Imade časovah u životu, gdě čověk više i jasnie govori múkom mučeći, nego da mu se najkrasnie besede od blagorěčja iz ustiuh sipaju. Čini nam se, da i mi u takovo doba živimo; i zato volimo prekėršiti dosadanji običaj, kojim smo domorodno obćinstvo u obširnom proglasu k daljemu podupiranju našega poduzetja pozivali, i u kratko ih samo na svėršetku kobne ove godine pozorne činimo, na važnost jedinoga ovoga u svojoj struci narodnoga zavedenja. Pa zašto bi i mnogo rěčih u zalud trošili? tko se docada o naših naměrah osvedočio nije, za njega težko da ima igdě lěka na světu; oni pako, kojim sèrdce za dom i rod kuca, znadu da mi od naših načelah ni za cerno izpod notka odstupili nismo, i da mi nepomično za istom svėrhom, za svestranim blagostanjem i za pravim usrećenjem naroda našega težimo. A postojanost i doslědnost u dobroj stvari najbolji je znak neoskvèrnjenoga značaja. Nedade se duh ćudorednosti i njezinoga napredka maglom utamaniti, kojom su ga poklopili: i žarko će sunce svoje zrake iza nepogode s vedra neba pružati, i zrake bit će po zakonu naravi jasnie i světlie, nego li prie. Za one dakle, koji s nami jednako ovako misle, i s nami jednako u sèrdcu domorodna ćutjenja goje netreba mnogo rěčih ili razlogah, kojimi bi ih poticali, da i na dalje nastoje perom i predplatom poduprěti

NARODNE NOVINE,

Jedva da imade toli mlitava i zamèrtva čověka u našoj otačbini, koji nebi želio u sadanje uzdermano i uzkolěbano vrěme saznati, šta u domovini i kod susědah biva? - Nukalo ga iskreno rodoljubje ili sama pohlěpa za koristju; svaki ipak jednako žudi saznati, čemu se ima u naprěda nadati; jer sve jasnie uvidjamo, da se zamèršeni od više godinah dogadjaji, svomu razvitku sve više i više približavaju: razborito dakle nastoji svaki upoznat se sa sadašnostju, jerbo je ova mati budućnosti. A to je upravo zadatak naših listovah izvěstiti čitatelje o svačem što se ma u kojem obziru na naš narod proteže, da se tako sve boljim pravom imenom narodnih novinah ponositi mogu. Na póse pako věsti o ugarskom, za nas toli znamenitom saboru donosit će naše novine isto tako bèrzo, kao kojegod druge ugarske osim požunskih. Što se pako tiče domorodnih naših stvarih, osobito varmedjskih spravištah, koja sveudilj veću znamenitost dobivaju, s radostju javljamo svim domorodcem, da ćemo sve obširnia izvěstja priobćivati.

NIC

naša narodna neće takodjer zaostati nego i u napred razvitak duhovnoga života u našem narodu za poglavitu, pače jedinu svèrhu smatrati, i ovako sve bliže k nam vabiti světlilo blagoga sunca, koje je već drugim granam od našega stabla ogranulo. I ovdě se nam već sada toli široko polje otvara, da bi zaisto bez temelja bio strah, kao da će nam shodnih predmetah pomanjkati, jer se je mila naša narodnost veće tako razsvietlila i takav naprědak učinila, da tu više nazadka neima. Pa sve ono što se na obzoru duhovnoga slavjanskoga života pojavi, svaki napredak književne uzajemnosti, svako znamenito narodno dělo, svaka

dogodopisna iskra razjasnjujuća tamnu prošastnost, svaki korak za učvèrstjenje naše književne sloge pre tvorit će se u zraku od naše prihodnice.

Evo veće radimo punih devet godinah. Gledajmo, da nam se u desetoj godini neumali, što je pomnjom i nastojanstvom od jedne skoro desetice stolětja tako lěpo naraslo. Svaki znade kako mu se njiva zove, na kojoj njemu i njegovomu odvetku sve dobro od Boga raste, dokle god oko nje radi i dok je nezapušta

Obična predplata prima se u c. kr. pr. narodnoj novinarnici i čitaonici zagrebačkoj u Dugoj ulici u pl. Demötörfyevoj kući, kako takodjer na svakoj c. kr. pošti.

Vanjska gospoda predplatitelji mogu najprikladnie na bližnjoj pošti, od koje novine dobivaju, predplatiti, jer tim putem smiju punim pravom svaki izgubljeni broj od iste pošte tražili; a zapisna taksa, koja se na poštah uzimati običaje, nije velika. Uz predplatjenje neka izvole svoj naslov s imenom iste poštarske štacie, kroz koju novine primati žele, zatim svoje pribivalište posve jasno u onom jeziku napisati, u kojem se adresa štampati ima.

Ovdě takodjer napomenuti moramo, da ovdašnja němačka novinarnica s narodnom u nikakovem savezu nestoji, osim što se němačke zagrebske novine u narodnoj tiskarnici tiskaju.

Ubavěštjujemo čitatelje naše, koji se u naslědnih pokrajinah austrianskoga carstva nahode, da se uslěd previšnje odluke samo kod obližnjih c. k. poštah na novine predbrojiti mogu.

U Zagrebu, dana 1. Prosinca 1843.

Dor. Ljudevit Gaj,

c. k. p. učrednik i izdatelj, i slav. varm. Zagr., Varaš. i Križ. stol. sud. prišědnik.

Dočim na svěršetku pèrve polovine tekuće godine svu p. n. gosp. domorodce k ponovljenju predplate na ovoga narodnoga glasonošu pozivamo, suvišno nam se čini, o naměri, svèrhi i o duhu njegovom obširnie govoriti, buduć da smo to već više putah učinili. I zato mi bez dalješnjega preporučanja nastavit ćemo izdavanje

NOVINA H

Horvatskih, Slavonskih i Dalmatinskih,

koje kano i dosada štovanim čitateljem priobćivat će prie svega sve, štogod se i u ikojoj narodom našim obitovanoj pokrajini uspomene vredna dogadja. Osim toga pozornost našu obratit ćemo i na konštitu cionalnu ugarsku bratju, osobito sada, gde su oči sviuh pod ugarskom krunom živućih prama Požunu obratjene; u tom obziru uvěravamo naše čitatelje, da će sve saborne věsti, na koliko to samo okolnosti dozvole, obširno saznati moći iz naših listovah, niti će primorani biti radi toga druge novine u golemu cěnu kupovati. Nu uz sve ovo nećemo ni o ostalih izvan našega naroda i domovine ležećih zemljah mučati, nego sva zanimiva izvěstja u novine naše primati; rěčju tèrsit ćemo se sveudilj, da novine naše u pravom smislu budu Horvatom, Slavoncem, Dalmatinom narodne, i susednoj bratji ugodne. Novosti pako, koje izvan političkoga okruga padaju, priobćivat će

DANIGA

Horvatska, Slavonska i Dalmatinska,

ona će bit i nadalje tumačnica bratinske sloge, slavjanske uzajemnosti. Dogodovština naroda našega, napredak narodnoga života, imenito literature i umetnostih, zauzet će u njoj vazda pèrvo město, jer znamo, da sèrce svakoga rodoljuba za ničim tako nehlepi, kako za tim, što mu njegov ideal slave i blagostanja narodnoga sve više i više u život i čin privodi. Da nam postiženje ove svèrhe tim bolje za rukom podje, postarali smo se za više dělaocah na plodnom ovom, al' malo jošte obdělanom polju.

Obična predplata prima se u c. kr. pr. hor. slav. dalmatinskoj novinarnici i čitaonici zagrebačkoj u Dugoj ulici u pl. Demötörfyevoj kući, kako takodjer na svakoj c. kr. pošti.

Vanjska gospoda predplatitelji mogu najprikladnie na bližnjoj pošti, od koje novine dobivaju, predplatiti, jer tim putem smiju punim pravom svaki izgubljeni broj od iste pošte tražiti; a zapisna taksa, koja se na poštah uzimati običaje, nije velika. Uz predplatjenje neka izvole svoj naslov s imenom iste poštarske štacie, kroz koju novine primati žele, zatim svoje pribivalište posve jasno u onom jeziku napisati, u kojem se adresa štampati ima.

Ovdě takodjer napomenuti moramo, da ovdašnja němačka novinarnica s narodnom u nikakovom savezu nestoji, osim što se němačke zagrebske novine u narodnoj tiskarnici tiskaju.

Ubavěštjujemo čitatelje naše, koji se u naslednih pokrajinah austrianskoga carstva nahode, da se usled previšnje odluke samo kod obližnjih c. k. poštah na novine predbrojiti mogu.

U Zagrebu, dana Lipnja 1844.

C.

K.

Dor. Ljudevit Gaj,

p. učrednik i izdatelj, i slav varm. Zagr., Varaš. i Križ. stola sud. prisědnik.