Слике страница
PDF
ePub
[graphic]
[blocks in formation]

čim suzah iztiskati neće; a Cårnogorci su bratja naša, su mnogo světa obišli, za Carigradom najlépša okolikojim je bratimstvo i pobratimstvo sveto. Šta dakle? ca světa. Veličanstveni doista prizor za oko čověčanValja živěti. Bog bi samo dao, da na korist i slavu sko. Predoči si okolicu od Sv. Križa do Krapine, od mile domovine naše. Mnogo je němačkih i morskih ovud do Rogatca - i pomisli, da je to Boka. – Što su miljah sudbina izmedju nas povukla, ali me zato niti tamo livade, to je ovdě more, koje plače podnožje za jedan vlas od tebe oddaljila nije. Samo je tělo od bårdah, kojimi je od svih stranah zatvoreno. Bår. moje daleko, a duh se vazda oko tebe vårti, kano da su mnogo viša i stårmia, nego što su sveto-krilépir oko svěće, i namišljivost letje u raj, u kojem ti žka; više měsecih sněgom pokrivena, na vårhu kamesrétniče prebivaš – ma baš da stari Kårsto oživi, i nita, neplodna, i divlja. Na koliko se niže prema svojom me dubinom těrati stane. Blago, hiljadu pu. moru prigiblju i spuštaju, na toliko im plodovilost i tih blago tebi, što si tako srětan, te stanuješ u toli pitomost raste, dok se na podnožju, gdě jednu vår. izobraženom, domoljubnom krugu. Ti imaš već na stu od ravnice načinjaju, u raj pretvaraju, u kom svazemlji sliku od raja, što te vazda pravim putem vo- ko rastje i voće toplog podnebja radja. O zimi se diti, i u dobru učvàrstjivati i može i mora. Samo ništa ili posve malo zna. S jedne i druge strane kačověk, u kom je svaka, i najmanja čut za dobro izu. nala, jednu do dvě, na městih i tri milje morske ši. .marla, mogo bi na tvom městu opak biti. Svetost rokoga, sagradjene su lépe velike kuće od kamena, města, obćenje nježno, dobrota neproměnljiva, učti- kano palače, tako da bi mogo Boku prozva. vost nepritvoraa, štedljivost razborita, i milina obite- ti bezpriměrno dugom ulicom (sokakom). Ovo je 6 lji, gdě ti dobrota božanska živiti dozvoli, mogla bi i malih varošah, koji se stranom s lėve, stranom s despadnutim angjelom oholost i rogove skåršiti, te im iz. ne strane kanala nalaze, dok se najposlě Kotor kano gubljenu dobrotu sårca povratiti. Ja znam, da si vi dospitak, kano kruna od Boke oku putnika neprikaže. svi mislite, da sam u nezahvalnosti i neblagodaraosti Upravo je bila magla pritisla i prihvatila vårhe mojoj na vas i dobrotu vašu zaboravio. Nisam. I pod kamenitih bokezkıh bårdah, što u meni probudi slutCarnom gorom kuca sărce moje vatreno za vas. B.... nju srětne budućnosti. Što čověk žudi, onomu se vazi K.... dvě su kuće, u kojih mi najvoli duh boravio da nada, ono sluti i o onome svedjer sniva. Činilo ti. One su kano dvě jasne zvězde iz moje bolje pro- mi se je, kano da providnost božanska garli i ljubi šastnosti, koje razsvetljuju tamnost moje sadašnosti. moju buduću domovinu, prikazujući po tom, koliko Sve čověk može zaboraviti; al uspomena ugodne pro- joj je mila, i koliko joj dobra hoće. U njoj prebivaja šastnosti vazda živi, i nikada neprestaje hraniti osam. bratja naša samo po imenu nam poznata: koliko glaljeno sårce. Da se ja mogu napiti iz studenca zaborav. vah toliko cărvenih kapah. Párvo što se putniku prikaže, nosti glede vas, kojih mi sgubitak teže na sårcu leži, jest Novi grad, u staro doba na uzaositom městu sagra. nego Napoleonu sgubitak krune od světa, mnogo bi djen, zidovim okružen, i providjen tvårdjom, koja varh se prije ovdě obiknuo.

njega, kano skårbljiva majka vårhu kolěyke milog če. Povrati se samnom na 26. Listopada prošaste go.

da svoga bdije, da mu sila dušmanska nenahudi. Za dine, kano na dan mog došastka u Boku kotorsku...

odåržati ovo maleno město, moogo se je turske, špa. Dan ovaj biaše sila větra, koja je mnogomu i ono iz njolske (koji su takodjer jednu tvårdju u novie doba želudca iztěrala, što je na uzkārs izjio. Ja sam od zapuštenu ogradili), francezke i mletačkih platjenikah bolesti morske prost ostao, kano da već 20 godinah kårvi prolilo. Novi pade pod tursku silu i jaram; ali

se opet izbavi bez svake tudje pomoći vlastitom svopo moru jadrim. Gubernator, koj se je na parobrodu jom i susědnih hrabrih Peraštanah i ostalih bokezkih desio, idući u Kotor, da tamo razvidi někoje razpre, vitezah silom, te poslě kako je mnogo gospodarah koje su se izmedju Càrnogore i Austrie porodile u proměnio, kano: Mlečićah, Francezah, Rusah, Cårno. ogledu medjah, pohvalio je stalnost i dobrotu mog goracah, prispě pod vladu austriansku. želudca, i kazao mi, da se ja mogu sa Svetim Pavlom

Nemogu propustiti, da ti ovdě nenapomenem jed

nu malu anekdotu, koja se ovdě pripovėda. Poslē uz. za spasenje dušah u more baciti.

maka Francezah i odlazka Rusah, prie došastka Milu. Ovaj dan krenusmo u 8 urah jutrom iz Atene na

tinovićeva s hårvatskimi graničari, osvojiše Kotor i celu še ilirske put Kotora. Na 2. uru od pódne ulězosmo Boku Cårnogorci. Kad su bili u Novomu, stanu svoja u Boku kotorsku, koja je po sudu pomoracah, koji děla bojna i osnove budućih svojih ratnih dělovanjah

prikazivati, prěteći: ndanas smo u Novom, a do mala, mo pružio, za proslaviti dobrotu providnosti nevidlji. biti ćemo gospodari od Mletakab.« Kolika pouzdanost ve. Nastanila bo ga je u pravi raj zemaljski. Strana u svoju snagu?....

kanala od verigah put Risna i Kotora predstavlja saU jednom oka trenutku dodjosmo do luke Rosa, våršenu spodobu od ruke. Palac joj leži prema Ris. koja leži na desnu ruku, kako se u Boku dodje. Luka nu, šaka ispod Perasta, a pårsti su protegnuti do Koova je vazda čuvana od jedne do dvě peoice austri. tora. Izmedju palca i kažiputa leži glasovito i hraanske, za da se inostrana roba kradomce u Boku ne- bro město Perast. uvozi. Ovdě stane parobrod, za pokazati, koliko ima

Za dokaz hrabrosti slavnih Peraštanah neka ti do. putnikah, i kakovom je robom nakårcan ; za primiti sta bude napomenuti, da se ovo malo, bez bedemah, nove putnike i izkårcati stare, ako koj žudi, te dobi. samo od sedam neznatnih kulah branjeno město, poti dopuštenje, da put svoj dalje nastaviti može. Od luměsecu nikad poklonilo nije. A šta će bedemi mě. luke ove diže se bårdo Luštica, naseljeno od jedne stu, u kojem junaci prebivaju? Gvozdena junačka pår. skupštine iztočnoga izpovědanja. Luštica je kamenito, sa tvårdja su, i jača od svih bedemah světa. Zaludu nu ipak maslinami, šumami i travom pokriveno bårdo, su bedemi strašivomu i nekrěpkomu narodu. Oni ga može se nazvati otcem od dárvah. Proteže se put iz- obraniti nemogu. Da se je Kotor uzdåržao, nije čutoka uz pratnju više drugovah, kojih sědališta su pro- do, buduć je bio samo od jedne strane, i to od mo. suta put podneva do Budve, a put iztoka prěko Car- ra odtvoren i izvåržen turskoj sili. S lěva i desna o. nogore do Grahova i dalje proz Hercegovinu. Izme- kružen je Cårnom gorom i Albaniom, koje su si ruke dju njih diže ponosito put nebesah svoju bělu věčnim iza njegovih ledjah pružile, čuvajuće braca svoga, da sněgom pokrivenu glavu, kano děd oposred děce i na njeg izza ledjah divlja sila nenavali. Kotor je mo. unukah, Vårgorac Cårnogorski, i razgleda se prěko ro samo čelo si braniti, a za obranu ledjah bdiahu dvě svih kano otac preko glavah malahne děce svoje. brižne sestre. Turska si je sila mogla samo kroz Na bårdih ovih leže města : Krašić, Kártolje, Lastva mårtva Cåroogorska i Albaneska tělesa otvoriti put do gornja i dolnja, Tivat, Gårbalj, Banovci. Sva ova mě. Kotora, što je za tursku silu odviš mučna i težka za. sta sa svojimi bårdi, po kojih su prosuta, dolaze pod daća.

daća. - A morem pavaliti ... to biaše takodjer pogiimenom Župe. Naseljena su od slēdbenikah zapadne i biono: jer su mletački brodovi vazda na oprezu staiztočne cårkve, te protegnuta do Budve grada i Pastro. jali. Veće je čudo, da se Perast turskoj vlasti nikad vićah na Albaneskoj granici. Malo se vidi kucah na pokorio nije, dočim je od svih stranah turskimi poovoj strani pokraj mora, izvan Tivata, kojega veća krajinami okružen bio, buduć da su Risan, Dobrota, strana na more leži. Izpod Kårtoljah vidi se jedan mali Orahovac i Novi sa svom pokrajinom novskom u turškolj s razvalinami manastira i cårkve blažene Gospe. skih rukuh bili. Perast i danas jošte mnogo slavnih Manastir s cårkvom bi prošaste godine od groma raz. ljudih broji. Premda neima više od 800 dušah, ipak valjen, kojom sgodom izgubi jedan duhovnik svoj ži. ih ima sada devet na životu, koji su austrianskimi i vot. Nalazi se tu i više malih školjah izmedju kojih stranimi redovi proslavjeni i nadareni. Znamenito je leži jedna velika ravnica ... razuměva se velika samo i to, da cěla pomorska sila austrianske stoji u rukuh za bårdovitu Boku.

od tri Peraštana. Marinović je kod admirala cěle floOd Tivata dalje put istoka leže na obali kanala te nadvojvode Friderika adjutant. Matikola je ravnitelj Lepetani, město malabno od 30 do 50 kućah, i čini od kolegia pomorskoga, a Balović nastojnik od arsenala

kano mali varošinac. Lepetani graniče s Ve. mletačkoga. rigami. Pod ovim imenom dolazi užina morska, od Izmedju Novoga i Perasta vide se francezkimi, koje se razlěva kanao u dvě grane, jednom put izto. englezkimi, amerikanskimi, turskimi, talianskimi i špa. ka do Kotora, a drugom put ponoći do Risna. Ve njolskimi novci, nu trudom i znojem Bokezah podig. rigam ime poda u prastaro doba čin Teute kraljice nute lépe kuće, kano jedna duga neprotárgnuta ulica Ilirah, koja učini pomenutu užinu morsku od jedne o. od golemog kojeg grada, a vårh njih uz bårda mar. bale do druge prepasati gvozdenimi verigami, za pre. ljivo i krasno obradjene bašte; matere svih slastih, koprěčiti rimskim brodom put u Risan, svoj divno veli- je samo zemlja dati može, pružaju razsipno sva dočanstveni stolni grad. Na trouglu ovih svåržih kanala bra nezasitljivomu ukusu čověčanskomu. Za ures zemleži Perast, kano biser dragocēni u pårstenu, resecem lji, a trudnomu obradivaocu za nagradu služe: masline, ruku milog našeg naroda, koju je on spavajući ova koje, kano simbol mira, glave svoje dižu izmedju lozah

se

[ocr errors]

re.

roditeljicah najboljeg i najplemenitieg vina, opominja. kolnost dopustiše, gojec nadu, da neće domorodcem juće na uměreno uživanje ovog dara božanskog, koje suprotivno biti, něšto no pirnih običajih u Lici a ona- . ga prekoměrno upotrebljavanje ruši mir, podkapa za. ko i toliko, kako i koliko sam mogao izkusiti, dodovoljnost i stårmoglavuje srěću narodah; zatim na- morodnom čitatelju priobeiti. ranče, lemuni, smokve, mogranji, i ostalo svakojako Ličani, bili katoličkoga ili pravoslavnoga věrozavoće koje je tako izpreměšano, da raznost ova oko kona, najvole se ženiti pod jesen, okad su - kažu – čověku očarati mora.

jabuke dozrėle i děvojke dospěle, a jer »zimsko štene i Iza Perasta stoji Risan, město od 1000 dušah. Ove prolětnja mlada mehkoputni su.«

To biva najvećma dě je bilo u staro doba prestolje Teute kraljice. Veća

radi toga, jer drugda nemogu kako mora biti pir strana razvalinah ove divne palače, leži pod morem. obdåržavati, što ćemo malo poslě vi děti. Otac, koj Pokraj mora nalaze i izkapaju se mnoge znamenitosti.

ima sina na ženitbu š njime još prie dvě, tri godine Najznamenitie su ploče od taraca, - najkrasnii mo.

zamèri děvojku, bez da bi to njoj u uši došlo. Prie zaik, i mnogo starih novacah najviše gårčkih. Turci

neg ju zaměre, moraju joj majku dobro poznati; jer su ga osvojili, ali svoj stan tamo ugrijali nisu; jerbo vele, »gledaj mati, a uzmi kćerku,« ili »majka udaje ih do malo Rišnjani sami svojom snagom protěraše. kćerku,« t. j. ako je mati poslena, vrědna i na doJoš se danas vidi oposrěd Gabele město, u kom su brom glasu, lahko joj se kćerka udaje; ako li je o. Turci svoje dogovore dåržali. Ovo je na 4 stupa zi.

paka, lěna, a navlastilo pravdašica i smutljivica kućnoga dan trěm, na okolo su klupe za sěditi; uzdåržava se

mira, natije joj kći dobro ognjište, t. j. dugo se neudai danas od občine risanske za uspomenu. U bårdu je

je, ili posve ostane neudata sědilica, makar i najbolja jedna velika špilja, može se jedno pol ure u nju dale.

bila. Ako je tako, onda vele, da se samo tako kaže, ko iti, dalje pristupiti brani voda. Voda ova je vazda mir.

dok je neudata, i pridadu, »iz ove mire tri vraga vi. na, samo u vrěme velikog juga riga iz špilje i pada

Cělo lëto, na svårsi koga kani otac sina ženiti, preko stårmih pećinah. Valjda stoji u savezu s mo.

na zagledanu se pazi najoštrie sa svih stranah, t. j. rem, ili s kojim velikim jezerom onkraj bårdah. Izme.

šalju kriomice za njom, kud ide žeti, kopati, kupiti, dju Perasta i Kotora leže města Orahovac i Dobrota,

grabiti i t. d. děte ili kakovu baku, za da gleda iz po. a kod Lepetanah Sovlivo i Perčanj. Same goleme lė.

taje, je li se često tare (briše) od znoja, je li se rada pe i bogate kuće pomoracah. Evo ti je kratki opis upočiva. Imaju jošte i druga znamenja poslenosti, na Boke. Grěšim, gdě se usudjujem opisivati ju, jerbo koja sva uhoda mora točno paziti, da bude znao kod pod mojim slabim perom gubi divnost, krasotu i ča

kuće istinu kazati. U ostalom to nebiva samo jed. robou silu svoju. Ako misliš kamo putovat, najbolje ćeš tvoje nov

nom ili dvaput, nego dotle, dok se neuvěre, da su ce uložiti, ako ovamo dojdeš. Ako otideš u Beč, Mlet.

proučili njezin značaj. Ako svi poklisari dobre věsti ke, i ine velike gradove, vidit ćeš mnogo, nu vazda

donesu, onda joj na ruke gledaju, jesu li běle, ili ima samo dělo rukuh čověčanskih. Pomisli, da je Boka u

li na njih žuljah; ako je pàrvo, vladaju se navadnom zor dělovne sile božanske. Ona će te udivljenjeni na

poslovicom, »Běži brate, nije ova za te: već tu snubi, puniti. Podići će ti sårce i dušu k stroriteljú, i pobu koja posao ljubi.« Ako li joj nadju ruke punc žuljah,

sårce i dušu k stvoritelju, i pobu. izpucane, tada je dobra prilika, i iz daleka pošalju diti u tebi čutenje, koje nikad neumire.... i koje i.

baku ili znanca njezina i mladoženjina, da ju pita ba mena neima. Vidit ćeš bratju svoju, kojom se vazda ponositi možeš. Krėpkost i snaga tělesna, oštroumje

samu; je li se misli ove jeseni udati. Kad pošalje k i bistrina duševna njihova pobuditi će u tebi nadu

otcu pitati, već se zna, što je, i odmah ju onda upi.

ta, da što bi ona učinila, ako bi joj taj (od koga je pobolje budućnosti. S Bogom!

M. B.

slana) ruku pružio? Ako opet pošalje k otcu, da ga Něšto o pirnih običajih u Lici.

pita , već je dobro ufanje. Ako li na pårvo pitanje

odgovori, da još neima volje k udatbi, ili na drugo, Čitavši u Danice naše ovogodišnje broju 12. sa•

da bi mu ruku odbila (izgovoriv se temeljito i kako se

pristoji), nacpako po se; jer baka, kako se po sebi stavak »Pirni običaji okolo Senja iz ustiuh naroda, a razumie, sve upotrebi, da joj samo poduzetje za od g. Ivana Kukuljevića: evo hitim i ja, dok mi o.

kom pojde.

(Dalje će slediti.)

rus

Učrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit Gaj.

[graphic]
[ocr errors]
[blocks in formation]
« ПретходнаНастави »