Слике страница
PDF
ePub

ru, da svaki čověk sebe najviše ljubi. Zato ljubi i »Da je Krisaor prie došao, nebi mi bilo trébalo narod svoga cara samo radi sebe, jerbo želi po njem suvladarah!« zavapi Dioklecian. Dugo se je još zatim srěčan postati; ali dvorani ga ljube takodjer samo s Krisaorom razgovarao, a nije ga više u Solin pustio, radi sebe, jer žele po njem bogatstvo sgårnuti, časti nego mu je najlėpše sobe u svojoj palači ponudio i i vlasti bez brige i straha uživati. Zato stavljaju se

k obědu ga pozvao. medju prestolje i narod, da vladar nemože čuti sama

5. Valeria. sebe t. j. svoj narod, i opisuju mu ga kao sirovu, ne Dioklecian predstavi svoga učitelja svim dvora. mirnu, buntovnu massu.

Zato će se oni uvěk pro. nom kažući: »pošto sam světom upravljao, učim sada tiviti utemeljenju věća, buduć da bi ovo carsku oblast od ovoga muža umětnost vladanja.a - Osobito pako povekšalo, a njihovu umaljilo.-Oni se moraju radi preporučio je svojoj kćeri Valerii obćenje s ovim mu . svojih dělah više bojati sto tisucah očiuh naroda, ne darcem, govoreć, da će joj njegov nauk utèhu u nego dviuh očiuh vladara: zato narodu zabranjuju go. volji poděliti

. voriti, i u město njega oni to čine. Jerbo kao što U početku se je lěpa ova carica klonila Krisao. želi narod iz ljubavi prema sebi, da mu bude vladar ra; nu poslě tri dana naměri se na njega pod vepametan i dobro izvěstjen o svemu, što biva: iz istoga čer u seni čempresovoga gaja, gdě je on frižkoga ve. uzroka žele mu dvorani protivno.ca

černjega zraka uživao.— Ugledavši se, oba su se prenuli, Pošlo je Krisaor govor zaglavio, ustade car i po neznajući, bi li se približili. Napokon carica reče: »Čemu če se zadubljen šetati. Krisaor mu se približi i upi- da se jedan drugomu uklanja, kad nas isto nebo svodi?a ta ga: »Gospodaru, jesam li u nemilost pao? Tá bu. o »Rado bi ja, světla gospojo, scénio, da ti je ša. duć da si o gluhih slēpcih na prestolju govorio i me. la istina, da čověk, obmanjivajuć sama sebe, nije uvěk ne za tajnu pitao, kako da čověk na prestolju saznati pripravan prozvati želju sårca željom Božjom.aa može istinu i usrěćiti podložnike, morao sam ti ovo » Dočim te otac moj štuje, zašto da neuživam i odgovoriti: vladar trěba da poděli narodu zakonit je- ja tvoga priateljstva, dokle mi je dozvolleno ?« zik i da ga sluša svojima ušima!«

Krisaor je nikom ponikao i reko: »»Zašto? Rao »Ti si govorio kao mudarac, a ne kao vladar. di milosárdja. Šta će biti od mene, kad me ostaviš ? Odkri mi jošte jednu tajnu, bez koje pårva ništa ne Svaki glas tvojih ustiuh, svaki pogled očiuh tako mi hasni. Narod, koj smě govorit, htěti će i raditi; kad opoji dušu, da za drugo na světu neznam. Znaš kamu vladar nebude savět primio, razsárdit će se i sa. ko me je kip tvoj u Nepotianovu dvoru zasěnio; nu tvarat će najprie sebi, a najposlě i vladaru zakone. Ka. to neznaš, da su i na otoku Durasovu dužnost i strast ko ćeš osigurat samovladu na prema narodom ?« u meni ljuti boj bili. Ja sam naumio istinu i rěč Bo

»»U malih dåržavah, kao što je bila Atena, Teba, žju světu navěštjivati, i zato se moram odreći svega, Sparta itd. mogo je biti sav narod jednim věcem za. što bi me k jednoj grudi zemlje pripelo. Zato sam stupljen; jer su ondě bili isti običaji, potrébe, jezik běžao iz Durasova otoka, prie nego sam ti izpovědio, i podnebje. U takovoj je dåržavi vlada osigurana, što čutim. Pa ona, koju sam onda po mojem mněkad prestolje nestoji naprema, nego na srěd naroda; nju pogledati smio, stoji sada preda mnom kao carnu u prostranom carstvu, kao što je rimsko, neima ska kći i udovica.aa obćenite potrěbe i volje, i zato neima ovdě ni zako. Krisaor zašuti; nu i Valeria mukom je mučala. na, koj bi svagdě jednako bio koristan, ima bo raz Pošto ju je poslě dugoga prestanka pogledao, opazi, likih narodah, jezikah, običajah i ćudih. Šio bi Arap kako u zemlju gleda, i suze roni niz rumeno lice. Neza pravedno dåržao, mnio bi Britanac da je okrutno; izkazana ju je milina u ovaj čas obasjala. Dočim se što bi Partiancu godilo, Galla bi gnjelo. Zato ostavi je větrić s njezinom koprenom titrao i sunčana zraka svakoj pokrajini njezino domaće uredjenje, njezino vě. prodrěvši kroz čestu (Dickicht) lice joj osvětlila, mnio će, koje bi s tobom govorilo. Tako će bit sve zem. je da gleda andjela s neba. To je odviše za mene!« lje medju sobom neodvisne i bez veze, a u prestolju naj. uzdahne i hoće da se udalji. ti će svoje srědište i u vrěme nevolje pomoć i zašti

Nemoj me ostaviti!« zavapi Valeria. Meni tu. Nijedna pojedina pokrajina neće se usuditi go. je sårce čisto od svakoga prikora. Što se je u meni spodaru svih ostalih zemaljah zakone predpisati, a dår. dogodilo, odkada sam te na onom otoku viděla, ne. zovitu bunu jednoga preděla lahko će ostale zemlje znam, nu to znam, da sam nedužna. Od onoga vrěugašiti.ua

mena svagda o tebi mislim, za tebe se molim. U mo.

jih čutjenjih ništa neima grěšnoga, zato ih priobću. votom stopio; bez tebe ću se razbolěti. Zato ako se jem. Znam ja, da odděljena jednom od tebe, utárout spasiti želim, moram běžati,« « ću kao uljenica bez ulja; nu ja se više neplašim smår. Nemoj Krisaore! ti si plemenitii, nego što mnie ti, jer sam živila. Ljubav mi je, Krisaore, dělo moga ješ, i jačji, nego što misliš. 'Ljubav će ti kušati krė. Boga, a světlost carska, što me okružava, dělo ljud. Straha gleda smårti u oči, a ne onaj, što pred njom

postou postojanost. Taj je u boju najvitežkii, koj bez ske taštine. Nije ovdě težak izbor.«

běži. Nemoj dakle ni ti běžati, mudri Krisaore,« » »Gospoje, ti mi uzhitjenje i sdvojenje jednim » »Kad je čověk pijan, onda nije više mudar, a otvorom ustiuh ulěvaš. Nu ja se u mom blaženstvu ja sam se opio tvojom milinom. Pijancu želećemo.

trězniti, nevalja mamurluk razbiti t. j. jošte jedan put samoga sebe stidim, buduć da prekåršujem čověčan.

se opiti ; isto tako čověku, želećemu strast obladati, ski poredak mojim ćutjenjem.« a

nevalja nasititi ju, nego hrane lišiti i tako umoriti, Ko » Vårbu čověčanskoga ima božji poredak, i u

misli, da je dosta jak, te se može pogibli rugati ovom mi duša prebiva. Dělo može bit pred

već je u pogibli; a čověk igrajući se s grěhom — već

mu se je prodao. Ti me opominješ, da se nadvla. světovnim sudcem grěšno, buduć da je protivno dår. dam: ja ću se nadvladati, ako se uklonim tvomu požavnim zakonom, nu pred Bogom je takvo dėlo bez gledu.ca

„Běži dakle! Na otoku sam ti rekla: běži, jer je ukora, buduć da je proizteklo iz věčnoga zakona na.

to bolje. Sada govorim: běži ili ostani, nijedno nije ravi.«

bolje. Navěsti mi dan, kad ćeš nas ostaviti, znati ću, no Oprosti, světla carice, ja moram protuslovit ob- kad mi se smart počimlje. Ne, nemoj mi ga navestiti

. manjujućemu mudrovanju naše strasti. Neima dvostru.

Bog je bio milosárdan, kad nam je budućnost sakrio. ke krěposti, jedna za Boga, druga za svet. Zivili mi oridji iz nenada, kao smart, ja ću se medjutim nadom

pitati. Sad se više nebojim tvoga odlazka, jer se ne. u kojemgod narodu, svagdě moramo žårtvovati naše bojim smårti. Oli misliš li, da je smårt něšto muč. želje njegovu miru i srěci: jer blagostanje sviuh više

noga, težkoga?

» »Ništa neima težjega za duh, nego grèh. Lahvrědi, nego ugadjanje samoljubju. Nu srěča svakoga ko ti je život nositi, jer si čista, kano i spasitelj tvoj. naroda osniva se na mněnjih i misli, koje on goji, i Nu, Valerio, lugom i bolju ginuti, to je smart težka, na naredbah, koje štuje bile one u ostalom ma ka jer je grešna. Hoćeš li ti ubojica postati same sebe?u ko nedostatne i lažljive. Zato svaki greši, koj

„Ubojica same sebe? Šta veliš Krisaore?«

» »Kakova je razlika, ili se umorili otrovom od neštedi pojam (Begrij) svojih zemljakah o krēpo.

krēpo. trubeljike (Schierling), ili od otrovom od tuge, koju sti, poštenosti i pristojnosti, kad se lo njegovim po. smo mogli udusiti? Vojuj, bogoljubna kårstjanko, da Žudam protivi. Ova je misao temelj javnoga blažen

preobladaš! Budi ti sama svoja gospodarica, a ne

tvoja čut i bol!a a stva, poredka i sigurnosti svakomu narodu. Pomisli, Plačuć odgovori Valeria: »Razkidaj me, pa reci, šta bi bilo, kad bi svaki samo one zakone ovåršivao, da ustavim karv; ubi me, pa reci, da neumrem, bė. koje se njemu prave vide. Věruj mi, ima samo jedna ži, pa reci, da se smijem i radujem. Ja si nisam lju

bav ucěpila, nemnogu ju niti izčupati

. Bol i radost do. krépost.a «

laze na vratašca u sărce, a duh im nemože zapovědi. a Jesam li ja dakle grěšnica ? Je li mi sarce krivo, ti, da nedodju i da se ondė nenastane. Je li to grèh, što samo za tebe kuca ? Ja mu to nisam zapovědila, što me ljubav oživljuje? Je li to grèh, što me ljubav ja mu nemogu zabraniti. – Pa šta si ti po tome sa

mori? Kako da spasim dušu, kad mi valja ili živěti,

ili umrěti ?« grěšio, što ti se krepostna duša s mojom slaže? – » »Živi i ljubi; nu vladaj životom i ljubavju. To Kao što si ljubio bezčutni mramor u Nepotianovom

ću i ja činiti. Duh se nesmě dati tugom obladati dvoru: tako ću ja tebe ljubiti, nevino, nu bez nade

on ima oruže, koje će mu pobědu poděliti, kad već

misli, da je preobladan.« « i bez straha. Tako ljubi i ti, Krisaore, carsku kćer, » Kaži mi, ti viteže, ovo oružje, jer mi valja i slabez nade i bez straha.«

mu dåržati, da me voda nezagušica » »Kad nam se dopada ono, što je lepo i dobro,

» » Zabava, te zabavalua poviče Krisaor, i odvede

Valeriu iz sěne čempresah pod vedro nebo u krasni tim pokazujemo, da nam je duh iz neba; nu ništa tě.

vart, do zlatnih vratah palače, gdě su marljivi ljulesnoga nesmě dopadnost ovu oskvårniti. Pa štova. di várvili. Valeria se osvěsti, pokrije koprenom lice, nje, koje prema tebi, svetice, gojim, proměnilo se je

i nasměhnuvši se reče: »Ti si pravi lėčnik, ti bo u burno čeznutje i požudu. Ti si mi misao, ćut, pro

pravi lėk kažeš i pružiš.« šastnost i budućnost; ja sam se, bi reći, s tvojim ži

(Konac će slěditi.)

Učrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit Gaj.

[graphic]
[ocr errors]

HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.

Broj 52.

U Subotu 28. Prosinca 1844.

Tečaj x.

Medju nama nije bitja,
U ko veće moż’ufati,
Neg u maglu od prolitja,
Časom sreča sve privtati,
I radosti naše odnosi.

M. Babulinović.

Led i plamen

Sněg ledeni pada vani,

Ledna je zemlja, ledan je zrak, Větri zvižde na pir zvani:

Sěver sa zimom slavi svoj brak.

Al u meni plamen gori,

Koj će svu moju da spali svěst; Š njim se duša zahman bori:

Njemu bo sila paklena jest.

Plam taj pozna on jedini,

Ljudem koj poda pårvi taj dar*),
Na kaukazkoj kog hridini
Kazni baš zato bogovah car.

Ivan Kukuljević Sakcinski.

toli čista i nevina, bogoljubna i plemenita duša, kao što je njezina, bila bi i u najružnijem tělu čověka uzhitila; a suprotivno milina struka , skladnost udovah, nježnost i ljubežljivost njezina lica uzmogla je i iz ledenog mramora u Nepotianovom dvoru mužu sårce uzpaliti. Zato nije mu bilo nepovoljoo, kad je ulazeć u palaču carskoga slugu srio, koj ga je k svomu svět. lomu gospodaru pozvao. Dioklecian bo, izišavši iz kupelja, običavao je pod večer, prie i posle sunčano. ga zapada, několiko satih u spomenutom trěmu (Halle) sěděti, vodeć ugodne razgovore i uživajuć frižkoga morskoga zraka.

» Nečini li se i tebi, Krisaore,« nagovori car mudarca, vda, kao što svaki dan ima svoje jutro i večer, dapače kao što takovo jutro i večer ima i svaka godina, naime prolėtje i jesen, a i svaki čověk, naime dětinstvo i starost, nečini li se i tebi, da ukupno čověčanstvo podvårženo je takodjer ovoj promeni, da i ono ima jutro i večer. Ja sam se ovom misli mnogo bavio. Neznam, da li je to plod moje slabe starosti, ili moga zrěloga motrenja stvarih. Sadašnji naraštaj čini mi se kao da sve dublje u zloći tone, i sve se više kreposti odriče; i akoprem je isto tako naučan, kano i prošasto pokolēnje, vendar postaje sve nesposobnii za proizvodjenje velikih pomislih i dělah. I sam ćeš priznati, da se ova starost čo

Dioklecian n Solinu.

(Kon a c.)

6. Gnječenje kårstjanah. Krisaor mi je pripovědao, da je njemu poslě ra. stanka Valeriom više trėbalo lėka, nego njoj. Jerbo

*) Prometeo.

samo marva.

věčjega koléna pojavlja u svih umětnostih i znanostih. tie, – slobodu, - za sebe zadáržati, a ostalomu svě. Nigdě neima vlastitih pronašastjah, izvanrednih umo tu ostavlja samo tělesno blagostanje i razkošje. On je tvorah; svagdě je slēpo slědjenje starih, ili izprazne bog, a ostali su ljudi prah; prestolje je svårha, a sve rěči. Zašto sada više neproizvodi narav slavnih go. je ostalo samo srědstvo za njegovu slavu. Gdě pako vornikah, pěsnikah, sgodopisacah , slikarah, gradite. čověka liše njegove vrědnosti, gdě on nerazvije svo. Ijah, kipotvoracah, kao što ih je odprie stvarala? Po je darove duha za domovinu, nego za zanat ili služgledaj samo ljudih! Kakovo je to nemirno várvljenje, bu: ondě će se umětnosti svakdanjega života podig. bludjenje i kolebanje bez sile i snage! Kakovo buče. nuti, a božanstvene pasti. Kist, dlěto, pero postat će nje u svih narodih bez svårhe i smisla! – To ti je zanat, i samo taj će ih prigårliti, koj za kruhom leti. · kuvanje, za kojim dolazi gnjiloća. Talog se je digao Dobro i lepo, istino i pravedno, krěpost i junačtvo, i tisne doli ono, što je bilo gori. Priatelju, čini mi samo će se na toliko dopasti, na koliko je koristno. se, kao da će i čověčanstvo zamårknuti.a

Tà, kako da ljubi čověk ono, što je od Boga, samo volli možebit osvanuti!«a odgovori Krisaor, » jer zato, jer je to božanstveno, kada on sám neživi i nebo prispodobivši poslědnja stolětja s prošastimi, ništa ljubi se radi samoga sebe, nego radi prestolja ili ranevidim, nego noć. Može bit, da će jošte mårklia

di grude zemlje, kovačnice, razboja, pisarnice?«« postati. Nu jedno znam, naime da se sunce na put »Ti bi dakle ono, što je koristno, želio sa světa sprema. Bučenje ovo i vrijenje narodah nije predte ukloniti ?a ča gnjilosti, nego pomladjenja. Mutna će se šira (Most)

» »Nipošto, jerbo nam toga trěba, buduć da ima. u čisto vino izbistriti. Svaka je smårt otac mladoga mo i tělo. Tá i marva traži ono, što joj prija, te neživota.aa

dira u to, što joj nekoristi. Nu čověk nesmě ostati »Dakle i ti priznaješ, da to dan danas nije ona.

Mi smo božjega plemena, pa samosilnik ko, kao što je prie bilo. Sadašnji život nije tako ve. želi sám da bude bog; sám da gospoduje, i zato seo i vedar, kano něgda: Bog zna, šta će biti od netàrpi pokraj sebe ništa sebi slična, au toga! Stare se naredbe ruše, a što je novo, nevalja. » Neznam, da li te pravo razumiem. Šta bi bilo Ljudi se svadjaju, mraze i mårze, te biju otajni boj od dåržave, gdě bi ono, što je koristno n. p. zanat, za sanjke i obmane. To ti je zlosrětno postupanje; umětnost i tårgovina , prestale biti najvažnie stvari ?. pa věndar ga nisam mogao pored sve svoje moći u. » »Nov Rim, nova Hellas postala bi od nje. Lju. dusiti. Reci mi, odkuda li ovo zlo dolazi?«

bav prema domovini, i krěposti bile bi najvažnii pred. » »Iz smårti javne slobode! - Barbari, neuži. meti. Koristni poslovi nesmiju u narodu kojem utárvajući ove slobode, nisu nikada divnih ideah ili dě. nuti, ali nesmiju ni najvažnii predmeti postati. Ondě, lah proizveli; tim više pako Gårci, dok su se směli gdě to obstoji, gubi narod svoj plemeniti značaj i poslobodno kretati, prie nego što ih Aleksander pod. staje sve siromašnii i slabii, buduć da su mu se pojarmi. Isto valja i o Rimu, koj se je dělim i mudro trèbe umnožale, pa onaj je čověk najbogatii, kojemu stju dotle odlikovao, dok je bio slobodan. A pošto najmanje tréba. S toga narodi, koji su s malom zaje staru krěpost s razbludnostju pobědjenih barbarah dovoljni, i nemoraju se samo za tělesne potrebe skår. zaměnio, zapade sloboda. Došli su silnici, došli su biti, steku vrěmena, te se mogu posvetiti poznavanju cesari. Oni su dopustili narodu težati polje, raditi u višjih i plemenitiih stvarih; s toga su se starinski na. dėlaonicah, igrat se i živit u razkošju. Nu zabranjeno rodi živući bez velike razsipnosti više Bogom bavili, biaše teženje duha za právom, biti čověk, kao što je i i više za božanske predmete znali, nego za to, kako

treba pripravljati kojekakove poslastice i krojiti odě. Dioklecian zaklima glavom i nasměhnu se kao da to

ću po najnovijoj modi.ua nevěruje. Kad je to Krisaor opazio, reče: » „Da li, »Pa hoćeš li, da se povratimo u polugoli věk. gospodaru, sumnjaš za istinu mojih rėčih? Pa zašto gdě su se ljudi kožom od zvěri oděvali i sirovo kosu cvatili Garci i Rimljani, dok nisu vrat u jaram sku- renje jěli?« čili, i kasnie nisu više procvali? Zato, jerbo u slobodi » »Toga neću; nu želim, da se povrati čověčan. svaki čověk oséća svoju veliku, věčnu cěnu; jerbo se

stvo k istini i naravi t. j. k Bogu. Iza kako su se svaki tako razvije, kao što to njegova narav zahtěva, ljudi ovoga odrekli, sve su pokvarili od velike maj. te svaki teži za tim, što je veliko i božanstveno. Sa storie, a samosilje navåršilo je povratjenje okrutnič.

car.« <<

D

»Ta nětko valjda mora gospodovati ?«

» Prijatelju, mnogo je u školi istinito, što u živo. Zakon.aa

tu smutnje radja. Da mi istinu ovu zagårlimo, uni. »A tko da ga stvori?a

štili bi sav poredak i poremetili isto carstvo. Zato » » Onaj narod, koj će ga ovåršavati, i to po svo. moraju cesari iz svih silah nastojati, da ju utamane.« jih najpametniih ljudih.a a

» » Světli caru, da si ti takodjer član kårstjansko»Pa šta da radi onda car na prestolju ?«

ga puka, i da zapověd poglavarstva ovu istinu lažju . »Neka čuva svetinju zakona, i neka podpomaže prozove: bi li ti zato prestao věrovati, da je to istinjegovu silu.« «

na? I kad bi ti pod živu glavu zapovědili, da se od. » Ha ha, to su školske klapnje (Hirngespinnste), rekneš tvoga uvěrenja: bi li ti ga odbacio i protivno koje u život nespadaju !a

věrovao ? Tako je to u narodu. U zalud su tamni. » » Pravo veliš, gospodaru, bolji život staroga

ce, prognanstvo, uklonjenje od častih, pogubljenja, za vrěmena prebiva već samo u knjigah starinskih, i ove utamanjenje uvěrenja, koje je zavladalo. Proti duhov. čuvaju samo škole. Nu iz škole povratit će se ono, noj moći ništa nepomaže sila gvozdja, - ona će prešto je bolje, opet u život, pošto pametni vladar pre- obladati, jer dolazi od Boga.ca stolje zauzme. Vrěme, u koje živimo, pripravlja uz

»Pa ako takovo načelo i nauk otudji narode od kårs.a a »Ne uzkars, nego grobje. Ja vidim naprěd po

obstojećih naredbah?«

»»Onda će im se i sav svět oludjili; one će se raz prestolja i razcēpljenje carstva; jer je narode ob. uzela něka tiha mahnitost, koja prěti, kao da će uni.

bez svake sile kao trula sgrada srušiti. Uvěrenja čoštiti sve božje oltare i naredbe gradjanskoga světa. věčanskoga pokolēnja život su mu i zakon; sve graZnaš Krisaore, o kojoj mahnitosti govorim : naime o

djanske naredbe dobivaju od ovoga uvěrenja znamepraznověrju, koje je něka židovska slēdba razprostrani nje svoje vrědnosti ili nevrědnosti, život ili smårt. la, i koja s dårzovitom neharnostju žårtve i štovanje Vladar, boj bijući s uvěrenjem svojega stolétja, živi věčnim bogovom odriče.au

u njem kao ludjinac. Ili će ga ljudi mårziti kao zlob. »»Ti mniješ věru kárstjansku, gospodaru?a

nika, ili izsměhavati kao budalu.au

»Pa kuda će nas to dovesti? »Jest, ako čověk nevěru i praznověrstvo věrom može prozvati. Reci mi, Krisaore, kakovu li ima dra.

o o Vladar ima veću oblast nego podanik; a čově. gost mněnje ovih buncalah, buduć da se je s neiz

čansko pokolenje veću nego vladar.

veću nego vladar. Kad se progo. měrnom bårzinom po svih zemljah pružilo, tako da njena do sada načela na toliko razprostrane, da se je u zalud bila moja i mojih predměstnikah strogosta nedaju više ni sakriti: onda će ih razboriti koj vla

v »Otče cesarah, ti si mi zapovědio, da odpårto dar zagårliti i moć si umnožati. Mnijemo, da će propagovorim. Ja ću ti dakle priobeiti svoje mněnje o

sti svět, kada nestane toga, što sada obstoji: a on će ovome znamenitom nastojanju i vrijenju narodah. U

samo zimsku oděću otresti i prolětnoin se opravom nauku kårstjanah mora i nešto drugoga biti nego

nakititi.as buncanje i bezumnost, buduć da su ga zagårlili ne

»Ti dakle neodobravaš moje stroge naredbe, ko. samo prosti puk, nego i mudarci, ne samo mladići, jimi sam hotio udusiti razprostranjeni nered. Tebi se nego i starci. Oni nečine ništa nepristojnoga ili grěš. kårstjanske izmišljotine něšto više čine, nego sanjarie noga. Istina, da su ostavili oltare bogovah, věruju i klapnje; nu ja nemogu tàrpiti ove u tmini bludeće bo u jednoga, nevidjenoga, svemogućega Boga. Nu, ljude. Reci mi iskreno, šta bi ti bio činio, da si sě. gospodaru, nisi li i ti osvědočen, da kipovi naših bo

dio u město mene na prestolju?u govah, nisu pravi bogovi, nego samo kipovi, zname. » »Koj bi čovek mogao odgovoriti na ovo pitanje? nujući višje, otajno božanstvo? Ovu su istinu davno Vladar je velik, ali i najmoćnii postaje srědstvo višje. već mudarci priznali, a kårstjanstvo ju i u puk u. ga, božanstvenoga upravljanja světa. Progonjenjem vodi.au

kárstjanah samo si podpomagao svárhu božjega vla»To je baš najštetnie! Nije svaka istina za puk. danja. Ti si mněnja kaznio, a ne oprovárgó i zato Šta će biti, kad se oltari razore i strah Boga dokine? žive ona i sada. Ti si kårstjanstvo, želeć ga uništiti, Puk će najposlě i cesare s prestolja svårgnuti, kao razprostranio, i kod svih narodah onim si načelom i što je dosadašnje bogove svårgó!«

uvěrenju živahnost podělio, koje si naumio bio utad»Ti dakle priznaješ istinu onoga načela ?a « mapiti. a

« ПретходнаНастави »