Слике страница
PDF
ePub
[ocr errors]

tko zato smie jedou rěč reći, ako neće biti žnoran; Nemože biti cělo selo měsec danah sito i pijano od (dobro debelo izbijen) on bo je u svemu slobodan, šta god. To je još lěpo, da se k svakomu svega se. višeputah peć sruši, zděle i lonce polupa pa je svima la stanovnici skupe: po redu od jednoga do drugoga pravo , sve je dobro.

Gospodar mora dat sve gdě svi, pozvani i nepozvani, domaći i stranjski u lju. maslo, što ga ima, inače ga pristavi k vatri kao pårča, bavi i veselju, koja se još samo kod Slavjanah gdě. pa ga tako prisili (ne on sam, nego ga svi svatovi gdě nalaze, svoj trud potroše, bez da bi tko na koga moraju slušati i na ruku mu biti.) Iz ovoga nova nevě- samo ružno pogledao. Služio sam se prostim perom sta (ne nevěšta) pripravi jělo, koje izčezne dok se na stol (slogom) i koliko mi bi moguće, tårsio sam se stavidonese. U ovo doba někako dojdu i pohodjani (od ti pazke, za da vidi se, da nije toga mnogo istina, što mladine strane otac , mati, brat još s nekolikimi) někoji o Ličanih govore i otrovnim jezikom po světu punimi da kako tovariami plećem i kolačim, što tako trube, ako li je něšto i istine, da oni nisu tomu kridjer kao na vatri plane. Neide to tako iz potrebe vi. Govorio sam i o onom, što škodi, pa bi ga se nego iz ljubavi i priateljstva. Nastavlja se veselje cěli mogli i morali odkrižiti. U ostalom znam, da nisam utorak, danas poslě pódne dar je, na komu dovedena dosta učinio, nu gledati ću naskoro nadoknaditi. Jako svakomu svatu něšto daruje, kao: otárnjak (rubac za će mi biti drago, ako me koj rodjak Ličanin ukori nos starcem samo) nazuvke, košulju, itd. za što opet poradi laži. - Oni bolje mogu znati, jer kroz cěli něšto dobije novacah, ili od kuma i drugih mo- život gledaju običaje narodne, a meni rědko ta srěča gućniih koju ovcu, pčelu, itd., i ovo je njezina pårčia, priskoči; drago će mi jako biti; buduć da volim da kojom ona samo gospodari. Tako je isto u srědu i me moj i tuče nego ludjin opominje. Najposlě, štogod rečetvårtak dok je moći meso jěsti. U petak i subo. koh i reći ću, to ću raditi samo iz ljubavi obće do. tu već se omali broj prihodnikah i svatovah; sam bar. bro tražeći. jaktar s kumom mora ostati do kraja do nedělje,

A. V. Rastevčić,

Ličanin iz Žitnika. kad pohodjane pod barjakom pěvajuć do kuće odpra. te. Ovi ustave pratioce, opiju ih, te nepuste nazad, dok im nenadoměste što su potrošili i neplate, za stan;

Slavenske věsti. ovo su vam žalostni svati, (jeli ovako, nijeli? ja nisam vidio, nego čuo, dakle kako kupio, tako i prodajem). (Zanimiva slika.) Mnogim bit će možebiti poznaZa neučiniti si tu sramotu (?) mladoženja donese na to, da je darežljivost moravskih stališah utemeljila u večer za zalog odkupiti, što je od potrěbe, t. j. dvě c. kr. akademii sjedinjenih umětnostih u Beču několitovarie i dva pleća s škudom, da jedno ostavi, dru. ko stipendiah i za moravske mladiće, koji se posve. gim domami zalog, a škudu da punici dade, tu izlju- tjuju umětnostim. Tako podupirani učenici dåržani bivši i zagårlivši se svi koliko ih je: jedno drugom su svake godine na dokaz svoje marljivosti poslati u lahku noć, srěćan put, dobar počinak i u svemu do. Bårno jedno od svojih dělah. I. N. Friedrich rodom bru sreću želeć razstanu se. Taj je dakle uzrok, iz Novog Města u Moravskoj jest takodjer jedan od zašto se Ličani samo pod jesen žene;

jer je onda moravskih stipendistah i poslao je lětos slavnom od. svega dosti. Sad svaki na posao. Da se svati domaći. boru stališah moravskih prekrasnu historičku bojami nu, a on njim na odlazku zahvaljuje to mi nije trèba od ulja izvedenu sliku predstavljajuću obratjenje bu. napominjati, Snaha i děveri (jedan ili dva) svako- garskoga kralja Borisa po moravskom apostolu Meto. ga do blizu kuće prate.

du god. 861. na věru karštjansku. Božidar Kufara Eto, to vam je něšto o pirnih običajih u Lici. takodjer Kiril nazvan i brat njegov Melod rodjeni po. Velim něšto; jer da bi sve želio opisati, morao bi u lag Šafařikovih Starožitnostih u poluslavenskom gradu svakom selu, pače u svakoj kući na piru biti, šta me Solunu u Macedonii od gårčkih plemenitih roditeljah, bože oslobodi. Nije mi ovdi do toga, da napomenem moravski apostoli, onaj po učenosti, ovaj pako po vě. siromaštvo, koje ovi pirovi ljudim na vrat navlače; rozakonskoj gorljivosti i umětničkoj prikladnosti na jer svaki će to razuměti i sam, razmislio, da nijedan glasu, onaj iznašalac slavenske u svojoj vårsti savårše. (kako mora biti) pir neprojde bez smårti barem jed- ne (kirilske) azbuke, ovaj izvårstni slikar posvetili su noga govedčeta, desetak janjacah, malo manje jaradi, a rano věrozakonskoj službi velikom gorlivostju. kokoših i purah ni broja se nezna, da mnogom ože. Pårvi posěti kao misionar (god. 840.) Hasane na obali nji neostane u kući ništa nego prazni hambari i ž....... cárnoga i hvalinskoga mora, a drugi izabrá kaludjer.

se

ski stališ. Zatim se sjediniše oba brata i otidoše iz vi znatni stekoše glas i obću obljubljenost, i bivaju Carigrada k slavenskim narodom kraj Dunaja stanuju. jurve naslėdovani u mnogih većih českih gradovih. ćim, medju kojimi se jošte sasvim nebiaše ukorěnilo Izbor su sačinjali zastupnici najvažnjih stališah, koji. karštjanstvo. To da dokuče, odlučiše po priměru Ar- ževnici i umětnici, gradjani i zanatljie. Ravnitelj gra. menah, Koptah, Iberacah i drugih narodah uvesti i djanske glasbe g. Štastny ravnao je dobro uredjenu or. kod Slavenah u narodnom jeziku službu božju i pre. kestru. Lěpa dvorana biaše sjajno razsvětljena i urevedoše poglavite strane svetoga pisma novimi kirilski- šena kipom světloga cara a bližnju sobu do nje kitio mi slovi u slavenski jezik. Taj dragocěni poklon pri- je obraz obćeljubljenoga dàržavnoga poglavara. I ovaj miše Slaveni sa zahvalnostju; dà, to uzhiti i iste Bu. put sakupi se množina polaznikah i čarobni věnac pregare u Mezii na toliko, da je morao Metod god. 861 krasnih gospojah i gospodičnah. Kolo i druge igre pleglavom pokårstiti bugarskoga kneza Borisa. Legenda sale su se u najboljem redu i najlěpše veselje vlada. pripověda, da je k tomu obratjenju povod dala oso. lo je u dvorani, kad u 10 satih na najveću radost svih bito něka Metodova slika sudnji dan predstavljajuća. pritomnikah unidje nj. carska visost nadvojvoda FraBoris vratjajući se s lova sa svojom družbom dodje njo Karlo u društvu nadvojvodah Stěpana i Karla Ferk apostolu, kad je baš rečenu ikonu slikovao; zapita dinanda pratjen po mnogih visokih gostih. Sad zaga, što predstavlja i Metod raztumači mu tolikim bla. gårmi po svoj dvorani radostni uzklik »slava!a i pě. gorěčjem i uzhitom predmet svoje slike, da je Boris vači stanu pěvati svečani uprav za lu svetkovinu po tronut na kolěna pao i zamolio svetog muža, neka ga F. L. Rigeru zastavljeni a po Jelenu u muziku metnu. pokarsti, što taj i učini. Ovaj dakle velikolěpni ti lik. Taj trenutak biaše bez dvojbe najutištivii cēloga i svako slavensko sårce za cělo uzhitjujući prizor pred. večera i prekrasno je bilo viditi šareno varvljenje sjaj. stavlja Friedrichova slika tolikom živahnostju, da je po

nih uniformah urešenih različnimi karstovi i zvězdami, vukla pozornost svih znalacah na se. Koliko smo iz

nu nada svim světjahu se vatrene oči vilosličnih Čehi

njah. Jezik, kojim se je ovaj večer družtvo razgova. bårnskoga časopisa Moravia nazvanoga saznali, tako sa. ralo, bio je, kako se od sama sebe razuměva, česki, stavak kao i pomoja, kojom ga je mladjani slikar izveo, nu, što stvar još većma zanimivu čini, bilo je takodjer zaslužuje podpunu pohvalu i pokazuje, da je sačinitelj čuti i poljački, ruski i ilirski! -- Visoki carski

nadvoj. toga děla pravim umětničkim ognjem nadahnut, i da

vode zabavljali su se s mnogimi pritomnici takodjer

u českom jeziku, i iza kako bi još dostajali bili poslu. ima očevidoi dar k slikarstvu, premda u měšanju bo- šati dva Jelenova lika, to jest Šofiin lik: Žofie heslo jah jošte steko nije podpunu věštinu nu ova i dru. naše!« (Rěči od Čulika) í Stěpanov lik: »V zhuru, ge něke mane, koje može opaziti strogo oko na tom

vlasti, vzhuru!« (Rěči od Hanke) i prisustvovati igri dělu, nisu od tolike važnosti, da nebi mladjahnom u.

jedne narodne Polke, ostaviše družtvo izraziv izborom

svoje podpuno zadovoljstvo najmilostivniimi rěčmi. Me. mětniku prorokovati mogli najlēpšu budućnost. Mi dju domaćimi i inostranimi velikaši i častnici povukose tim više radujemu tomu pojavljenju, čim zaključiti sie, Belgie, Danie,

Švedske, Sardinie, Brasilie i dru

še osobito pozornost na se poslanici od Francie, Ru. možemo iz predmeta rečene slike, da njezinoga sači.

gih dåržavah. Izmedju književnih glasovitostih opazismo nitelja sårce za slavenstvo tuče! Tom prilikom nemo- starca Grillparzera, Deinhartsteina, plemenitoga grofa žemo da neizrazimo vruću našu želju, da bi i gospo

Szecheny.a, gosp. Tengoborskoga i ilirskoga pěsnika din Karas, naš tolikim dubom nadaren mladjani do.

Stanka Vraza. Poslednji igrajući pari ostaviše sto. morodni sad u Rimu nastavljenja svojih naukab radi

pram Otok, kad zaběli zori.

Drugi dan u pódne davala se je na veće proslav. baveći se slikar u buduće samo slavenske predmete iza ljenje iste svetkovine u stališkom teatru velika muzibrati izvolio za svoja děla, po čemu bi dvostruku

kalna zabava, koja ja bila takodjer u slavenskom duhu cenu dobila!

sastavljena. Tu su se medju ostalimi pěvale u českom

jeziku dvě prekrasne pěsme od Fr. Škraupa: »Kde (Iz Praga.) Dana 20. Kolovoza u večer obdår.

domov moj?« i »Znate li zem tak rozkošnoua kao tažavao se je prilikom znatne svečanosti odtvorenja beč.

kodjer staročeska popěvka iz kraljodvorskoga ruko

pisa: »Kiticea koju je glasoviti česki sastavitelj W. I. ko-pražke železnice u novouredjenoj dvorani na Sofii. Tomašek na sasvim izvorni način u muziku stavio. Re. nom otoku jedan od onih českih sastanakah, koji po.

čene pěsme biahu izvårstno izpěvane po gospodinu znani pod imenom »Česky besedyu po svojem na iz

Strakatu i glasovitoj pěvačici gospoji Podhorskoj. Svi boru družtvu, izvårslnom razredjenju i zanimivoj zaba.

visoki gosti udostojaše i ovu zabavu svojim pohodom.

[ocr errors]

Učrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit Gaj.

[graphic]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

II. Svoje dåržat ljubit u pokoju, To običaj naših bi dědovah,

Malo još potarpi, mili rode,
Bdij i radi tvoje darži i ljubi
Doć će i tebi danak bolje sgode,
Samo sebe i nadu neizgubi.

za

Sve na světu měnjaju se stvari!

stranom kupljenih svezakah, izvan kojih do sad pri. Utěha je baš to sad i moja,

bavljeno je jošte i 300 dokumenatah, koji su većom Doć će jer još živi Bog naš stari,

stranom izvorni i veoma važni za napomenulu svårhu. Sunce njegvo i pred vrata tvoja.

Da se pako upraviteljstvo rečenoga družlva skårbi, da

si barem u prepisu pribavi i ostala za dogodovštinu Zato nije duhom klonut trèba,

otačbine važna po Krajnskoj razsuta pisma, doka. Valja čvårste, stalne biti volje,

zuje saboru podnešeni popis od 602 prepisa. Svu hvalu Nek se pakó smije neka vreba

zaslužuje pripravnost, kojom je visoki red němačkih Gledaj u budućnost bit će bolje!

vitezovah dopustio, da se za tu svårhu svi njegovi arU Zagrebu 29. Kolovoza 1845. Mirko Bogović.

kivi protraže. Isto tako mnogo je dåržano družtvo c.

kr. upraviteljstvu kameralnih dohodakah u Gradcu i Družtvo priateljah, dogodovštine presvětlomu gospodinu grofu Josipu Turačkomu, što

mu takodjer za upotrėbljenje odtvoriti izvoliše svoje Krajnsku.

arkive. Nadalje obrati upraviteljstvo druživa svoju Malo komu biti će poznato, da se u Ljubljani na- pozornost i na glasoviti arkiv i knjižnicu Žeritčinsku lazi naslědovanja vrědno družtvo, koje ima za svår. (Sitich), da po mogućnosti izbavi njihove poslednje hu: sabirati sve, što god stoji u ikojem odnošenju k ostanke, i premda mu nepodje za rukom iz njih izdogodovštini krajnske zemlje. Pod mogućom zaštitom vući veliku korist, ipak si pribavi mnogo stvarih, ko. nj. c. kr. visosti prejasnoga nadvojvode Ivana, koj je je će na svaki način priatelj dogodovštine smatrati jurve Štajersku i Krajnsku bezbrojnimi dobročinstvi kao obogatjenje književnih dragocěnostih družtva. obasuo, cvate već i ovaj lëpi zavod, kako uviditi mo. Usuprot na veliku korist biaše mu arkiv od Loke žemo iz izvěstja o njegovom naprědovanju, koje bia. (Lack), kojega protraživanje izručeno je bilo sučlanu še priobćeno njegovim sučlanom prilikom občega družtva gospodinu Jelaušeku i po njemu biaše izvesabora, koj se je dana 30. Lipnja (Juna) t. g. obdår. deno hvale vrednom gorljivostju i marljivostju. Po žavao. Sada je druga godina, odkada to družlvo ob. njemu sačinjeni i družtvu podnešeni popis od dokustoji i već ima više nego 300 sučlanah, koji za uzdår. menatah sadåržaje izvan mnogih drugih 240 za dožavanje zavoda svake godine do 900 forintah srebra godovštinu važnih svědočanstvah, od kojih padaju 3 prinose. Ova znatna podpora stavila je družtvo u u 974., a 1 u 1274. godinu, 2 u 14., 11 u 15., 54 u stališ, da si povekša stan i pribavi množinu stvarih 16., 72 u 17. i 97 u 18. stolėtje. Polag daljega izvě. potrěbnih za dokučenje svoje svårhe, kao što su: stja pribavilo si je družtvo u tečaju godine 1844. i 17 knjige, rukopisi, razne starine i druge znatnosti. Neu- krajobrazah (medju kojimi nalaze se Floriančićevi kraj. mornom pomnjom nastoji družtvo izvan ostanakah obrazi od Krajnske i Zürnerovi i Paganiovi od Ilirie) prošastnosti krajnske prisvojiti sve, što je god utište. 15 slikah rodjenih Krajnacah i 220 gårbovah. U reno ili pisano o toj zemlji, bilo u kojem mu drago čenom izvestju bila je takodjer rěč o potraženju i jeziku, kao takodjer i ono, što su učeni ljudi krajn. uzdåržavanju starih za dogodovštinu važnih svědočan, skoga plemena ili u svom vlastitom ili u drugom ko. stvah i svih onih němorěčitih ostanakah, koje nam jem narěčju proizveli i izdali. Tako napomenù tajnik ostavi prošastje u živućih i mårtvih trazih nad i pod društva medju ostalimi pribavljenimi stranom krajn. zemljom, u kipu i pismu, u kamenu i mědu, i kojimi, skim perom, stranom pako o Krajnskoj po domaćih budući da je Krajnska njimi prenapunjena, poglavilo se ili inostranih spisateljih pisanimi ili barein u Krajn. zabavljati ima rečeno društvo. Zatim slėdila je potanka skoj utištenimi děli i jednu molitvenu knjigu u indie razprava o tom, što se je u ovom poslu već učinilo, anskom jeziku, koju je ljubljanski knjigotiskalac go. i kojim uspehom ověnčana biahu izkapanja, koja je spodin Josip Blaznik druživu poklonio. Premda je družtvo na němačkom zemljištu u Ljubljani měs. Stu. ovo dělo nepoznatim u Europi jezikom pisano, ipak dena proš. god. na istu svårhu poduzelo. U po. se Krajnska njim ponositi može, jerbo tako njegov sebnih spisih priobéit će se, koliko se je pri tom posačinitelj, misionar Mirko Baraga, kao takodjer utišti. duzetju dosad našlo starih novacah i drugih starinah, telj i darovnik jesu rodjeni Krajnci. Već koncem go- i što se je saznalo o raznih gomilah, to jest pogan. dine 1844. brojaše knjižnica toga društva do 500 za skih grobovih, i podårtinah někih zidovih, koji se, krajnsku dogodovštinu važnih, stranom poklonjenih, kako se pripověda, blizu Žeritčine nalaze. Budući pako da je želja ravniteljstva rečenoga družtva, da (Poljačko knjižestvo). Nijedao polje poljačkoga knji. se uzdårži uspomena svih u domovini nalazećih se

žestva neobradjuje se u naše vrěme tako marljivo ka. znatnostih, zato je odlučilo, da se ima sve, što se u no dogodovština poljačkoga knjižestva. Izvårstno dělo buduće u tom obziru našlo bude, točno opisati i na. M. Wiszniewskoga o tom predmetu već je dopårlo do risati, zatim po tisku i kamenorezu na světlo izdati 6. děla, čim se izradi polovica gradje. Nadalje izašla i medju članove družtva razděliti. Na što družtvu na je jedna dogodovština poljačke literature u 3 děla od razsudjenje podnešen biaše jedan list predstavljajući posve narodnoga spisatelja Woicickoga, poznatoga izdva u stolnoj càrkvi uzidana rimska kamena, koj davatelja poljačkih narodnih pověsticah i pěsamah; o. obće odobrenje svih nazočnih zadobi. Sabor bi za. na će se pružati do najnoviega vrěmena i sadáržavat ključen sårdačnom molbom, da bi svi rodoljubi po će probe od različnih spisateljah. Profesor Maciejov. mogućnosti podupirati gledali jedan zavod, koj s vrė. ski, koj je po izdanju dogodovštine slavenskih pravah menom preveliku korist prinėti može domovini, i da i poljačkih običajah po svem slavenstvu dobro poznat, bi se sětili onih zlatnih rěčih visokoga predsědnika i Dom. Szulc u Varšovi izdati će takodjer knjige itoga družtva nj. c. kr. visosti prejasnoga nadvojvode stoga predmeta. Veoma malu pohvalu stečè něka Ivana, koje se čitati mogu u utemeljiteljnom doku. razprava o poljačkoj literaturi, koja je god. 1845. u mentu Johanneuma u Gradcu od godine 1811. i gla. Poznanju po někom mladom spisatelju izašla, budući se, kako slědi: »Postojano razsvitje, neprestano na. da je bez svake točnosti i veoma površno izradjena. prědovanje svårha je svakoga posebnoga čověka, sva- Henrik Levestan u Varšavi izdati će u poljačkom je. koga društva i čověčanstva. Negibati se i zaostajati ziku obću dogodovštinu knjižestva.« jedno je u uzkom življenju na pozorištu světa. Samo (Česko prošastje.) Veoma zanimiva knjiga izašla tamo je život, gdi je světlost i toplina ! Staviti teme. je od W. WI. Tomeka u českom jeziku pod naslovom: ljito znanje na město šupljoga sveznanstva, snagu i » Znatnosti českih učionicah iz rektoratskih lětah Mar. stalnost na město mekanosti i sebičnoga uztezanja, tina Bahačka 1598—1612.« Iz toga děla vidi se, da posleni život na město prikornoga nehajanja, upraviti su već u ono tamno doba i najmanje česke varoši do. svoju pozornost na odhranjivanje kao na poglaviti na. bro uredjene narodne učionice imale i da je već on. rodni posao i svim sårcem spojiti se sa svojom mi- da pražko sveučilište lepo cvětalo! lom domovinom; to su zahtěvanja našega vrěmena i (Jugoslavensko knjižestvo.) Najnovie knjige, koje ovu svårhu dokučiti ili barem približiti joj se budi su u našem jeziku kirilskimi pismeni ili izišle ili iziti naše nastojanje !«

će, jesu slēdeće: Koredjio (Correggio) žalostna igra u 5 činah, iz němačkoga prevedena Dimitriom Avra.

movićem, historičkim slikarom a Biogradu. Darak Slavenske vesti.

Sarbkinji, pripověsti od Bogoboja Atanackovića. Pu. (Veoma važna knjiga u obziru jugoslavenskih cbiča.

tošestvie po Ungarii, Valahii, Moldavii, Besarabii, Hersojah). U tiskarnici Demarchi-Rugiera u Zadru iziti će

nu i Krimu od staroga književnika Joahima Vuića. za mala u taljanskom jeziku dělo pod naslovom: 1 Kornelije Nepos iz latinskoga od Matie Kostića. KatiMorlachi, koje je glasovita gospoja Rosenberg sastavi.

hičeska podučenija od Pavla Nikolića. Mač i Pero. Pě. la, a Giandomenico Stratico Zadranin iz francezkoga sme od Miloslava Slobodina (Miloša Popovića učredu taljanski jezik preveo i izjasnjenji tako svojimi vlas.

nika biogradskih novinah). Lahkomisleni, roman iz ma. titimi kao i drugih izvårstnih spisateljah umnožio. Bi. djarskoga od barona Jožike preveden po Prokopčanu. ti će urešeno slikami dalmatinsku nošnju predstavlja. Ujak kao sincvac, vesela igra od Šilera prevedena Pe. jućimi koje narisaše Emilio Franz i Giacomo Madale.

trom Protićem. Zemljeopisanje còloga sveta od onomad. na a ureza Bulino. Vredno bi bilo to zanimivo dělo

ne u Berlinu graduiranoga doktora Milovana Spasića, i u naš jezik prevesti!

koj se je žalibože utopio. Od Almanaka Dragoljub (Iz Londona.) Onomadne zaključio je dolnji parla- nazvanoga pripravlja drugo izdanje Teodor Pavlović. menat, da se ima od dåržavne blagajnice svake godine

Iz tiskarnice knežestva Sårbie iziti će do mala veo. 11,000 funtah sterl. to jest po našem novcu 118,000 ma zanimivo dělo pod imenom: Ogledalo Sårbsko, ko: for. srebra razděliti medju uboge poljačke běgunce, je će biti urešeno obrazom pokojnoga Karagjorgja, koji se nalaze u Englezkoj. U Francezkoj žive sada na velikom osmaku na finoj velinskoj artii utišteno i 12,000 a u Englezkoj 11,000 poljačkih běgunacah. imat će od prilike 25 tabakah. Cěna će mu biti 4

« ПретходнаНастави »