Слике страница
PDF
ePub
[ocr errors]

Kad sam bio momče mlado,

pet, šest, kako tko primože, forintih. To je obilježje, U Poljsku sam išo rado,

koje mora mladoženja nositi do kuće svoje namenjene, I žensku si tu zaplěni’;

u koju prispivši, pošto bi ih pozdravili i primili pria. Kad pogledam na tu stranu,

teljski, zametnu razgovor o svemu i svačemu.
Svedj još čutim sladku ranu,

Otac njegov razlaže uzroka svoga dolazka, što
Koju ona zada meni.«

kada dobro pretresu, roditelji jedni i drugi slože se;

u to momak izvadi jabuku, i pruži ju věrenici govoreć: Sinovi se š njim rastaše,

„Uzmi děvojko ovo obilježje, ako hoćeš, dobre voSvaki svojom stazom jaše.

lje,a a mašivšoj se po jabuku veli: spaměnjena, nez. Dan za danom napréd hårli;

nam jeli sudjena, pazi, još ti jednom velim, da nisi Starac čeka, nu njih nije

prisiljena, jer poradi mladosti još nemoreš razsuditi, Turovan je i već mnie,

po što rukom posižeš.« Někoji kažu: „Uzmi děvojko Da su u boju svi umarli.

ovu jabuku, ako me ljubiš, s dovoljenjem trojih rodi. Jurve zemlja sněgom vårvi,

teljah.. I tako svaki ima svoj način, nu u tomu se svi Kad dojezdi sin mu pårvi,

slažu, da ju svaki više putah upita , i dobro joj iztu. Plěn si plaštom zaoděva.

mači svoje imućtvo, ćud, i sve dužnosti, koje ima obŠto ti rubo, sinko, skriva ?

dàržavati, ako ga uzme. Izručiv joj jabuku, odmah u. Jel' da ? Pod njim zlato siva ?

cine pogodbu, da, ako bi se ona izneverila, mora dvo. » »Otče ne, već Poljska děvala u struko obilježje povratiti i dok se njezin věrenik, ko

mu je ruku sad dala, neoženi, čekati neudata. Ako Sněg na zemlju jače pada,

li to on učini, da bez svega ostane , što joj je dao Evo i drugog borca mlada,

i potrošio, čekajuč neoženjen njezinu udatbu. Više I on něšto zaoděva.

putah biva polag babah, da jednomu ili drugomu zaJel' da? Jantar, coha fina

vårti što u glavu, da se raztave. Pogodba je neosSja pod plaštom moga sina ?

kvårnjena, akoprem poglavarah neima, koji bi na to o »Otče ne, već Poljska děva!»»

pazili, izvan župnika, koj nesmě nevěrnicu ili never.

nika ozvati.
Još na zemlji sněg ležaše

Zatim svi sědnu oko stola, razvrate torbe, i bisage,
Kad i tretji već dojaše,
Plašt i njemu nešto skriva,

razvežu měšine s vinom, koje su doněli, te jeduć, pi.
To vidivši starac neće

juć i pevajuć nuz gusle, tambure i diple i mårve
Nit da pita više, --

(drobtine) poberu. Kad se měšine skårče, torbe sru.
veće
Na tri svatbe svět poziva!

še, psi i mačke izpod stola poběgnu, kad dojde u
M. D.

bukare mrak, a čaše se počmu bělit načinivši

rok pàrstena, i izljubivši se, ni broja se nezda, koliko Něšto o pirnih običajih u Lici. putah, (zaručeni o tom niti nemisle) razidju sc.

Sad je pårva skårb za pårsten. Na urečeni dan (N adalje).

sastanu se obadvě strane na odlučenom městu u Go. Dobivši dobar odgovor baka, čestita joj, da spiću ili Otočcu; gdě se samo može svårha sastanka će joj zbilja sudjeni, koga toli ljubi, ruku ponuditi; inače postići. Ordi kupi gjuvegia (mladoženja) pårsten, ko. kudgod dojde, gleda, da ju ozloglasi kakvim mu dra. liko vrědio, vredio, na to se negleda, samo mora u go načinom, samo da nijedan prosac (snubok) po nju njemu càrveni kamen, (za udovice modar,) pak ga nedojde, te da tako ostane sėdilica. Ako baba do. sebi i njoj několiko puta na pårst natakne po redu, bro obeća, mladoženjina strana počme se s njezinom dočim mati jedna i druga něšto potajno (kako su mi čestje sastajati, te bližnje priateljstvo gojiti srodite. kazivali) broji; dali mole ili zaklinju, što li je, kako lji zamierene i ugledane devojke; kada vide, da li je ja neznam, jer neće nijedna kazati, a nitko neće im se nakanjenje izpuniti, pripravljaju se na prošnju moze čuti. Čim se ove ceremonie dogotove, idu svi skui zaruku ; za ovo je potrebno, da se pripravi dvoje pa u kérčmu, za da štogod založe, da tako lakše do. ili troje janjacah pečenih, do dvě měšine vina, kola. pru kući. Od ovud vrativše se u kući mladinoj čeka či, koje svekårva (mati mladoženje) deli, i u jabuci večera po děverima (bratji mladoženjinoj) pripravlje.

na. Preda nje izidju sviralami, te doprate ih pěvajuć i nju se sėde i najmladji brat Ranko ili sestra udatbenice, te puškarajuć. U kårčmi se mnogo nejēde i nepije; svak se neda s nje odagnati dok ovaj barem dvadeseti. bo se štedi, da bude bolje mogao kod kuće opletati. com nepošikne. Odviš je govoriti, kako je primljen Kako na zaruki, tako i na pårstenu biva. Kad pårsten i odpratjen od domaćinah, samo to valja znati, da ga mine, gleda se za napoved (ozivanje), koja traje tri ne děca kamenjem těraju kano svoga zlotvora, i više ih dělje, ako nije nužde, da bi se svatriput najednom se plače, a navlastito ona, čija je škrinja. Mladje věnsvåršila. U ovo vrěme moraju dva děvera oko nevě. čarice zagårliv i poljubiv sestru (kod nas děvojka dě. ste kolo plesati, dobiv svaki jedan rubac (svaki put) vojki, ako ju samo jednom vidi kaže nsestro,« i tako za koj se gleda, da darovnici barem kakovu dvadese. se rado imaju, da bi jedna za drugom, kako se kaže, ticu podrukne, ako i više, njoj je veća dika, a i ko. u vodu skočila) na rastanku, pěvajuć zajedno i pla. rist. Negleda se, kakov je rubac, »ta darovnom konju čuć grozno od radosti, pripěvavši joj nekoliko pěsamah zubi se negledaju, a vele Ličani. Po svåršenoj napo. pod prozorom, kano da bi ju pod zemlju zasuti vidě. vědi, mladoženji ništa neostaje, nego skärbiti za pir, le, žalostne otidu! – a starie ju njeguju i pripravljaju koj mora pasti u poneděljak (navadno pårvi po svår za sjutra. Nije tu ljubomornosti, neotimlje jedna dru. šenom napovědanju) ovi bo je dan, misle, jedini za goj věrenika, već ga gleda kao pravoga svoga brata i ženitbu srećan, a devojka sazove věnac, (običajno u ljubovnika. Neželi se kod nas (nevelim za tudjine, večer zadnju, t. j. pred odlazkom).

i one, koji se njih ludo dårže) poradi drugoga, nego Tamo od strane momkove nitko nije obvezan do. jedino zato: da se dovede čeljade u kuću za posao. Nije ći, izvan sestarah, ako joj se obećaju, nego se sabe pretvaranja u Lici kod ženitbe, već jedno drugo pozna ru većom stranom děvojke, drugarice, male i velike, od malih noguh, i prie nego se pozakone, svaki zna rodbina i malo koj od mužkih. Udatbenica prostre svoju dužnost. Najvole se Ličani iz svoga sela ženiti. stolnjak po stolu, nanj metne věnac, koj će sjutra i. »Ta ženi se što bližje, ukumi se, što dalje moreš. » mati na glavi, na věnac baca svaka svoj dar, na jag. Sjutra je pir. Eto nas na njemu. Oko pira se zaramu, koja plahtu, koja vlas (pověsme) nazuvke (mužke na s jedne i druge strane pripravlja. U jutro zarana čarape) natikače, košulju mužku, rubac, kanicu (pojas věnčarice ostavše obuku seku u oděču càrveno - bě. ženski) itd. što koja donese. Za sve, što dobije, nije lu, i zelenim iz pavenke raznim cvětjem i ružicami dužna nikomu ništa dati, dapače nebi nitko ništa od svijenim věncem okrune joj vedro čelo, izpod koga nje za to uzeo za glavu, to bo je največja ljubav, naj- najmiliu boju rumenilo znak nevinosti gledaš sja. svetii zavět, kad se jedna drugoj obeća na venac do. ti. Nemaže se ovdi obraz càrveno-belom bojom, pa ći, pa rěč obdårži. Tko bi večerašnje pěsme, baš za i tako moraš reći, da je lépša od vile. Za što bi ja o ovu svrhu skronjeno, čuo, kako iz koraljnih ustah tom govorio ? znam, da će i na ovo malo, što tankovitih càrnookah, angjeoski nevino glase, ma bio sam rekao, někojim žao biti; - - a koj je vidio na. isti Němac, pa nebi od radosti zaplakao, taj zaisto ne še divne Ličkinje, njihov uzrast i nježni obraz, taj bi u sebi sårca imao; jer sve da nebi razumio me. upoznaje, da nisu tako suhe, ožlabane i lišajive, kao dene slavenske rěči, a on bi barem vidio pozdrav iz sårde i drugdě gledamo. Tako medju sekami i snašicami

proiztičući, mogao bi ju iz suncusličnil očih čeka svalove. Eto već i njih. Otac mladoženjin skupi ovih angjelah čitati, kojim se opraštjaju sa svojom po 8–10 –15 (někoj i po 30) najboljih poznanacah, drugaricom. Ponositi se zaisto može Lika i Ličani, da mnogi mu se sam obeća i dojde iz starog priateljstva. kod njihovih pirovah ništa se nevidi, ništa nečuje, ni- Medju njimi najpreštimanii su: debeli kum, stari svat, šta neradi, što bi čudorednost i pravi slova-ilirski zna barjaktar (zastavnik) déveri, Čauš, koj poslednji glava čaj i u najmanjem vrědjalo. Neznam, jeli po svoj ta. je i poglavar pad svimi.

je i poglavar nad svimi. Što se oděče tiče, svaki ko, ja samo ono velim, što

Nepiju gleda, da, što ima najlépše, danas obuče, ili posudi, naše lěpotice vina, a u obće sva ženskadia izuzam bez visoke càrvene kape (rakčioa) nesmě nijedan starice, koje za pokrěpiti se kadkad u godini sårknu

se pokazati ni bez cårvenoga pårsluka (ječerme ?). Ně. kap rakie; znate li dakle, zašto su Ličkinje uvěk ta. ko rumene, kano da se svake šestnaeste godine pre

koji nose i šubce, a nisam nijednoga vidio najmanje poradjaju, zašto nepoznadu bolest do 80–90–100 i više

bez jedne kubure. Kad ih vidiš tako dva po dva ja. godinah, kad već moraju se naravski sakriti pod zemlju! hati, (malo je gdě navada pěšice ići) sam barjakDanas poslě pódne dojde děver po škrinju snahinu, da tar je bez druga najpårvi — tad temeljito moraš reći:

ca

za

znam.

»Austrio ti se ne boja ali jao i onoj zděli, oko ko. sta već dojdućeg peštanskoga vašara u Novembru utije budu ove lubine sědile. U daljini, da bi mogao

šteno dobiti moći. – Tako bogati zadàržaj rečenoga do kuće mladine na tri četiri puta iz puške dobaciti, děla, koj se u 63. br. t. g. sårbskih narodnih u Pešti stanu se utårkivati, svaki ju bo želi parvi ugledati i izlazećih novinah nalazi, kao i ime gospodina sačini. s dobro jutro dušo pozdraviti, odkuda navadno biva, da telja obećavaju něšta izvàrstoa, čega radi pozorne čise ne rětko mnogi proti volji i u kakvoj jaruzi ili ja nimo na rečenu knjigu naše čitatelje tim više, budući mi najde. Nemislite, da je tomu uzrok, kao da nebi da svekoliko tako kirirskimi, kao i latinskimi slovi Ličani znali jašiti; ta prie će koj drugi na sedlu sve. služeće se jugoslavensko knjižestvo jošte ništa do sad zan, nego Ličanin s gola kljuseta bez uzde i ulara (o. u toj vårsti proizvelo nije. Dělo će biti kao sårbski glovnika) svaliti se. To je čisto drugo, zašto se u ovo letopis veliko, na finoj hartii u 12. utišteno; cěna mu vreme pliva i roni po suhom, jer se po něšto s vinom je 40 kr. sr. Predbrojenje traje do 25. Oktobra ро porazgovore, komu ni su ni najmanje priučeni. rimskom; pisma s predbrojnici imaju se šiljati pod (Konac će slediti.)

naslovom »Herrn Subbota I. Mladenovits, Grünbaum

gasse, v. Tóköly'shes Institut Nr. 267 in Pesth.« GG. Slavjanske věsti.

skupiteljem predbrojnikah obećava se jedanaesta knji

ga na dar.

(Iz Zagreba.) Radujemo se, da možemo domorod.

(Rusko novinarstvo.) U Rusii izlazi 113 stranom nom občinstvu javiti, da je na našem tamnom obzoru novinah, stranom časopisah u ruskom jeziku, medju umětnostih opet zaplamtila nova zvězda, koja obećava, ovimi nalaze se 42 gubernialna službena lista, od kojih da će nam s vrěmenom lépu světlost razprostirati, ako

samo Petrogradski, Simferopoljski, Orenburgski, Vo. i nju neobastru mårki oblaci našega burnoga života, logdajski i Kostromerski izvan službenih članakah i koj je žalibože toli nepriazan razvitku svake umětno podučiteljne sastavke priobčuju. Svi ostali listovi sa. sti. Dana 31. p. m. predstavljao se je na zagrebačkom svim su ili učenoga ili beletrističkoga i zabavnoga sakazalištu melodram »Jelva, ruska sirotaa za koj je mu dàržaja izvan Severne Pčele i Ruskoga Invalida u ko. ziku stavio Franjo Pokorni, rodjeni zagrebac, mladić jih se osim literarnih sastavakah i politički članci najedva od 20 godinah i pitomac zagrebačkog muzikal. laze. K rečenim privremenim spisom pridružile su se nog družtva. To dělo primilo je naše uměto-ljubivo god. 1845 još i illustrirane novine, koje uredjuje glaobčinstvo neobičnom pohvalom i to punim pravom, soviti Kukolnik. Izvan ovih veličanstveno urešenih no. jer u njemu nenalazi se samo ljubkost melodiah, ne vinah izlaze još dva illustrirana časopisa : Repertoar go takodjer tolika izgladjenost sloga, značajnost, i u.

ruskoga teatra i Listovi za světske ljude. Medju časokusna čistoča tako u sastavku kao i u instrumentacii, pisi sasvim literarnoga i zabavnoga sadarzaja najglada su se slušaoci upravo u čudu našli. Svi ovdašnji sovitii su: Moskvitjanin, i Biblioteka dla čtenije. poznavaoci tvárde, da mladjani sastavitelj imade sve

(Poljačko kazalište.) U svoj Poljačkoj s Galiciom prikladnosti za postati umětnikom, koj bi mogo danas zajedno ima sedam poljačkih kazalištah i to u Lavovu, sutra biti domovini na pravu čast i diku, ako bi samo Varšovi, (gdi se takodjer poljačka opera i balet nalazi) veledušnih podupirateljah našao, koji bi nastojali, da

Krakovu, Lublinu, Zitomiru i u Viinu, gdě je ruska dovårši u dobrom kojem konzervatoriju svoje muzi. ljačko kazalište odtvori.

vlada stopram u najnovie vrěme dozvolila, da se pokalne nauke, u kojih je već natoliko naprědovao. Ne (Česko knjižestvo u Taljanskoj). U tiskarnici g. Dra. bi li to moguće bilo? Ta medju našimi rodoljubi ima gutina Rettiga rodjenoga Čeha izišo je u Milanu krathvala bogu dosta bogatih i veledušnih ljudih, koji u.

ki opis svih milaneskih cårkvah u českom jeziku po

Dragutinu Mensingeru, vojačkomu kapelanu Reisin. mětnosti ceniti znadu!

gerove regimente. Ta knjiga je urešena jednom lě. (Jugoslavensko knjižestvo.) Matica je sårbska pod pom slikom, sadàržuje mnogo zanimivih sivarih i zanešeno sebi od gospodina Dr. I. Subotica dělo: Nauka služuje već kao dokaz věrne privàrženosti k domivin i O sårbskom stihotvorenju jednom i činom i naukom slav

vruće dioničtvo českoga občinstva. U istom gradu

izašlo je takodjer několiko càrkvenih českih pěsamah nom mužu na sud dala i dobivši odobravajuće izreče.

za upotrebljenje tamo nalazećih se českih vojakah. nje isto dělo na svět izdati zaključila, koje će se zai.

[ocr errors]

Učrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit Gaj.

[graphic]
[blocks in formation]

Nešto o pirnih običajih u Lici. da je iz pakla ta stvar utekla. Da, tako jednu za

drugom predstavlja im, da vide, nije li to srěcom ta (Kona c.)

prava. Akoprem je svaka izplatjena nogami i šaka. Sramota i ukor kumu, děverima i barjaktaru, ako mi, ipak hvala Bogu! na nijedan ih pir nije trè. se pårvi pred vrati snašičinimi nenajdu. Kod mlade ba zvati, nigdě nikad ih neuzmanjka. Najposlě je sve zatvoreno nikoga nije vani osim koga děteta, izvede traženu: oko nje se svi skupe dajuć znamekoje kroz plot plaho gleda. Kad se začuje vika i pěs. nje veselo, da je to ta izgubljena. Sada im je tekar ma na vratih (proti zapovědi čaušovoj rade, ako već slobodno pěvati i puškarati. Mladoženjina je tu pår. sada pěvaju, i zato mora svaki, koj se podstupi zapě. va, då, najveća skårb, da věrenicu podlanicom uz uši vati, na dušak iztuliti pol oke vina iz tovorie, (čulu. dobro pozdravi; šlo ako neučini, ona će njemu, a ne re) koju kum s plećem janjetjim i kruhom u bisazih on jnoj gospodariti. Polag sve pazljivosti — srěčna neiz. pred sobom posi, za pedepsu prekåršenja! Vidio sam, běgne tu dobrodošlicu, po kojoj nenavadno pocàrveni. žalosti moja! da su svi — nebogi bili tako ljuto i ne. Kumu poštenje neda mir dok se maji-planinki (dě. milo kaznjeni. Valjda od straha ove pedepse tako vojčinoj materi) jednom ali dvěma škudama nezahvali, sveto obdåržavaju čaušovu naredbu) gospodar kučeće što je ovci, koju za njegovu dårže, stan i kårmu da. mu kumu ili barjaktaru otvori, i pita ga, tko je, odku vala. Svi navale na čauša, koj mora dobar šalčina bio da je tako nepoznan, što li traži? - na što mu jedan ti — kao na čobana — zašto je ovcu izgubio, a izgubio je izmedju njih (navadno je da najstarii) odgovori: da i kapu! (što ćeš sada š njime?) Za lakardie, koje š im je ovca jedna utekla, te, pita ga, da nebi li se u nje njime zbijaju, nije ovdě prostor. (Jedna izmedju věn. gov tor svratila ? gospodar se brani na svake ruke: da čaricah kano munja doleti iz nenada, i u jedan mah on nije ništa vidio, niti da je kakva tudja ovca u njego svim svatom kape skine i odnese.) Nedaj Bože, vu stada itd., ali nije moguće se obraniti, oni bo ne. da bi se koja medju svalove pokazala

izvan prestano sile, da ih u tor pusti, za da se sami obsvě. družicah, i to samo kod stola ; od ovih sam čuo doče. Dakle gazda počme po redu voditi koga kazivati, da prate zaručnicu na zakon, nu nisam mislite da vodi? -- a vodi babu jednu po jednu vidio děvojke, nego brata da š njom ide, akoli tako opravljenu, da stanu konji hårzati i skakati. I su družice, za stolom, što im kum dade, jědu bez svake šale, tko nebi znao što je, morao bi misliti, stojeć, i kad se pěsma svårši naklanjaju se svima.

.

sva

S

im se

Nu kamo s kapami? Odnesu ih děvojke, kako re na vatri: da tako vide domačini, što se od nje mogu koh, te na svaku prišiju ružu, što kad svårše predadu nadati; jer ako za rukom joj pojde, t. j. ako se u. najmladjoj sestri mladinoj, koja im ih proda

glevje po kući razleti, biti će okretna, poslena i vrěd. ku za desetak, ili dvadeseticu. Kad dobiju kape, na, akoli joj nebi srěča poslužila, a onda je lěna pomire se, idu u kuću – k stolu, kamo ni bake do- nevaljana i sve su zloće u njoj. Tako je svaka jaka i ći nezakasne. Věnčarice prie toga kradom se izma. bårza, da je morati i izvan kuće ne samo uglevje ne. kau kući; za stolom znamo što se radi. Då zašto je go i ogorke pobirati, o daljem neću govoriti ovdě. vino, cicvara, pečena janjetina, kajgana, slanina i osta Zašto li bi ja se za ono starao, što na me barem sa. lo na stolu, nego da se jěde i pije? jeli bez gusalah, da nespada? ja sam samo ovdě na piru i njega se tamburah i diplab? hvala Bogu! bez toga nebi ni samo za sad dåržim. Dakle dalje. Koji došli kući izme. jednoga bilo u sobi. Ručak se mora bårzo svåršiti, da se dju svatovah, došli, nitko nezna koga nije, koliko idje na zakon, (věnčanje) prie nego se krenu, odrěžu li bi ih moralo biti. Uhvate se došavši i domaći u jedno pleće s rebrima za župnika, drugo i tretje za kolo, igraju oko vatre a zatim na guvnu dok put, proměnu zatim jabuku s kopja na barjaku, staru uznemognu, kako i kod mladina otca. Sad kum mlabo, koju od mladoženje donesu, navada je da mla. dence, dobivši opet ovdě blagoslov kako i prie denci skupa pojedu. Ova nova jabuka, bože nedaj i tom samo razlukom, da ga ovdě mladoženjini roditelji po. pomisliti, da bi kako s kopja opala, ili da bi ju koje dėljuju bez otca i matere děvojkine - odvede spavati, Ko• děte skinulo te pojělo, pa da saznadu svatovi lo se opet ponovi unj dojdu mlade i děvojke, ni kuku lele i u zao čas!! Dårže Ličani sveto, da bi stari se nezaborave za ravniega primaknuti.

- Čitavo ta nesrěća dogodila, da mora prie godine se selo pobuni, tu se pěva, svira, igra, poskakuju bake danah svekar ili svekårva umrěti. Ovu slēpu sam skårčene, da ih nije sram děvojak ah od 16 godinah, istinu sám izkusio, i - valjda zbilja smårt po ova je igra naměnjena: da bude dobra repa i majku mladoženjinu poslao,... nije dakle čudo, što si visoka konoplja rasla. Iz grabah se izvlači gděkoj svat, nedadu to praznověrje tako lahko izbiti. Putem iduć koj je već prekuhao. Tako je to. Spavat se nitko na zakon, gděgod koga stižu ili srětaju, svakoga po. neda dok se neizvali, nemoguć se već dignuti. Cě. nude tovariom i kakvim rebarcem, u povratku isto lu noć ore se pěsme i puškaranje, te tako se dan če. tako. Došavši kući goste se kako valja do noci. ka. Sjutra dan mlada se mora pårva ustati, našto pa. Kad se misle k mladoženji povratiti, obodvoje novo. ze děveri i kum da praskanjem pušakah i gromovi. pozakonjenih klekne - polag njega kum, polag nje tim pěvanjem celo selo - pače cělu okolicu obavěste: mati, strina ili koja druga iz rodbine, i zapitaju bla. kakva je njihova mlada ranilica. To svaki zna, da prie goslov, (načini su razni, dakle ćemo o njima drugi put zore ona je na noguh. Čuo sam od mnogih, koji i govoriti,) koj kada dobiju, iz jedne čaše vina obodvo. koje nerado čuju ovu dužnu slavu Ličkinjam našim daje pije, što svåršivši: momak baci ostanak iz čaše u vati, gdě vele: da zato stoje gorinapomenuti s puška. vis govoreć: povako nam svaka dobra srèća cvalaa na mi, da njimi probude mladu; jer kažu da je pospav. što svi jednoglasno odgovore »Boxe daja »Bog čuo i ljiva i lěna, te da ide, za sunca spavati, a da ju iz uslišio« itd. Sad opet svaki mora piti za srěčan put, i postelje štårka govedah po lětu (oko 11. ili pol dvanac. tako u pěsmah sviralalı, puškaranju i veselim ste ure u jutro) a po zimi glad iztěra; nu ja zato ne. od strane mladoženjine - a žalostnim (?) od mladine marim; jer svaki istine ljubitelj, ako samo pozna Lič. uzklikovanjem razidu se. Ni sada nije bolje nego u ju. kinje, mora kazati: da su rane kô zora i slavulj, ta tro. Natěču se na vrat na

do pårve gomile š njime se u pěsmah natěcaju a njezinu kasnost izsmě. ili lokve. Dosta ih je, koji sjutra popódne dospi- havaju čvårste kô kremen i okretne kano živo srebro. ju kući i bez kape i bez opanakah s razbije. Čim se digne, ide s děverom po vodu, koju iz bu. nom glavom. Srëća da još mladence nitko nenagoni kare lěva po rukah gostih, redom gledajuć na starost: piti ni děvere, da barem ovi dojdu kući. Svekårva najprie dojde red na svekra i svekarvu, zatim na ku. čeka svoju pomoć i štap u starosti -- snahu sa svim ma itd. za koju službu svaki joj baci u bukaru što. golova neuzstårpljivo, dåržeć malo děte u krilu god od novacab. Nezna se kad je ručak, kadli juži. kod velike vatre, koja gori na srěd kuće, oko koje na; svak jede i pije kad i koliko može. Čauš sad ide snaha uzamši čedo novoj majci iz krila triput projde

gděgod koju kokoš najde, čija mu drago bi. naokolo, vodjena od deveral, te potakne glavnje la, ubiti i jaja, na koliko ih se naměri, pobrati; niti mu

nos

u lov

« ПретходнаНастави »