dvoru dogodilo. A najprie je u njem ovu sumnju probudio onaj tovni ćurak, koi je mogao da kako lakše pár sten progutnuti nego gděkoja mala kokoš ili patka. U ostalom cȧrkvenjak je bio nakanio, da će makar svu pilad komad za komadom pod svakojakimi izlikami podaviti dati, ako mu bude do nevolje, i ako se nigdě pårsten nenadje, da će svu krivicu na čuva. ra piladi odbiti. Nu on je dobro odabrao; jer jedva da su pura. nu želudac razporili, al ti izgubljeni pȧrsten udari u oči začudjenim gledaocem. Vlastelin se je smijao, go. spodična je podskakivala, a družina razvalila usta i gledala kao tele u šarena vrata. Svim je odlanulo, jer je gospodarova nemilost i prětnja, koje su se toliko plašili, najedanput izčeznula i on ih je samo opomenuo, da budu u napred na oprezu. Ublaženi vlastelin nadario je sam naše gatare kesom kopekah (fela ruskih novacah), a sluge su ih poredom u svoje kuće pozivali, častili, što su bolje mogli, i najposlě blagosivljajuć ih s njimi se oprostili. Vračari, dobro napojeni i nasitjeni, povratiše se s punom torbom i kesom svojoj kući. Dobroćudni pěvač iskreno se je radovao, što je svojim gatanjem toliko ljudih nezaslu žene, okrutne kaštige oprostio, i složio se je najposlě sa svojim dȧrzovitim ortakom u tome, da ovakove čarobie nisu baš bezbožne, i da u njih pored grèha i krěpost stoji. (Konac će slediti.) Ciprian Robert, professor slavjanske književnosti u Parizu. Buduć da se je Mickiević, plemeniti poljski pěsnik, maglovite mystike primio, koja nije dopustila, da mu se katedra slavjanskoga jezika i nadalje pověri: po brinula se je francezka vlada za dostojno zauzetje ove stolice, i zaisto nije mogla bolje postupati, nego naměstivši Cipr. Roberta za professora iste literature. Ciprian Robert boravio je deset godinah u zem ljah izmedju Jadranskoga i Carnoga mora ležećih; on je tvorac pomisli »Gȧrčko-Slavjanstvo,« i radi ove svoje najmilie idee višekrat je na mejdan izišao. Na što se je u knjigah i časopisih tako junački odvažio, to ima sada izvesti na učiteljskoj stolici u »Velegradu mislih, kao što zove Pariz u svome pàr vome čitanju; jer stolica ova nadopunit će, uslěd slobode predavanja, u někom obziru ostale svoje sestre (u Beču, Vratislavi, Berlinu, Petrogradu, Moskvi, Kasanu, Harkovu), i zato punim sàrcem zahvaljujemo mudrim onim muževom, koji su ovu slavjansku uči teljsku stolicu utemeljili. Probitačno će biti, ako budemo istom pozornostju slědili predavanja Cipr. Roberta, koju smo do sada Mickieviću poděljivali. U pȧrvom svojem predavanju reče izmedju ostalih i ovo: »Medicis utemeljio je u srednjem věku katedru za ilirski jezik u Florencii, zato što su onda Mletci, takmac Florencie, ilirskimi zemljami vladali i ugnjetavali ih. Slični nagon (motivum) treba da sada Francezku nuka, da razširuje studium slavjanskih je zikah, pa da i neima drugoga povoda, ovaj bi dovoljno razjasnio utemeljenje slavjanske katedre u PariOvu misao jošte bolje razvija i veli, da mu je do toga stalo, dokazivati historički veze sympathie, koji su uvěk Franceze sa Slavjani skapčali, pripovědati dogadjaje i opisavati narode slavjanske s francezkoga gledišta, a znanstvenu stranu da će posve u kratko stegnuti, jer, veli, težko se je razabrat u nemačkoj učenosti. zu.a Čini se, kao da je Francezka pozvana, da bude slavna posrednica izmedju Němacah, koji se slavjanskoga razvitja boje i prěče ga, a Rusah, koji ga podupiraju. Zato će se iz sve snage truditi, da se u svojih predavanjih ukloni svemu, što bi uzajamne razdore Slavjanah vrěžiti i podupirati moglo. Dosada se je u Parizu govorilo o dogadjajih i politiki, o sadašnjosti i prošastnosti, sada se čini kao da je francezka vlada naumila poslužiti se položajem Pariza, koi je središte sviuh narodnostih, da narodom svoje idee i teoretički ucěpi. Slavjanske věsti. Sårbske biogradske novine priobćuju svojim čitateljem velevažnu věst, da se peštanske sårbske novine od mladoga leta bez debeloga jera (ы) štampaju. Učrednik i izdavatelj Dor. I. judevit Gaj. Što ćeš kradom u njedra uliesti, Ja bo znadem, da nju Bog jedini A ne, da me njenog oka trací Digne k sebi do prestolja svoga, Pak da tad me u dno pakla baci. Pozdrav. Bistra Kupo, što mi bučiš toli Pod prozori starog ovog grada? Da l' u slavu zapievat bi rada Koje Ljeljo momu sàrcu zada; Te joj nosi liep pozdrav od mene, Da me prate, kudgodier bi hodo, I da njen kip viek u sȧrdcu nosim. U Ozlju gradu 1845. Pěvač kao gatar. (Konac.) Drugomu susednomu vlastelinu, priatelju gori spomenutoga, nestalo je 10,000 rublah, koje je bio uprav primio od jednoga svoga sela. Pa su mu nesrećom baš onda izginuli, kad je imao platjati kaparu za harte i zagare, zatim za kazalište, igraoce, muzi kante, tancare i tancarice, dekoracie i kazališnu opra vu. Sve je ovo bio kupio od někoga kneza, koi je svoja imanja raztepao. Razjaren vlastelin potuži se svojim skupljenim susědom i upita ih, šta da radi u ovoj nevolji? Plemić, kojemu se je bio izgublje ni pȧrsten našao, pripovědao je ovaj nam već poznati dogadjaj nazočnim gostim. »Ko pita, s puta nezalazi, rekli su někoji gosti, »pokusite i vi sreću i šaljite po one vračare; tà nahudit vam to nemože. Svi su pohvalili ovaj mudri savět, i vlastelin odpravio je od mah svoga dvornika s punomoćju u Rožestvin. Pěvač punomoćju u Rožestvin. Pěvač nije imao prave volje za ovaj put, kao da mu je sàr ce něšto zla slutilo; nu uklonit se ovomu pozivu nije mogao. Gatari su dakle pogodili platju, i dobivši poklon krenuli na put càrkvenjak s navadnom dår zovitostju, koja mu je uvěk sreću i napredak obećavala, a pěvač sa strahom i bojazni, koja mu je ozbilj. nii, proročanski obraz poděljivala. Cårkvenjak je potanko izpitao vlastelina, kada je novce dobio, po ko. me, pred kim, gdě ih je čuvao, kada mu ih je ne stalo, tko ga ponajviše dvori i s njim obći. Zatim je navalio na družinu s tolikimi pitanji, da je za sve saznao, što se je ovih danah u kući radilo. Nu jao mu .. svi ovi odgovori nisu mu ni toliko světla pružili, da bi bio o kome i posumnjati samo mogao. -Vru ći znoj curio mu je niz lice; već nije znao, šta da još pita. Sasvim tim nije se ni malo smeo i zabunio. Dočim je pěvač u někoj knjigi čatio, cårkvenjak dade zdělu vode doněti, i zapovědi družini, da u nju svi gledaju, a sam je svako lice motrio i pazio opet nije ništa doznao. Zatim prišapta nešto pěvaču, koi je već dårhtao i strepio, kao da je sam te novce pokrao i reče svečanim glasom družini, da su već svu tajnu odkrili, nu prie zapada sunca da je nemogu odkriti. Sutra prie podne obznanit ćemo javno i u glas istinu, a sada molimo, da nas malko u miru ostavite, da se zadnji put porazgovorimo.« ... pa Zatim su gatare u sěniku nastanili, jer se je već bilo smårklo, i gospodski ih častili. Uz punu kupu vina dogovarahu se oni sada, kako bi poštenje i ledja spali, i nastajućoj se nagradi svojih pȧrvašnjih dělah uklonili; jer vlastelin bio je goropadan čovek i priatelj pasah, i tako su se pravom bojali, da će im trud volujskom žilom na hårbtu naplatiti, ako mu nebudu povoljno odgovorili. Isti càrkvenjak, akoprem se je bio nakvasio, počeo je ipak premišljati misli svakoja ke; a pěvač ga je stao koriti, što ga je na ovaj grěh naveo, uzdišući: »Vidiš, vidiš, kako smo sad nalěpili, pravo sam ja uvěk govorio: Prodji se vraga, netěraj mutraga. U zalud je càrkvenjak hrabrio svoga strašivoga ortaka, pitajuć ga nadom, da će ih valjda kakov nenadani slučaj, koi ih je već više putah pomogao, i sada nevolje oprostiti. ... nu drug mu se nije dao uputiti, već je brojio svaku minutu, koja je jošte do jutra falila, kao na smårt odsudjeni grěšnik. Sada je za njim pětao (kokot) pàrvi put zapěvao, »Slušaj, pȧrvi glasnik se već javljala zavapi muklo Gligorija Dimitrijević, trepteć radi nastajuće pogibelji. Nu eto u isti čas prikrade ti se s druge strane pravi tat, — vlastelinov posteljnik (Kammerdiener) k sěniku, da vidi i sluša, šta gatari rade. Al kad je načuo Dimitrijevićeve reči, strašno se je uplašio, jer je mislio, da su njemu namenjene. Potȧrči dakle k sukrivcu i prišapta mu, da su propali, jer gatari znadu, da su oni novce ukrali, i pěvač je taki zapazio, čim se je k sěniku privuko. Ovaj nije hotio věrovati, nego je tárčao k sěniku, da se uvěri; al ti u taj par drugi pětao zakukurěka i pěvač opet onako muklo zavapi: »Slušaj, već se i drugi glasnik javlja !« Tati dàrhtjuć od straha uvuku se u sěnik i padnu na kolěna pred gatari, koji su se radi ovoga nenadanoga pohoda još više prepali. »Joj, joj, mi smo grěšnici, oprostite nam, nemojte nas upropastiti!« kukali su tati. Cårkvenjak se je taki razabrao i dosětio, te se na njih osěkao: »Vidite, zločine nevaljale, što ste učinili! Pa šta, da vam nismo dali vremena, da se pokajete, nego da smo odmah opovědili gospodaru, komu su se rubli za ruku prilěpili? Prisěli bi vam rubli, platili bi sada kamatu »>»Mislili smo, da nas nećete kao kurjak kožom!« pronaći. a a njušiti?« Babajko, do smårti ćemo vam biti zahvalni, dat ćemo vam i košulju s ledjab, samo nas nemojte oddati.«« — »Pa imate li još sve novce skupa?" ?u Dakle za sada bilo vam prosto, nu nemojte više grěšiti, novce pako nosite u zadnje dvorište, ter ih metnite u dàrvljanik pod šestu vårstu, nam pako dajte kaparu na ono, što ste obecali.« -Tati su milostivnu ovu zapověd točno izpunili i u znak zahvalnosti svojim dobrotvorom doněli četiri trube platna, obećavši, da će do skora još više doněti. — »Sada pako idite spavati i gledajte, da budete pametni u jutru nego što ste u večer bili« »Šta veliš, mi da vas nebi znali na Imamo sve.«« Kad je u jutru sunce ogranulo, ustali su naši gatari, naručali se i razbili rakiom mamurluk, pa su s veselim licem otišli vlastelinu, koi je sa svojimi gosti čaj (Thee) sarkao. Oni su mu izjavili, da su novci svi još u ku pu, i naznačili mu město, gdě leže; nu imena tatah da nisu još mogli pronaći. »Nije meni do imenah sta lo, vrag ih uzeo, samo da su novci ovdě!« zavapi radostno vlastelin, i otidje s pěvačem, càrkvenjakom pěvačem, càrkvenjakom i s ostalimi gosti na opredeljeno město. Rubli su bili zbilja u dȧrvah. Gledaoci videć ih izbuljili su oči kao vareni zeci i zavapili: au! Čudjenju, veselju, žamoru i viki nije bilo kraja ni konca. Vlastelin je gatarom pogodjenih 500 rublah taki izplatio, pa ih je jošte jedanput dobro počastio i pristojno se s njimi oprostio. Zatim pako sio je sa svojimi gosti za stol, da proslavi ovaj dan. Ovako su naši junaci jošte dugo vremena svoj zanat těrali i lěpu si pataricu zakovali. Nu ... pehar se dotle nosi k studencu, dok se najposlě nepotare; glas o gatarskih dělih dopro je daleko, tja do ušiuh biskupa. Oni su bili na sud pozvani, na pose izpitani, svoje časti i dostojanstva lišeni, ter u samostan (manastir) odpravljeni, da se ondě pokaju za svoja himbena děla. Tako su naši gatari obȧršili. Slavjanske věsti. Iz Ljubljane 15. Veljače. Mnogo je godinah već minulo, odkada nismo čuli slovenskih pěsamah u ljubljanskom kazalištu. Dana 14. veljače slušali smo izmedju drugih pěsamah opet vesele glasove domaćega jezika, kojim su nas naši kazališni pěvci, akoprem Němci, obradovali. Igrokaz pod naslovom Poskušnja krajn skih pesem, biaše sledećega sadȧržaja: Něki dvorski naumio je svoju vlastelicu na godovni joj dan slovenskimi pěsmami razveseliti, da pako pěvači na večer pod prozori plemenite gospoje pěsme sladko pěvat znadu, sazvao ih je na kušnju (poskušnju) da se pri prave, kako će u večer pěvati. Oni su se sabrali i Pěvaču i càrkvenjaku bogato nadarenim i gospod ski počastjenim, igralo je sårce od veselja. Vlastelin im je ponudio kola, nu oni su se zahvalili i odputili se pěške svojoj kući, koja je do deset verstah udaljena bila. Medjutim se je gospodar sa svojimi gosti uz pune čaše pošteno ukrasio i žaliti počeo toliku platju, koju je dao gatarom. »Šta će biti, ako im one novce opet otmem, pomisli u sebi, »momci ovi nemogu biti daleko od moga grada.« Što je mislio, to je i učinio. Odmah reče svoje lovce skupiti, posede pokusili su sledeće pěsme: 1) Vodnikovu o zadovolj konja, bez da su gosti opazili, i odleti kao munja istim putem, kojega su se bili gatari primili. Za fertalj sata je četiri verste projahao i u daljini vračare nazrio, upravo onda, kad su šumom prolazili. Sagle davši ih prenuo se je. »Možebit da su to ipak pravi vrači, pa bi mi mogli kakvoga vraga na vrat oběsiti, kad bi ih razljutio. No barem ću ih podkusiti,« pomisli vlastelin, ustavi pratnju, skoči s konja i uhvati kukca, koi je po putu plazio. »Vidět ću, hoće li pogoditi, što dȧržim u ruci.« S ovom nakanom odjašio je vičuć i bučeć za gatari. Kad su se ovi obazrěli, već im je vla stelin sa svojih 10 lovacah za ledjima stajao i to, kao što se je vidilo, sa zločestom naměrom. »Bědni kukci, sad ste ulovljeni!« zavapi preplašeni cårkvenjak, razuměvajuć po tome sebe i drúga; a plemiću počele su noge klecati i ruka malaksati, on ju spusti i kukac mu pade na zemlju. »Bog u pomoć, děco, srětan put vam želim la zamàrmlja vlastelin. »E, lovci, okrenite kući!« Svi su obratili konje i jašili natrag, a gatari neznajući ni sami, kako su vlastelina u strah natĕrali, čudom se čudeć gledahu za njima. nom Kranjcu; 2) Dolensku gosp. P.; 3) Moj spomenik od Vodnika, i 4) Pěsmu o željeznici od Dra. Prešerna. Sve su pěsme slušaocem tako duboko u sȧrce dirnule, da su pohvalu javno očitovali. Nu najviše se je dopala Željeznica, al su ju pěvaoci zbilja tako ljubko odpěvali, da je svim slušaocem sårce od veselja igralo. Gospodinu Mašeku, čeoniku kazališne glasbe, imamo se zahvaliti, što nam je prigotovio ovo veselje, a spomenute pěvaoce ide pohvala, što su se u pěvanju osobito dobro vladali. I pomenuti dvorski, koi je kranjski govorio, kano i svi ostali pěvači i pěvačice u liku (choru) obavili su vȧrstno svoju zadaću. Kazalište biaše dubkom napunjeno. Ako i to još uzmemo na um, da su gori rečeni pěvači i pěvačice, budući Němci, za tri dana naučili slovenski govoriti, to nemože nam se na ino, nego pohvaliti njihovu budnu pamet. Prošaste nedělje odpěvalo se je opet u našem kazalištu několiko slovenskih pěsamah: kazalište biaše opet puno i obćenita pohvala pade u dio pěvaocem. Pěvane pěsme izašle su kod Blaznika na světlo i prodaju se po 5 kr. u srebru, (Kmet. nov.) Směsic a Preprečena opera. Okolo god. 1820, kad su političke smutnje u Itali posvuda zavladale, nije ni grad M. od njih čist ostao. Jedno jutro dodje ka generalu R., vojničkomu zapovědniku istoga grada, mužu gvozdena značaja, něki nepoznati mu čověk, moleći, da ga posluhne. On ga pusti k sebi, i tudjinac mu odkrije osnovu okletve, kojoj biaše cilj ubijenje sviuh vojničkih častnikah u gradu i istoga generala. Za koi dan naime imala se je nova opera davati, i prigodom predstavljanja imao se je svaki okletnik k jednomu častniku proturati, te ga na dato znamenje probosti; a više okletnikah bilo bi u isti čas u generalovu logu provalilo i ubilo ga. - Smaknuvši ovako poglavice, ostala posada (garnison) nebi im bila mnogo posla zadala. Bistrim okom promotrio je general pogibelj prěteću i upotrěbio je, da ju ukloni, smiona i ujedno izvanredna sredstva. Prie svega stavio je tužitelja pod zatvor, da prepreči svako izdajstvo, ostale pako naredbe učinio je potajno, nu tim sigurnie. U Italii izgledaju ljudi uvěk željno novu operu, to je za njih vàrlo važna stvar. Opreděljeni je dan osvanuo, pro. strano kazalište bilo je u večer upravo nabijeno. Nu čudne stvari, u parteru nije bilo ni jednoga častnika vojničkoga. Bogato nakitjene gospoje resile su loge, samo jedna i to najvećja opreděljena za vojničkoga zapovědnika bila je sjajno razsvětljena, ali prazna. Sve se je bolje približavao kobni čas, muzikanti su već gusle ugadjali, netàrpljiv i ljubopitan žamor razlěgao se je po kazalištu, al nigde nije bilo opaziti ni sene od ikakva izvanredna dogadjaja. Sad se iz nenada digne zastor i čudnovati neočekivani prizor pojavi se zabunjenim gledaocem. Sve prostrano kazalište biaše napunjeno vojacim, od kojih je párva vàrsta klečala i druge su sve višje i višje stajale nepomično, kao da su se ukočile Svi su vojaci nabijene svoje puške naperili na obćinstvo. Lako si može svaki pomisliti, kako li je ova dekoracia u sve dir nula; nevěšti, misleći, da to možebit na operu spada, čudili su se ovomu nečuvenomu početku opere bez uverture; a okletnici, znadući o čem se radi, gledali su sa strahom i trepetom ovaj grozoviti tableau. Za koi čas stupi general u sjajnoj oděći s pratnjom u svoju logu, i zagȧrmi gromovito u parterre: » Gospodo, poznajem potanko ubojitu vašu naměru, s kojom ste ovamo došli. Sve su naredbe učinjenc, da se ova gårdna nakana uništi. U ovaj čas pregledaju se kuće okletnikah, koji su mi svi poznati. Ulice su lanci zatvorene i topovi nasadjene. Sva vojska stoji pod o. ružjem i čeka moju zapověd. Ako se tko od vas i makne, dati ću u parterre puške opaliti. Uklonite se polagano dva po dva na srednja vrata. Ko se pokusi poturat se, bit će oštro kaznjen. Ostala su vrata pozatvorena. Pokorite se sudbini, to će vam ju ublažiti.« Uplašeni i umireni ubojice moradoše se ovoj zapově di podvárći. Redari su sve pregledali, i one, kod kojih se je oružje našlo, uhvatili. Ovo pregledanje trajalo je do 40 urah. Pošto su svi kazalište ostavili, našlo se je ondě prěko stotine kinžalah. Književne věsti. Česki časopisi. S početkom ove godine umnožio se je opet broj českih časopisah, koji će zaisto na nito dělovati, ako budu svojoj svarsi podpunoma odunapredjenje izobraženja i narodnoga ćutjenja znamegovarali. Sinovi Bogomila Haasa, koji su do sada izdavali Pražke novine sa Českom Včelom, (što je od mladoga lěta Medau preuzeo), oglasili su: Putnika, časopis obrazkový. Časopis ovaj izilazit će u mesečnih svezcih od 4 arka na najvećjoj 4., i svaki svezak bit će urešen sa dvě velelěpne na čeliku rězane slike. Sadȧržavat će opise domaćih i inostranskih pokrajinah, varoših, gradovah, običajah itd.; nadalje priobćivat će putopise, historičke čartice, životopise, pripovědke itd., osobito one, koje se slavjanskoga naroda tiču, kao i znamenita pojavljenja prirode, na koliko svakoga čitatelja zanimaju. Na svàrsi pako svakoga svezka bit će tako zvani feuilleton, to jest kratke vě sti o naprědku naukah, umětnostih, narodnog života slav Zap, česki spisatelj na glasu; predplatna cena itd. Učrednik je ovomu časopisu Dragutin Vladipako za celu godinu letos 2 for. 15 kr. u sr. (jer će parvi svezak 15. travnja, i tako će letos samo 9 svezakah izići), unapred pako za 12 svezakah 3 for. u srebru. Predplatit se može kod svakog knjigotȧržca. - Drugi novi česki časopis izdaje česko družtvo za promicanje obȧrtnosti pod naslovom »Nedělni list pro remeslníky (zanatlije). Svaki tjedan izilazi jedan broj u dva stupca, od kojih jedan je česki a drugi němač ki. Učrednik českoga lista jest poznati već iz Danice Dr. Amerling. Predplatna cena na pol godine iznosi samo 1 for. u srebru. Tretje povremeno dělo jest »Pražky posel (glasnik),« koi će sadàržavati članke za stoji 10 kr. u srebru. Izdaje ga najvȧrstnii česki bel bavne i poučne, tičuće se narodnosti. Jedan svezak letristički spisatelj I. K. Tyl. Ako je to istina, štono se govori, da su časopisi skazaljke na uri (satu) narodne prosvěte, to se je dakle skazaljka ova na uri českoga izobraženja letos podobro napred po makla. Učrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit Gaj. -k. |