VILE.

(Prinesak k ilirskomu bajoslovju.)

Od

Ivana Kukuljevića.

Čitavu biblioteku sastaviti bi moći iz onih knjigah u različnih jezicih pisanih, koje o slavjanskom bajoslovju ili mytholigii govore, nu ipak neima nijednoga još izvȧrstnoga dela o predmetu ovom. Šta je uzrok tomu? Zanemarenje puka i njegovih starodavnih znanostih, to jest njegovih pěsamah, pripověstih, običajah, poslovicah, i u obće njegovoga skrovnoga života. Naš Mickiević kaže pravo, kad veli: »Iz sakupljenih narodnih pripověstih (pěsamah) slavjanskih sastaviti bi moći tako gorostasnu mythologiu, kao što ju Indianci imadu.«

sme

Dosadanji pisci slavjanskoga bajoslovja càrpili su svoja děla ponajviše iz knjigah. Někoji bolji kao Kollar, Kastorsky i Hanuš upotrebili su i narodne pěpripověstmi, ali nitko si do sada neuze truda, da podje sám medju puk, pa da iz živih njegovih ustah uči onaj način mišljenja i duhovnoga uobraženja pradědovah naših, kog jedini puk sve do sada (uz parkos svemu proganjanju od strane tobože pobožnih ljudih) věrno sačuvà. Istina, da je stvar skoro nemo. guća pojedinomu čověku, da ide po celom slavjanstvu učit puk i njegov duhovni život; nu da svaka posebna slavjanska grana bar jednoga věštoga čověka ima, koi bi si uzeo za svȧrhu: stare bajke, pověsti, pěsme, običaje, poslovice svoga puka potanko razpitati i tiskom ih izdati, razsvetljena bi bila na skoro tmina prošastnosti naše tako, kao nijednoga drugoga naroda. Najviše bi se po tom koristila nauka narodnoga bajoslovja, a po njojzi sredstveno i nauka slavjanske filozofie i historie.

Izmedju svih Slavjanah imadu bez dvojbe najbo gatii svoj duhovni svět Iliri. Pokraj věre kårstjanske, kojom su najpȧrvi od svih Slavjanah zaměnili poganstvo, sačuvali su oni ipak najvěrnie i uspomenu stare věre pradědovah svojih. Ono malo tiskom iz. danih narodnih pěsamah, običajah i pověstih može svakoga ubavěstiti o tom*), nu sve to nije još ništa prama onomu, što kod puka još sakrito leži.

Da toj struci nauke, koja je s naukom historie naše, kako gore rekoh, těsno skopčana, i ja barem

*) Veliku hvalu poradi truda svoga u tom poslu zaslužuju od cèloga naroda spisatelji naši Karadžić, Milutinović, Vraz, Ilić, Topalović, Lovrić i Koritko, kojih priměr mnoge druge na isti posao podbosti bi morao.

sa

po něšto doskočim, bavim se već duže vremena biranjem onih pučkih znanostih, koje k razsvetljenju mythologie ilirske spadaju. Malo je toga, što sam u okolnostih mojih dosada sabrati mogao, s vremenom ću sve tiskom priobćiti, za sada evo něšta o naših Vilah.

Svi skoro domaći i inostrani spisatelji, koji su do sada o naših Vilah govorili, uzporedjivali su ih s rimskimi Nimfami. Isti naš mnogozaslužni Vuk, najveći po

kao neku varstu Nimfe. znavalac puka našega, tumači u svomu rěčniku Vilu, kao neku varstu Nimfe. (Vila eine art Nym pfe) Ako bi se već po nevaljanom običaju dosadanjem naša bajoslovna predstavljanja s mythologičkimi predstavljanji drugih narodah prispodobiti, ili iz njih izvoditi imala, to bi onda morali mi za svako pojedino bajoslovno naše bitje po mitologiah svih narodah slična predstavljanja potražiti i uzporediti ih s njimi. Tako bi mogli vile ilirske, što se njihovoga duhovnoga svojstva tiče, prispodobiti ne samo s rimskom Nimfom, Nereidom i Sirenom, nego i s indianskom Bhavaniom is gȧrčkom Muzom, Hekatom i Plejadami; s rimskim dobrim i zlim geniom; sa skandinavskom i germanskom Elfom i Sylfom, s Persianskom Periom,

s turskom Huriom, s ruskom Rusalkom, s českom belom, lesnom i vodnom panom itd.; jer svih ovih svojstva sakupljena su u Vilah ilirskih. svojstva sakupljena su u Vilah ilirskih.

Vile naroda ilirskoga stanuju u tri elementa, u zraku na zemlji i u vcdi; zašto imadu i troja imena pučka: Vila oblakinja, Vila planinkinja ili podgorkinja Vila vodena, poznata pod imenom povodkinja i morska deklica. Što se duhovnoga njihovoga svojstva tiče, děle se Vile u dva temeljita načela, koja u cěloj slavjanskoj mitologii vladaju, to jest u načelo

dobro i zlobno. Vile zračne uvěk su dobre, vodene uvěk zlobne, a zemne sad dobre, sad zlobne.

U obće je svaka Vila krasna uvěk mlada žena, blěda lica i u bělo obučena. Imade duge zlatne vlase, koji joj niz čelo i ledja razpušteni dole do petah vise. Tělo je njezino tanko kao jela, lagahno kao u ptice, jer ima i krila. Oči njezine sěvaju kao munja ; glas njezin tako je mio i blagozvučan, da onoga, koi Vilu jedanput pěvat čuje, sȧrce od miline kroz sav život boli, te on nemože više slušati čověčjega glasa. Tko ju jedanput vidi, taj nenalazi više dražesti u zemaljskih lěpotah. Tako čověk čeznući za Vilinom krasotom, gine u žalosti, dok za mala neumre. Rědki samo krěpostni ljudi, koji po slučaju ili od Vilah samih pozvani u vilinsko kolo dodju, mogu bez pogibelji obćitis Vilami. Takova čeljad, bila mużkog ili žen

skog spola, nauči od Vilah svakojake nauke, i premda joj Vile samo jedan dio svojih znanostih priobćuju, ipak je veoma mudra i věšta. Koji se s Vilami pobrate ili posestre, mogu svakoga u svačem nadvladati, jer im je posestrima Vila uvěk u pomoći. Narod pripověda, da je někada Kraljević Marko osobiti ljubimac Vilah bio. U jednoj pesmi dolazi, kako mu je devedeset posestrimah Vilah na pomoć došlo proti banu Svilainu. Vila se može u svašto pretvoriti, nu to malo kada biva, češtje može Vila jednoga elementa poprimiti svojstva Vile drugoga elementa. Svaka Vila mudra je lěkarica, gatarica i proročica, te može svakoga čověka nadvladati mudrostju i jakostju. Samo dvojica junakah bilo je na světu (pěva puk), koji su nadvladali Vilu jakostju, i to su bili Kraljević Marko, pa ban Sekula, ujak Sibinjanina Janka*). Vile su osim toga věšte u svakojakih umětnostih. One kuju sablje, koje mogu željezo i najtvårdji kamen presěći. Grade hitre brodove, u kakovih nikada ljudi brodili nisu. Daruju div. ne konje, kojim na světu neima para itd.

(Nadalje će slědit.)

Slavjanske věsti.

(Ilirsko knjižestvo.) Tolikom neuztȧrpljivostju od priateljah našega narodnoga pěsničtva očekivane pesme od gospodina P. Preradovića izišle su jurve pod

imenom »>Pàrvencia na světlo u Zadru tiskom Demar

chi-Rougier-ovim. U ovoj sbirci nalazi se izvan onih pěsamah, koje su več našemu čitateljstvu iz Danice i Zore poznate, dostatni broji novih tako izvornih kao takodjer iz němačkoga prevedenih poetičnih proizvodah, kojim na slavu više kazati nemožemo, nego da u ničem neustupljuju pȧrvašnjim. Ista ljubkost i točnost izraza, ista pravilnost i čistoća jezika, ista izvornost i uzhitjenost mislih, ista nježnost i dostojnost ćutjenjah! Medju ovimi odlikuju se, tako što se tiče važnosti predmetah kao poetičnoga uzlěta, osobito dvě pěsme, od kojih jedna ima naslov »Kosovo polje,« a druga »Vilin san.« U obziru jezika zaslužuje g. Preradović osobitu pohvalu u tom, što mu je slog naravan, bez svakoga usiljenja, što neupotrebljava skoro nikada većih tako nazvanih poetičnih sloboštinah, kojimi jezik često nerazumiv postaje, i što rimah radi neodstupljuje od izgovora književnoga jezika i nelovi uslēd toga po svih narěčjih jugoslavjanskih za svoj posao shodnih zvukovah, kao što su stari dubrovački inače

*) Kako je Sekula ulovio Vilu vidi u Vnkovih pěsmah 1. str. 183.

uzoriti i sve slave vrědni pěsnici činiti običavali, i u čem su u našem novopreporodjenom knjižestvu mo. žebiti i više, nego što bi trebalo, naslědnikah našli. Netražimo, da se naši pěsnici ovih sloboštinah i polakšanjah sasvim okane, budući da bi se onda u povećih pěsmah i istih rimah okaniti morali, jer ako sva naša podnarěčja k ovoj svårsi u pomoć neuzmemo, svakako premalo ćemo rěčih u našem književnom jeziku naći, kojih se zvuci zajedno slažu; ali mislimo, da spisatelj smije samo u najskrajnjoj nuždi uteći se tomu, ili drugimi rěčmi, da se ta sloboština smatrati ima samo kao iznimka od pravila. U manjih osobito liričnih pěsmah, gdi se poglavito paziti mora na blago. zvučnost, budući da su uprav za pěvanje opreděljene, valjalo bi se ovim skrajnostim, koliko je najviše moguće, uklanjati, a da je to moguće sjajnim uspěhom pokazao nam g. Preradović. Nemožemo dakle na ino, nego pohvaliti oděću, kojom je pěsnik svoje misli uresio, nu i jezgra, koja se u toj slici nalazi, zaslužuje podpuno odobrenje. Ona je vatrom europejske izobraženosti očištjena, ljubavju domorodnom uzgojena i izvornim i živahnim duhom oživljena. Ograničeni prostor ovih listovah nedopušta nam potanko pretresti ove proizvode jednoga krěpkoga i uprav poetičnoga duha, zato samo u kratkom budi rečeno, da služe na ures našemu mladjahnomu knji žestvu i uzporediti se mogu s najizvàrstniimi proizvodi naših najboljih spisateljah noviega vremena. Knjiga je utištena prekrasno i velikom pozornostju, jer smo samo malo i to neznatnih tiskarskih pogrěšakah opazili, i ima XII i 114 stranah. Dućanska joj je cena 1 for. srebra, a može se dobiti kod tajničtva slavne čitaonice zagrebačke.

D.

(Iz Zagreba.) Večer 28. Rujna tek. god. biaše za ovdašnje domorodce, koji su priatelji umětnosti, veoma ugodan, jer toga razveseli ih jedno družtvo uglednih dilletantah prekrasnom muzikalno-deklamatornom zabavom, koju podȧ na korist někog nesretnog obojelog domorodca u dvorani ovdašnjega gradjanskoga strělišta. Medju umětnimi ovim povodom izvȧrstno izvedenimi proizvodi biahu i tri domorodna, i to: I. Uvertura iz opere: »Ljubav i zloba« priredjena za četiri ruke od V. Lisinskoga. II. Napěv: »Blago ah onome<< za bariton iz iste opere. III. Deklamacia pěsme »Kako joj je ime« od I. Tarnskoga. Da su se ovi komadi od svih proizvedenih najbolje dopali, razuměva se kod tolikoga hvale vrednoga rodoljubja naše slav ne obćine od samog sebe. Najveću pozornost pobudi napěv za bariton, koi prouzroči opet toliko uzhitjenje

pě

da nebiaše pleskanju ni kraja ni konca, dok ga gosp. pěvalac svojim prekrasnim, u sȧrce dirajućim glasom i dubokim ćutjenjem po drugi put nezapěva, a zatim se njegov sastavitelj na obće zahtevanje pod gromovitim pleskanjem neukaže, da primi zasluženu pohvalu od uzhitjenih slušaocah. Nježna pěsmica gospodina Tårnskoga biaše takodjer dobro deklamirana, samo něsto prebȧrzo i pretiho, tako da se je mnogo rěčih izgubilo; ništanemanje ton biaše pogodjen, i zato pohvala, kojom mladjahnoga govornika slušaoci udosto. jiše, zaslužena. Medju ostalimi proizvodi najveći utisak učini dvopěv iz Marina Falliera od Donizetta za bas i bariton, jer biaše u istinu od obodvojice gg. pèvačah izvȧrstno izveden. U jednom napěvu za sopran iz Donizettove opere »Torquato Tassos i u jednom dvopěvu za sopran i bariton iz opere »Lucia di Lamermoora od istoga sastavitelja imali smo vese. lje čuti dve gospodične domorodkinje, koje su pod obćim pleskanjem razvile ovom prilikom blago zvučne glasove i pokazale, da im je do umětnosti zaisto stalo, jer opazili smo, da su u njoj podobro naprědovale, odkad smo ih poslědnji put čuti priliku imali. U tako nazvanih sjajnih proměnah za fortepiano od Trojera i u nekih drugih za violin od Beriota pokazaše dva domorodna lěpim darom za muziku urešena mladića veliku věštinu, koje radi i njim u dio padė velika, nu i zaslužena pohvala. »Poputnica kosonosacah<< od Malinovskoga na fortopianu četerimi rukami izvedena, dopadě se takodjer, jer je veoma karakteristična i puna slavjanske vatre. Slušaocah bilo je dosta. Gospodi dilletantom nemožemo zadosta zahvaliti na neizrečenom veselju, koje nam opet ovom prigodom prouzročiše, i molimo ih, da bi nas više putah slični. mi zabavami razveseliti izvolili, a blago osećanje, da su jednom vrednom domorodcu u njegovoj nezgodi polahčicu pružili, neka im naknadi sve trudove, kojim su se dragovoljno podvàrgli, da na oltaru domovine i čovekoljubja žȧrtvu bratinske ljubavi prinesu.

D

(Iz Križevca.) Dne 23. Rujna t. g. predstavilo je u dvorani križevačkoga kazina jedno družtvo dilletantah »Palježinu« veselu igru u dva čina. Dohodak predstavljanja obratit će se na utemeljenje narodne čitaonice u Križevcu, koje tamo žalibože još neima. de. Namisao svakako uznosita, naměra plemenita! Što se predstasljanja tiče, gg. dilletanti nadkriliše očeki

vanje gledaocah. Blagorodna gospodična M. Št., koja je Mariu predstavljala, uzhiti skupštinu ljubkostju glasa, pravilnostju izgovora i dostojanstvom kretanja na toliko, da joj u dio padė živahno pleskanje i obća pohvala i to podpunim pravom. Mužke zadaće bile su takodjer dobro razdeljene. Osobitu pohvalu zaslužuju major Turnek (g. A. F.), Kesegić (g. Iv. O.), Kundić (g. L. Š.) i Dobrilo (g. F. B.). Ljubopitnoga obćinstva sakupi se dosta prilična množina. Ako pomislimo, da je malo i veliko križevačke varoši u ovo doba s berbom zabavljeno, i da je tamo medju svimi skoro ugledniimi stanovnici jezik od konversacie žalibože još uvěk němački, tada se zaisto reći može, da je bilo gledaocah još mnogo i premnogo! Ako se s kazalistnimi predstavljanji gore rečena svårha po nesreći i nepostigne, zadobit će se, ako slične zabave nastavljene budu, druga od ne manje važnosti, t. j. omilit će bez sumnje i tamošnjoj gospodi naša sladka mate. rinska rěč na toliko, da će i oni s vremenom voliti ju, nego li ikoju drugu. A to je boga mi dosta, jer jao narodu, kojega se učeni ljudi stide narodnim jezikom govoriti, a ima li boljega sredstva od kazališta, kojim bi se laglje izobraženii materinski jezik medju sve stališe razprostraniti mogao? Malo ima takovih ljudih, koji nebi želili štogod lěpa i koristna naučiti, ali mnogo ih je, koji se truda boje, bez kojega se neda nauka iz knjigah carpiti; za takove je kazalište najbolji i jedini učitelj, oni ga polaze zabave radi, a svakim polazkom medju šalom i razveseljenjem i nehotice něšto nauče, i malo po malo sasvim im se duh preobrazi. Veliku dakle zaslugu za obće izobraženje imadu i oni, koji narodno kazalište podupiru, i iz ljubavi prema izobraženju i svomu prirodjenomu jeziku neustručavaju se stupiti na igralište. Zato, dočim se gospoda dilletanti još jedanput pohvalno napominju, umoljavaju se u ime svih domorodacah, da bi čim bȧrže svojim sugradjanom sličnu zabavu priugoto vili. P. B.

u Beču u

(Atlas slavjanskih jezikah.) Iz obćih novinah razuměvamo, da je ovih danah izišla němačkom jeziku sledeća, za svakoga slavjanskoga spisatelja vȧrlo važna knjiga: Kurzgefasste tabellarisch bearbeitete Anleitung zur schnellen Erlernung der vier slawischen Hauptsprachen. Ein Leitfaden, um in kurzer Zeit sich die böhmische, polnische, illyrische und russische Sprache vergleichungsweise eigen zu machen. Mit einer reichhaltigen gewählten Wörtersammlung und vielen Gesprächen des gewöhnlichen Lebens. Nach den vorzüglichsten Ouellen im Vereine mit Mehreren bearbeitet und herausgegeben von R. A. Fröhlich. Cena je 1 for. i 24 kr.

O otoče čudni, krasni,
Koj si ures světa tog'

I od krune smaragd jasni,
Kom se resi mora bog!
Grozni stražar tvê slobode,
Tudjih silah smartni stan,
Oko tebe svoje vode
Sědi razli Ocean.

On je prostran, dna mu nije,
I sa zemljom bije boj,
Nu prot tebi ništ' nesmije,
Ljubovnik je i rob tvoj.
On pram' tebi kroti svoje
Razjarene valove,

I laskajuć gårli tvoje
Běleće se bregove.

Srětna zemljo nad sve ine,
Ljubimice prirode,
Kak' ti cvatu pokrajine,
Kakve imaš narode!

Kak' nad valom možno leti

Tvojih ladjah zastava,

Kak' nad zemljom svud se světi
Tvoja sablja karvava!

Kak' ti sjajno resi čelo
Od naukah divni cvět,
Kak' se pěsma diže smělo,
Koju bacaš ti u svět!

Svu te krije blěsk od zlata,
Plamom misli sěvaš sva,
Sretna ti si i bogata,
Puna sile, razkošja.

I najdalji dižu puci
K tebi oči plašljive,
Jer u tvojoj daržiš ruci
Uzdu sudbe njihove.

Nu jerbo si prem lukava, Jer ti oholost diže grud, Jerbo ti je světska slava Više nego božji sud: Jer si istu càrkvu božju Svetotatskom pestju ti Prikovala ka podnožju Tašte zemne oblasti... Gospo mora, doć će zato Skoro i tebi skradnji dan

I tvoj grimiz, světlost, zlato,
Sve će proći kano san:
Grom će ostinut u tvoj ruci
I mač prestat sjati ov,
Izgubit će tvoji puci
Jasne misli blagoslov.
Moć će groznih od valova',

Skȧršeć stěg tvoj, slobod steć,
Zaigrati opet snova

I svojvoljno opet teć.

Puna věre i čudesah Druga stran će vladat stat, A grom zemlje, glas nebesah, Svět da ravna, bog joj dat.

VILE.

(Prinesak k ilirskomu bajoslovju.)

Od

Ivana Kukuljevića.

(Nadalje.)

Vile zračne stanuju u zvězdah i u oblacih. Oko To. plicah varaždinskih dȧrži puk zvězde Vlašiće *) za vile i pripověda da su něgda još prie nego se je taj svět začeo, one hodale kao vile po světu pěvajući i kolo igrajući kao što rade sada hårvatske naše děvojke, koje sedam na broju pod imenom »vile Ladarice od Jurjeva do Ivanja na okolo hode. Odkad se je svět proměnio (možebiti s věrom kȧrstjanskom) ostavile su ove vile svět naš i nastanile su se u zvězdah. Kao takove igraju one sada još svaku noć svoje kolo po světlome zraku, takodjer i onda kad ih ljudi pred oblaci ne vide.

Isto tako kao u zvězdah stanuju zračne vile i u oblacih, gdě grad svoj od zlata, skårleta i bisera imadu, kako to ona hercegovačka pěsma svědoči, koja

veli:

Vile ove uvěk su u zraku pa sabiraju tamo oblake i munje, s kojimi se obvijaju, te paze odonuda na svět. Kad i kad dolěte i dolě na zemlju, da proriču ljudem, da ih brane oda zla, koje im preti, višekrat i proti istim zlobnim vilam, ili da ih uče svakojake umětnosti. Tako světuje u jednoj zagorskoj pěsmi zračna vila i mlada nedelja něku Mariu, da neide u zelenu goricu sa sinekom svojim, jer su tamo židovi te neznani ljudi, koji će joj sineka oteti; Maria nije hajala za taj savět, išla je u goru, pa izgubila sina. — Jedna càrnogorska pěsma napominje, kako je izletěla iz neba Lahkokrila vila i na Garaču planini počinula, pa odovuda govorila svomu pobratimu Lazareviću Rami: neka na oprezi bude, jer će na njega navaliti Arbanasi; on je poslušo vilu i potuko Arbanase. Isto ta ko pripověda jedna sårbska pěsma, kako je žednomu kraljeviću Marku putujućemu po gori viknula iza zraka posestrina vila:

>>Hajde gorom u naprieda,

U gori je zeleno jezero,

Ondi ćeš se hladne vode napit,

Al se čuvaj zamutit jezero,

Na njem spava brodarica vila.«

»Čuje Marko, al ne haje zato pa on ide k zelenome jezeru, napoji sebe i svoga šarca, te zamuti vodu. Probudi se na to brodarica vila i zametnu s Markom boj, u kome bi ga nadvladala bila, da mu se nije po drugi krat prikazala oblakinja vila u zraku. Na što sine po vedrome nebu ko nebesa da se otvoriše što je uzrok bilo, da se i brodarica vila zagleda u oblake, a Marko po tom vreme dobi, pa po naputjenju oblakinje vile brodaricu svojim nožem probode.«

U križevačkoj varmedji i po zagorju pripověda puk da svakog mladog petka vila s neba doleti, pa da ide učit druge ženske: kako treba lěčiti i ljudem hasniti. Ove žene moraju iti z razpletenimi vlasi u zeleni lug, ondě se dvě od njih zajedno s vilom uz. pnu na koje godar staro dàrvo, te slušajuć vilu moraju jesti predivo, da si bolje zapamte što ih vila uči, i tako postanu vilenice. - Tom prilikom dårže se svekolike za jednu nit od prediva, i dok vila govori moradu presti, ili kako puk veli, predivo tàrgati, koja to nečini, nečuje govoreću vilu, i nenauči ništa. (Nadalje će slědit.)

Srbsko knjižestvo.

Odgovor g. D. Bešliću.

Budući da se ono, što je rekao g. D. Bešlić u 27. broju srbskog narodnog lista t. 1. něšto o knjiže