad. i radjahu smotreno, gdě se je raditi moglo. Nu po. kada u snu prilike davno preminuvših ljudih gledamo. što im nadošavši mrak posao preprěči, sědoše u je. Sutra dan stopårv, pošto se je iz dugotrajna i dan kut od ladje, i ondě su kad i kad pobožne duboka sna probudio, počeo je razbirati predmete, pěsme u slavu Božju začinali. Odatle uvidi Krisaor, koji su ga okružavali, i odgovarati na pitanja svoga milo. da su ovi ljudi kårstjani, i zato stade i on pěvati s sårdnoga gospodara. On je razumio, da je to ribar, njimi i hrabrit ih.

po imenu Duras, koj ga je na obali morskoj kårvava Kapetan od broda, čuvši ih, vårlo se razljuti i i polumartva našao i u svoju ga kućaricu odnio. Kri. zapovědi im, da muče. Vaša dårzovitost

veljaše saor osěčao je glavobolju i saznao, da ima ondě dvě ruga se bogovim; možebit, da je nas ova ne rane, od kojih bi bio za stalno poginuo, da nije bårvolja radi vas stigla, jer kao što vidim, vi ste kårstja za pomoć stigla. Jedna od njegovih bolničarkah ni.« Zatim pozva brodare i reče im, da valja boga (Krankenwärterin) biaše ribarova žena, po imenu Fania, od mora žårtvom primiriti, i kårstjane u uzbunjeno drugu nitko nije po imence zvao. A niti se je poka. more svårgnuti. Valjda bi mu zapověd odmah iz zala danas i sledećih danah. våršili bili, da ga nije u onaj par morski slap oborio, Ribar ovaj živio je veomi zadovoljno sa svojom tako da je ušutio.

ženom i děcom na malenom osamljenom otoku. Sav Sa zorom běsnoća bure ako se i nije povekšala, ovaj otok biaše jedna stěna, blizu dalmatinske obale, a to se je bolje vidila. Činilo se je, kao da je dan nedaleko Solina iz mora vireća, grebenim okružena, samo zato svanuo, da se vidi propast, koju biaše noć i toliko samo prostora imajuća, da je ondě mogo Dumilosárdno zastrěla. Bez prestanka rivao je vihar pro. ras niz obraslu gårmjem stěnu svoju kućaricu sagra.

on

na.

diti i kraj nje mali vårt s livadom za několiko ovacah pu bogioje u Nepotianovom dvoru, na novo se tu. i kozab ustrojiti.

djinka zárumeni i nikom poniknuvši odvrati se, bi re. Akoprem je Duras nizkoga roda bio, sasvim tim ći od stida, što ju je usporedio s poganskom bogi. vårlo se je uljudno vladao i kao što se vidjaše, u ninjom, ili što joj je lẽpotu toli hvalio. Tako si je bačemu nije oskudice tarpio, šlo na život spada. Nu rem Krisaor njezino ludjenje tumačio, i zato je počeo dočim se je sam prostom hranom zadovoljio, ponudjao o drugih stvarih govoriti. Ali ona se je zadubila i za je bolestnomu Krisaoru, čim se je ovaj malko razabrao, koj čas oprostila. . najbolje jestvine i izvårstno vino, da ga njime okrepi. To. Pošto je otišla, žalio je Krisaor svoju nesmotre. mu se je Krisaor veomi čudio i žalio je, što nemože nost, i osěti neizkazanu želju, da ju opet može vidě. tolike troškove svojim čuvarom naplatiti, jerbo od ti. Zato kad se je povratila Fania, koja je svoju pria. svoga imetka, što je na ladji iinao, ništa nije spasio teljicu pratila bila do mora, gdě ju Duras u svoj do oděće. Zato oporavivši se malko, pisa u Rim, i čamac uze i do kopna odveze, upita Krisaor, kako li zamoli novacah, koje mu njegovi podatljivi priatelji do se zove pomenuta tudjinka. Nu Fania odgovori muskora poslaše. - Za ladju, s koje su ga bili u ponor cajuć, i najposlě reče, da joj je priateljica zabranila, svårgli, ništa se više nije čulo, valjda je potonula. njemu, kao inostrancu, ime priobeiti, buduć da ima

Ribar i mlada mu supruga biahu otajni kårstjani, uzroka svakako se čuvati, da nitko nesazna, što ovaakoprem su to pred Krisaorom pomno zatajiti nastoja. mo dolazi i što je kårstjanka. »Zovi ju daklem li. To je on iz više rěčih i okolnostih zaključivao, o. stavi Fania samo Karis, mi ćemo se već razuměti. sobito pako izdala je to Fania, kad se je sa svojom Dapače moli te, da ozdravivši i došavši na kopno, děcom zabavljala, misleć da bolestnik spava.

Da kad bi ju gdě srio, jednom rěčju ili magautjem oka svoje priatelje svakoga straha i usilja rěši, stao je neočituješ, da ju poznaš, ako na nju nećeš nesrěću Krisaor jednom sam besěditi o Božjih stvarih i o ne paněti. Jerbo otac joj je mirni stanovnik solinski, izměrnoj ljubavi věčnoga otca.

Čuvši to ribari veo muž pošten, nu zakleti nepriatelj kårstjanstva. Da on mi su se uzradovali i bolje ga jošte pazili. On se je sazna, da je s tobom ikada obćila, skupo bi to plati . pako višekrat s njimi Bogu molio.

la: on bi joj zabranio ovamo dolaziti, a nas bi odav. Tako je on od prilike pet danah u ovoj kućarici de protěrao i u nevolju stårmoglavio. Jer da znaš, proveo. Jednoč večerom unidje u sobu s Faniom tu. da je ovaj otok njegova vlastitost, koju mi posědujedjinka: ovo biaše oživljen kip iz Nepotianova dvora. mo po dobroti njegove bogoljubne kćeri.a Sada stopårv obuze Krisaora začudjenje i ljubopitnost. Od ovo doba nije više pitao Krisaor za ime tu. Jer dosada misljaše, da je ono, što je pårvi dan vidio, sa djinke; nu svojim mislim nije mogo zabraniti, da k mo zasěna namišljivosti bila, kao što je imaju ljudi u njoj neletaju. - Groznica i rane prisilile su ga, te je vrućici. Nu sada, kad ga je Karis umiljato nagovorila, morao više tjedanah u sobi provesti. Pošto se je tako se je zabunio, da nije mogo rěči izustiti, već se oporavio, otidje jednom u jutro napolje, da uživa friž. je onesvěsnuo.

koga zraka i slasti, koju pogled na vedro nebo i cvaPošto se je opet osvěstio, umoli malko vina, a tuću narav radja. Pun radosti pružao je ruke prema Karis uze čašu Fanii iz ruke i kleknuvši kraj postelje nebu i moru, kao da hoće ove svoje davno već nevi. bolestnika napoji, jer je on sam tako bio oslabio, djene priatelje zagårliti. On mi je višekrat s neiz . da nije uzmogao čašu dàržati. Medjutim opazi, da měrnim uzbitjenjem o ovom času pripovědao, da mu ova inostranka ima mnogo lěpšu opravu nego Fania; se oči nisu mogle nasititi zeleni dårva i livade, te a i lěpost lica i nježnost rukuh pokazivahu, da ona sjajne pučine morske. Prěko mora treptila je pred nipošto nespada na ribarovu obitel. Zato zahvalivši njim krasna Dalmacia, kao veliki nepomični obraz, se reče: »neznam, kako sam to ja siromah zaslužio, s pojedinimi kućami razpåršenimi po obali. Ovdě je o. što me gledaš.« Nu ona zarumenivši se reče: „Neću pazio visoke tornje i velelépe sgrade bogatoga grada da čujem jednom ukor: »bolestan sam bio, a vi me Solina, skopčanoga trěmom (Säulengang) s Dioklecia. niste pohodili. Što ste najmanjemu učinili, meni ste novom palačom, priličnom više varošu, nego dvoru. učinili.« Iz ovih rěčih pozna Krisaor, da je i Karis Dočim je ovako daleko prěko mora bělece se karstjanka, i poděli joj svoj blagoslov; u slēdećem pa dvorove motrio, u kojih je onda slavni, otcem care. ko razgovoru sobći joj, zašto ga je njezina slika tako vah prozvani vladar - Dioklecian – stanovao, i ondě zabunila. Nu kad je stao govoriti o mermerovom ki odrekavši se drage volje vlade světa u miru i pokoju

starost provodio: prekine mu pogled čamca, zaštitjeno. nja više krat ćemo proslaviti, a i meni će ona sveta ga krovom proti sunčano jomari i plovećega k otoku, biti.« Jedva da je to izustila, tako ju biaše žalost razmišljavanje o něgdašnjoj Dioklecianovoj veličini i o obuzela. njegovom povratku u zabitnu domovinu. Krisaor Krisaor se sutra dan zbilja oprosti s Durasom i spozna u njem svoga domaćina Durasa. Iza kako je Faniom. Duras ga odveze k ilirskoj obali, a on otidje šajku k brēgu privezao, izadje izpod krova Karis i u Solin, da ondě potrebne priprave za put učini. prenu se, ugledavši Krisaora. Nu pošto ga je spozna.

3. Cårski varti la, pozdravi ga umiljato, a on ju odvede do kućarice U isto vrěme biaše u Solin stigo brod iz Korinta, u sěnu razgranjenih maslinah. Ovdě su svi zajedno koj se je imao poslě osam danah u Gårčku povratiti. proslavili ozdravljenje svoga priatelja. Krisaor pri- Krisaor odluči počekati i s brodom ovim odjedriti, nepovědaše im o svojih prošastih sgodah, putevih i sud. go pěške u drugu koju luku otići, gdě bi možebit još bini; kako je ganut krěpostju i postojanostju kårstja. dulje morao priliku izgledati. Za ovo

osam danah nah, věru karstjansku već za mladosti zagarlio, ter šetao se je Krisaor jutrom i večerom po krasnoj soobčenjem s karstjanskimi učitelji i čitanjem knjigah linskoj okolici: sad obalom školjkami posutom, ili posve ju dublje u sårce ucěpio.

kraj zaliva, kojemu su dolazeće i odlazeće šajke i bro. Od ovoga dana dolazila je Karis više putah , da dovi živahnost podėljivali, sad po visokih gorah, di. sluša mudroga Krisaora. Ona ga je mnogo pitala, žućih do oblakah plěšivo svoje těme. Jednom pak koje za kårstjansku věru i razna mněnja o osobi raz. otidje u jutru do krasne palače i vårta Dioklecianova, petoga Isukarsta, koje za narav i život duše naše po. koj je bio od Solina podobro udaljen. slě smårti, koje za odnošenje světa k Bogu. Něki u. Ovdě je stanovao od několiko godinah slavni čenik Amelia biaše ju dulje vrěmena podučavao i za. muž, sin slobodnjakov, koj se je do prestolja carskoga to je često puta smetala filosofičke fantazie Platona s popeo, dvadeset i jednu godinu světom vladao, tér uzvišenom prostotom Isukárstova nauka.

utemeljivši novo carstvo i napunivši sav svět začudjeDuh biaše ovoj Salonitanci vårlo vešt i izobra njem drage je volje carski plašt odložio, i mirnu sa

moću u svojoj dalmatinskoj domovini huki tabora i žen, a tělo uzor lepote: zato svagdanji razgovori s

sjajnosti prestolja predpostavio. Nijedan sladar prie ovom ljubopitnom lepoticom nisu baš mir poděljivali njega nije dao toliki primer pobědjenja samoga sebe; njegovoj duši. On je osěćao, da mu je tělo ozdravilo, a

malo će ih biti u buduće, koji bi hotėli njegovom stasårce se razbolilo. Zato odluči, prie nego što si strast

zom udariti. Dioklecian prestade carevati; nu čete

njegove nisu ga prestale obožavati, carevi su mu svo. ova razum podjarmi, otok i Karis ostaviti i put u je štovanje očitovali, a žačudjeni narodi motrili su ga Gårčku nastaviti.

s praznověrnom pozornostju kao čarobnu zagonetku. Kad su Duras i Fania za ovu odluku čuli, tako su

(Nadalje će slědit.) ga svesårdno i iskreno molili, da odlazak za několiko tjedanah odgodi, a i Karis tako je tužno prosila

Slavjanske věsti. više suzami i pogledom, nego li rěčmi da im Krisaor nije mogao odolěti. Tjedni ovi tako su opet

Pančevo 2. Stud. po st. Dobrovoljno teatralno

družtvo nastavlja svoja predstavljenja i poslě »Sveti. bårzo proletili na ovom bajnom otoku

slava i Milane, a koje je o carskom dnu lētos predstaKrisaor zvaše — da je on na poslědku oséćao, da bi mu vljalo, data su još druga dva predstavljenja : pårvo dulje boravljenje samo nesrěću povekšalo. Zato obja.

16. Sarpnja a drugo 16. Listop., kojom prigodom pě

vali su i jedou pesmu, sastavljenu od našega revnoga vi Karisi, da će sutra na svaki način odputovati. Ona rodoljuba g. G. V. Živkovića i jedan dvopev iz Doniproblědi pri ovih rěčih, da je postala nalik na Nepo. zetove opere – sve na sårbskom jeziku. Trudovi revtianov kip. »Dokučujem reče, da ti se stanova.

nih ovih mladićah u punoj je meni občinstvo pohva.

lom nagradilo. Upraviteljstvo ovoga teatralnoga zavenje u ovoj samoći, i obćenje ovo s nami nedopada.« denja zaključilo je, da će 22. Stud. koliko moguće ve.

- Ili možebit odvise odgovori Krisaor – i likolěpno predstavljati »Smart Uroša V., poslednjega onda jao meni!

cara sårbskoga,« za koj igrokaz priugotovljavaju i shodne »Pravo veliš, ti moraš otići. S Bogom dakle, krė. pesme, kao lik hajdučki, molitvu Vukašinovu s pratnjom

ženskih glasovah. Mi ćemo svojim vrěmenom što. postni Krisaore. Uspomenu tvoga ovdašnjega stanova. vano občinstvo o uspěhu ove lépe naměre izvěstiti.

kao što ga

Udrednik i izdavatelj Dor. Ljudevie Gaj.

[graphic]
[blocks in formation]

Mio ti je kraj u gorah zeleni',
Gdě cvate dol, a grozdje rumeni,
Gdě vedri zrak uz vire bistrie sja,
Te tihi bor i tanke jele grija;

Nije l' ti mio?

Aj tam', aj tam',
Dragi su nam, o pobre, ajdmo tam!

Mio ti je dom pri lipi sěnitoj,
Po vårtu sad, o ružah veseo roj,
U kući rod, na dvoru naški oj,
Do gradje glas: no zdravo brate moj!«

Nije l' ti mio?

Aj tam' aj, tam',
Bratja su nam, o brajno, ajdmo tam.

(N adalje). Buduć da je bilo zabranjeno tudjinom i solinskim stanovnikom carskomu se dvoru bez dopuštenja približiti, uzpeo se je Krisaor na bližnji brěžuljak, s ko. jega je u sěni golema hrasta palaču i vårle gledao.

On se je svim pravom čudio ukusu ovoga ně. gdašnjega gospodara světa, koj si je mogao najlepši preděl svoga neizměrnoga carstva u Europi, Azii ili Africi za svoje prebivalište odabrati, pa on se je volio u svoju dalmatinsku domovinu, u mila igrališta davno proletivše mladosti povratiti. Nedužnost, za. dovoljnost i pokoj dětinstva imaju čarobnu moć za starca, koj je u burnom životu mudrosti stekao. Izmedju ove nedužnosti i skupo platjene mudrine pro. stire se zaparna pustoš života i bolne mu bludnje i strasti, gdě kao běsni za izpraznimi zasěnami slavohlepja, razblude i lakomosti letamo, i platja nam je umor i kajanje.

Krisaor nije znao, kamo da prie pogledne, koj izgled najviše da pohvali. Prema sěveru i iztoku dižu se za Solinom visoke velebićke gore put neba, kao mårkle ukočene sablasti. Nu prema iztoku i zapadu stavljaju plodne primorske ravnice svoje bogatstvo na ogled: svuda oko zamněra dvorove, sela, vinogra

Mio ti je breg, uz njega stármi put,
Gdě hårže konj, kad buči vihar ljut,
Kad žarki grom užeže golem hrast,
Na rěkin ’zvor pećine groze past',

Nije l' ti mio ?

Aj tam', aj tam',
Naški je put, o brate, ajdmo tam.

A. Mihanović od Petropolja.

« ПретходнаНастави »