Obodrenje.

Jakno sužanj tužnoj u tamnici, Bez sunašca i bez běla dana, Gluhoj stěni, svojoj drugarici, Jade odkriva svojih ljutih rana', Dok sunašce blage od slobode Kroz tajne mu pusti zrak prohode:

Tako i moje sardašce ranjeno, Svog angjela, svoga milog raja, Svog sunašca, svog danka lišeno, U tudjini puno bède i vaja Tudjoj zemlji, ka ga slušat neće, Udes svoje hude odkriva sreće.

Plače, žudeć, da mu sunce sine, U daljini koje milo siva, I sa njega jur koprenu skine Mračne tame, ka ga svedj pokriva, Od kako mu udes opreděli, Da se od mila k nedragu preseli.

Ah neboj se i tužit prestani, Sarce bědno goreć u ljubavi, Tà za noćom mora da ograni Jasno sunce. Zakon je naravi : Bura darvo čim niže obori,

CICVARA. (Konac)

=

Isto tako bila bi galiba (sl. neprilika) za paraszt embera (prosta čověka t. j. seljanina), da se odrekne slavjančine, toliko mu je ova hasznos (hasnovita), tako je ondě ritka (rědka) dolog (dolg r. = dugovanje, stvar) korenita magjarska rěč. Sledeći redci osvědočit će o tom svakoga čitatelja.

Naš paraszt najprie vozi ga naj (gnjoj, gjubre) na svoj föld, zatim uzme ek (od nem. Egge: nu kod Magj. znači plug) te čini barázde. Sad stane razmišljavati, šta li bi tamo zasijao, da nitko nesumnja o njegovu domoljubju. Ima on doduše honi árpa (ječam): nu valjda nemože od samoga ječma živiti. Dakle šta će? Buza (buza bug.), rozs (reż sl=hȧrž), zab (zob), hajdina ili pogánka (pohanka č.), mak, kender (valjda od p. kędzie. rze), len (lan), lencse (leća) tà sve ovo, pače i isti konkoly (kakol p. kukolj), bez kojega neima njive, jeste slavjanski. Videći najposlě, da za njega neima lěka, uzme kojgod ovi slavjanski mag (mok sl. = seme) te ga zasije i zadàrlja boronom (branom). Ako pako bližnju koju njivu k a pács-om (kopač sl. = motika) k a pál (kopa), nemože mu se opet na ino, nego saditi ondě dinnye, kukoriczu, paszternák, kolompér (krumpir) czéklu (cviklu č. — blitvu) itd., a u vinogradu landzu (lozu). Čim

=

mu na livadi szén a naraste, daje svojoj cselédi kaszu (kosu), te ga mora kaszálni (kositi), i s gereblje-mi (grabljami) na kúp spravljati. On pako zapregnuvši kabalu (kobilu) i lógó s-a (logova), te namazavši kola kala má s z-om (kolomaz), vozi ga u szén a-p aj tu (sěnsku pojatu). Medjutim su na mezö (medza sl.) dozrěli kalász-i (klasje), koje on a rat-uje (arndtet), u aszta g-e (stoge) slaže, i ako neima voza, na taligi kući sprema. Ov. dě ga csép-om (cěpom) csépel (mlati), i da mu bude zárnje tiszta (čisto) od pelyve (plěve), presija ga na szitu. Dočim onda od szalme (slame) szecsku rěže, žene čupaju len, nose ga u matsalo (močilo), a kasnie ga moraju törni (tàrti) i na gerebenu gerebenezni (na grebenu grebena ti), odbacivši pozdorju (pazderje sl.). Zatim ga nataknu na guzsaly (kužel č. — preslicu), i predu cz érnu (cvernu sl. konac), od koje će takács otkati vaszon (vison vlaški) za ponyve (ponjava), abrosze (ubrus) itd.

Kad mu u vinogradu dozrije gerezd (grozdje), pobere ga, a must spravi u hordó (ardov) i odnese u pincze (pivnice .). Po zimi pako uzamši szekercze (sěkiru), vozi se na szán-u (saoni) u liget (lug, gaj), te sěče dárva, od kojih će graditi gát (gat, nasip), da mu u tavasz-u (vesna r. prolětje) patak (potok) nenačini na polju árok (ja rak), što bi bio za njega velik kár (kvar). Odavde se očito vidi, da je to samo himba patvar (himbena potvora), da Magjar želi slavjanskomu paraszt-u njegov beszéd uzeti.

Nu kazat će tko, da se onako samo u szállás-u (salaš) smě govoriti, nu tim većji panasz (ponos sl. tužba) da se čuje u város-u, gdě je sve puka magjarština. Hajdmo dakle u varoš bližnjim út-om (putom), da gledamo, da li je to istina. Eto već vidimo vár (dvor) s lepim torony-om; sad smo u pàrvoj uttczi (ulici). Svratit ćemo se u korcsmu (karčmu) k piros (pirný sl. = rujni, càrveni) rózsi. Unidjemo na kapu (kapiju, vrata) u ház. Pinház. Pinczér (pivničar) nas vodi prěko u dvara (dvorišta) i szin (síň č. dvorana) k našoj szóbi. Na vratih ima lakat (lokot), koj on otvori kulcs-om (ključem. Gledaj na okolo, i ovdě ti je sve slavjansko. Na oszlop (stúp č. = stup) naslanja se eszterha (strěha), koja sastoji od gerendah (gredah) i szelemena (šljemena) i pokrivena je zsinde l-om ili cserép-om (crěpom). U sobi vidiš pomoćju a blak-ah (oblokah) na padu (pod) deszke (daske),

po zidu kép-e (kipove) i poltz (policu); u kutu armáriom (ormar), s z e k r én y (škříně č.— Kasten) i ládu; na asztal-u (stolu) stoji szövétnek (světnjak). Po noći ljuljaš se (světnjak). Po noći ljuljaš se takodjer u slavjanštini; jer je na postelji samo szalma-zsák, a na njem matrácz ili pokrócz (pokrovac) i p on y v a (ponjava), te v án kos (vanjkuš) i párna (perina), napunjena puha pehely-em (puchavimi p. (mehkimi) pahuljicami). U kući istraz sál (straži) kutya (kučka), a patkány -e (potkan sl. — parcov) lovi

macska.

=

Il se možebit bojiš, drága baratom (dragi brate priatelju), da ćeš morat és z-ni (jesti) samo gulyás? — Iti ćemo u konyhu (kuhinja), da te straha rěšim, i uvěrim, da nećeš morat ni jedan falat (falat, komad), magjarskoga élet-a (jěla) založiti; tå ista je vatra slavjanska, jer je szakács (sokač) pomoćju a czéla (ocila) szikru (iskru) izkresio, uzpirio, te sada već dàrvo od topoly-a lángom (plamom) gori, a do mala bit će i zsarát-a (žar, U onom loncu žeratak). Sad stane variti. Pa šta? kuva ka k a s-a (kokota), da dobije lé v (po-lévku sl. = juhu); szolga i szolgáló (sluga i služkinja) abárol (obaruje sl. = opariva) pizse (pišće, pile); a drugi pörzsöl (párže) kávé, peku kappa n-a (kopuna), pogácsui pitu na tepszi; pripravljaju kalács-e sa túró-m (tuarohom sl. = sir) káposztu sa szarmom i salát s olaj-em i eczet-em (octom). Kruh imaju doduše, al mi imamo bolji, jer u onom nincs (nije) ni tészta (těsto) ni kovász (kvas). U obće, da Magjar odluči samo svoje narodne jěstvine jěsti, zlo po njega, jer nebi imao ni fölöstöka (Frühstück), ni ebéda (oběda), ni uzsonne (južine) ni vacsore (večore). Isto tako da valaki (volajaki sl. — nětko) pàrkosi, da neće nositi slavjansko ruha (ruho), morao bi se kao koldus, ili kao zsobrák (sl., ovdě znači tvárdicu) s étálni (šetati). Jer šta će mu ostati, ako otmeš csizme, i száre, opanke i topanke; zatim gátye i nadrage (nadragi hlače), dolmány (dolama, vestis dalmatica), mente (mentik) sl.) s prém-om (prem) od szobol gerezne (karzno od sobola r. Zobel), guny u (gunjac), s ubu (šuba r. == kožuh), kalpak (klobuk), sápku (čapku p.) itd.? A i hölgy (holka č. === dekla) nebi bila varlo derék (drěčna sl. lěpa), da joj otmeš szoknyu (suknju), csipke, czipellö. Tomu se ja ni malo nečudim, jer mester-i, polgár-i (purgari), kalmár-i (kramari sl.) i svi czéh-i (cehovi), koji

r.

=

sztó (postav

=

=

slične stvari čine, nisu Magjari; n. p. asztalos (stolar) čini butor (butor r. pokućtvo); takács (tkalac) na bordu (bàrdu) tka vászon; pék peče zsemlye i perecz-e; esztergály (strugač sl. Drechsler) esztergáz-uje svakojake czifre i bot-e (bat, batina); posztó-csináló děla posukno); mészárós (mesar) ubivši marhu ili malacz (molac sl. kȧrmak) ki mér (měri, vaga) zsiger, zsír, szalonnu (slaninu) i el-ad (proda) kolbász-e; bodnár (sl. bačvar). čini od abroncs-ah (obruč) i do ngah (daga p. = duga), a kó, veder (vedro), kád (kadu), bocsku (bečku); gerencsér (gàrnčar lončar) pako na korongu (krag p. krug, kolo), korsó, tanyér, csobanyu (čban); barbely (Barbier) s beretvom (britvom) b eretvál-uje; timar (kožar) metne kožu u csavu (štavu), i pripravlja irhu, od koje csizmadia (čizmar) šiva na k ap ti (kopitu) csizme, czippello, topánke; kovács kalapál-uje s kalapács-om (klopač sl. — kladivo) u vinnye (vignju) patkó (podkovu), karike za lánczi szekercze (sěkira), koju tesar trěba, kada dube jaszol (jasle); kala pos (klobučar) čini kalpake, molnár (mlinar) u malom-u (melinu) melje daru (taranu) itd.

=

Nu da si čověk može ovo kupiti, treba mu pénz (pěnezi), inače bi morao dati svoj major (majur) u zálog, ili bi mu ga prodali na kota vetye (t. j. ko da veće? dražba). Nu pénz a Magjar neima, nego Slavjan ide na akna (okno) u bán ye (rude) i ondě k a pál arany (orion gàrčki), ólom (olovo), czin, réz (rěz bakar), piskoltz (sl. Antimonium); a osim toga sagradi mu za morsku targovinu la dik (ladju), sajku, csolnak (člunak sl. čun), vitorló (větrilo jědro), evezö (veslo), póráz (povraz p.=uže), i kormányoz-uje (kormani) hajó (hajov), da mu nenasědne na zátony-u.

=

=

=

Kad se Magjaru počme un ni (unovati sl. do dijati) munka (muka, dělo), te želi biti vidám (vidom sl. veseo), opet se nezna sám pomoći. Jer ako hoće da ulovi pecsenye, mora si uzet pajdasa Slavjana, koj će mu dati pusku, agár-a (ogàra) i pokazati, kako valja dévaj medve (divljeg medvěda) iz barlang-a (bàrloga) tĕrati, i vadkana (kanca sl. vepar) löveni (loviti). Ako poželi ptice lovit, kao n. p. szarku (svraku), tengelicz (stehlík sl. Stieglitz), pipiske (ševa), galamb (golab―golub), gerlicze, szajkó (soj.

=

=

ka), vereb (vrabac): neima lép (lepak) ni kalitku (kȧrletka). Ala bi bio žalostan život bez nas takvomu suhancz-u (šuhaju sl. ==== momak)! On nebi mogao ni ugranni (igrati), ni tánczolni, mogao ni buduć da nebi imao dude, lánt (loutna č. lira), koboz-a (kobza č = — tamburica), síp (šip, svirku), terem (r. dvoranu); a ni laptu, kárte, sakk (Schach) itd. Postit takodjer nebi mogao, jer nebi imao rák-a, ikra, osztriga, pasztrong (pastȧrma), csuka (štuka), már na (mrěna), meny. hal (mnjik č. —- Aalrutte) a ni varsa (vàršku), da ih u nju hvata.

=

Ako je kor (chory č. bolestan), samo slavjanski orvos (vrač) može ga gyogyítni (hojiti č. lěčit), jer samo on može pravo poznati svaku nyavalyu (nevolju), kao n. p. náthu (natchu nazebu), görcs (gàrč), geleszte (gliste), gutu; on zna, kada valja upotrěbit piócze (pijavice); on ga daje na noszoly a-h (nosilah) u ispotály (Spital) odněti. Slavjan mu daje la pat (lopatu), villa (vile), da može ga naj (gnoj) iz istalló-a (Stall) baciti, i ako se je mázol (zamazal), te je piszkos (zapiskan sl. zamàrljan), daje mu gereben (hreben č. češalj), kartács (kartač sl. kefa), da se k efél (kefa), a palatzku (palacka boca) s me. leg (mlak) vodom, te pohár ili csesze ( čašu), gomba (gabka p. guba) i medencze (medenec č. ledjen), da se opere i da bude tiszta. A orszag (rusag) bi upravo propao bez nas, jer nebi bilo renda (red p. red), ni kormány-a, ni tis z t-a (tiszt vlaški — častnik). Slavjan vigyáz (vidzi p. = pazi), da szabadság (svaboda r.) netàrpi csorbu (štrbu sl. = uštȧrb); da nebudemo rab-i i szolge; on harit (hrani, čuva) kiraly a i koronu od járma, on uvodi szerencse (srě. ću) u társaság (tovarištvo sl. = družtvo); on daje kiraly-u udvarnoke (dvornike), tárnoka (tovarnik r. = blagajnik), pohárnoka, komornyike, tanácsnoke (tolnačnike) i pecsét. A šta bi bilo od vármegye, da ondě neima ispána-h (županah), il da neima nádor-ispána (na. dvornjeg župana palatin)? Tko bi sudio panasz-e (ponos sl. tužbu) i pere (= pre, parnice)? Nu kazat će tko, da sve ovo nespada na Magjare, buduć da su oni junaci t. j. vitéz-i! Da lěpa mi bajnok-a (bojnika), ako mu fali szablya, pus. ka, puska-por (puščani prah), kard (kord č. = mač), pisztoly, paripa, sátor, bozogány (buzdovan), kopja; lěpe mi vojske bez katonah

=

=

U párvoj već sednici pročitano bi pismo dopisujućeg člana g. V. S. K., u kojem ovaj izmedju ostalog izlaže svoje mnenje o nazivoslovnom rěčniku, koje se s rěčim g. Matića sasvim slaže.

U poslednjem sastanku družtva za ovo glavno zasedanje 27. Svibnja g. V. S. K., nastavljajući svoje misli, koje je u tom pismu izložio, govorio je o tom, kako je družtvu glavna dužnost, da sȧrbski jezik, kako što u narodu živi, pozna; da blago njegovo skupi; da se onimi knjigami, u kojih se ovo u svojoj čistoći i istinitosti nalazi, koristi; pa po tom sve se pokoravajući pravilam narodnoga jezika, i njego. vog svojstva dȧržeći se, da propiše i pokaže pravac svim spisateljem, po kom će odsad bolje i pravilnie nego dosad moći i uměti sȧrbski pisati, i po kom bi se i u nas jedanput moglo reći i lahko dokazati: ova je knjiga dobro i pravilno sȧrbski napisana, a ova nije. Ova je beseda g. V. S. K. dugom razgovo ru povoda dala, u koj su se gotovo svi pritomni redovni članovi družtva upuštali, izlažući svaki svoje mněnje i uvěrenje o predmetu čuvene te besede. Osobito su se gg. korr. član dr. I. H. i red. èlan S. N. učeno i obširno o istome izjavili; i doista bi stvar zanimiva bila, kad bi se njihove besede, kakogod i rěči ostalih članovah, naročito gg. A. N., dra. J. Š., V. L. i I. S. ovdě sobćiti mogle; nu budući da to ovo izvěstje, kojeg poglavita čárta istinita kratkost mora biti, nedozvoljava, zato se věrno i obširno sobćenje svih onih besedah odlaže do sgodnie prilike, koje se družtvo nada slučiti, kad bude svoj organ izdavalo; a zasad se samo poslědak njihov ovdě na kratko u sledećem priobćuje: 1) Družtvo, kao što nigda nije drugčije mislilo, nego da Sàrbima sàrbski valja pisati, i kao što je ono za poglavitu svoju dužnost već i ustavom svojim priznalo i svagda dȧržalo,

da na obrazovanju sårbskog narodnog jezika radi (vidi ustav D. S. S. §. 1.): tako se ono i samo već višeputah, gdě i kako trěba, izjasnilo, da želi, i da mu treba sav sårbski jezik, kao što ga narod svuda govori, poznati, i sve, što u njemu ima, za književan jezik pokupiti i upotrěbiti. 2) Sårbski jezik, kojim narod govori, jest družtvu i svim sadašnjim sårbskim spisateljem u jedanput i književan jezik; nu ono i to puno uverenje ima, da sàrbski jezik, kao što u ustih prostoga naroda danas živi, nije za književan jezik dovoljan, nije dovoljno bogat i silan, pa zato da ga valja »obrazovati i usavàršivati,« po načinu naravnom i pravilnom, pa i razboritim uzimanjem i upotrebljia vanjem dobrih i nuždnih rěčih càrkveno - slavenskog jezika, koi družtvo sinovnim ćuvstvom obima i počituje, i u kom veliku i lěpu pomoć za obrazovanje književnog sårbskog jezika nalazi. 3) Pravila i svojstva sårbskog jezika treba svakako iztvaživati i dokučiti; po njih jezik obrazovati i po tom pravac propisati, po kom će spisateljima valjati pisati i njine poslove suditi i pretresati. Ovo je družtvu svagda zadatak bio; nu ono nalazi, da je postignutje ove svårhe tako velik i težak posao, da se on nemože drugčie neuraditi, a medjutim sceni, da je svaki trud naših spigo složnim mnogim trudom i po dovoljnom vremenu sateljah, doista pohvalan i za književni jezik naš ne malo koristan. 4) Da bi se sva potrebna pravila jezika sȧrbskog izložiti i pravo, čisto svojstvo njegovo poznati moglo: prie svega potrěbito je sve reči i izraze, kojih u sȧrbskom narodu ima, skupiti, kao i njegove posebnosti poznati, kojima se od svih ostalih slavenskih jezikah odlikuje i razlikuje. To družtvo zna i za svoj zadatak odavno već dàrži, nu zato su mu, osim vremena i truda, još i već više pomenuta »spomagateljna sredstva« nuždna. Valja dakle na ova počekati.

Gg. red. članovi arhim. Gavr. Popović i profesori dr. J. Šafarik i K. Branković izjasnili su se druž da su dělca, koja su mu se odprie obećali izraditi,*) gotova, i da ih žele njemu na dalji postupak predati.

tvu,

Pri koncu zasedanja g. stolonačalnik popečiteljstva financie, D. Tomić, pismeno je izvolio družtvu za njegove potrebe od svoje platje, koju kao praviteljstveni častnik uživa, po 1% unapredak davati. targovačke škole, Kornelije Popović, 24-ti dio od svoTako je isto pohvalno obećao i g. prav. učitelj posl. je platje družtvu uredno davati. Krasne ove znake i podarke rodoljubivog čuvstvovanja družtvo je pristojnom zahvalnostju primilo.

*) G. Branković, sårbske terminologičke reči iz fundamentalne filosofie; g. Šafarik, osim takovi rěči iz fizike, još jednu cast iste nauke; g. Popović, po duhu hristjanske nauke moralna poučenja.