Biaše godine 1843 meseca prosinca; zapadajuće sunce ljubilo je Šarske gore, odvode Balkana, děleće Bugarsku od Arbanie. Na těmenu ovih gorah bělio se je već i kao opal prelěvao sněg, koi ondě za rana pada; a naokolo bugarskoga grada Tetova*) stopàrv su se šume žutile, i listje hladnim větrom otrešeno po žutkastoj livadi šuškalo. Sěna od gorah sve se je dalje pružala, već je i Tetovo pritisnula; sam se je polumĕsec na minaretu turskog mečeta, i u drugoj strani varoši častni kèrst, koi se na tornju rimskokårstjanske càrkve samostana Lešmiaka veličanstveno u vis diže, u treptećih zrakah smirujućeg se sunca presjavao; nu za koi čas zastarla je i njih noćna tama svojom koprenom. To je bilo u oči badnjaka. Častni Otac Ćiro, starac od 120 godinah, svȧršivši večernju molitvu popeo se je trudno na malen doksat, kojim su ondě i kȧrstjanski tornji po iztočnom običaju zarubljeni. Godine, što su nad njim preletile, poguriše ga, istina, nu oko mu još biaše bistro; on je njime motrio nesretni svoj zavičaj i podiruć težke uzdahe iz njedarah, šap O. Ostrožinski, Tečaj XII. tao je sam sebi: »Gospodine, došao si, da daruješ mir i spasenje svemu světu, nu kada li će žar tvoje ljubave obasjati nesrětnu ovu zemlju?« >>Nikada !<< odazva mu se mužki glas. Starac se prene i obazrěvši se ugleda mladoga vitkoga muža, bezazlena obraza, iz kojega se je vidělo, da mu sàrce negoji varke i izdaje. »Jesi li ti to, Ilio?« zavapi starac i sàrdačno stisne mladićevu ruku. Nikada, rekoh, častni otče! preuze Ilia doklegod ćemo u daljinu željnim okom gledati. U tudjini nitko nije žalostiv na jadnoga Bugarina, koi mora imetak i ženu bezdušnomu Turčinu prikazati, čim mu ovaj namigne. Mnije mi se, kao da smo zato rodili, da patimo za grěhe svega se samo světa Otac Ćiril zadubi se u misli, i za koi čas upita što bi želili, da děluje. Bože daj, da nam ova doba kao samog sebe: »Nu gde će nam sinuti zvězda nade?« bàrže svane! Ilia se izpravi, nakrivi càrvenu kapu, podboči se lěvom rukom i tako poodkrije jatagan, desnicu uprě u nebo, ter ovako uze plamtećim okom besěditi: Sunce prevaljuje svaki dan Bugarsku i grije svojim plamom mužke grudi; nu majke naše měšaju svoje suze s jutarnjom rosom, a děca im stenju u a děca im stenju u robstvu, kad sunce zapada: zato Bugarska i Bosna nisu još stekle spasitelja. Al nebeska vatra metnula je već iskru u njedra několiko muževah, pa ako Bog da, skinut ćemo polumesec s mečetah naših kårvnikah, i Islam će pokopati svoju vlast u razvalinah svojih sgradah! Kao da želi potvàrditi ove rěči, lupi šakom o ogradu, da se je odlomak sa štropotom doli gromilao. (Dalje će slediti.) Pogled na letošnje proizvode naše književnosti. (Konac.) List měsečni hàrvatsko - slavonskoga gospodarskoga družtva, kog uredjiva glavni odbor. 1846. Predavanja za seljaka hàrvatsko - slavonskoga. Sastavlja D. Klinggräff. Prevadja N. Horvat. U Zagrebu 1846 tisk. Dr. Lj. Gaja. Str. 48-96 na 8. Svaka zabava stoji 6 kr. Da svaki rodjeni sin toliku ljubav i zahvalnost svojoj hàrvatskoj majki domovini izkaže, koliku joj izkaza inostrani g. K., to bi ona za stalno do malo srećna i cvatuća dàržava postala. G. K., budući rodom iz Pruske, ljubi svoju domovinu, nu pored toga ljubi i zemlju, koja ga hrani, i izvȧršuje dužnost zahvalno. sti prama njoj tako točno, da se mnogi domaći sinovi nemogu s njim u tom obziru usporediti. Njegovim nastojanjem i nagovaranjem osnovalo se je naše gospodarsko družtvo, on učredjuje němački gospodarski časopis, i sada opet uvodi u život nov zavod, koi će bit za ćudoredno poboljšanje zagrebačkog nižjeg stanovnictva od neizměrne koristi, ako se uzdȧrži. Do mala ćemo možebit obširnie o njem progovoriti. Nu to još nije sve. Samo pedantismu někojih ljudih tré ba pripisati, što nismo dobili u Zagrebu borište (Turnplatz), gdě bi se zapuštena naša mladež zabavljala i ujedno tělesne svoje sile razvijala. Ljudi ovi, uměsto da ga u toli plemenitu preduzetju podupiru, prěčili su ga dotle, dok se nije ove namĕre okanio. Samo nehajstvu i nemarnosti ovdašnjega stanovnictva treba pripisati, što nije stupilo u život Zagrebu tako potrěbito odhranište za nejaku decu, kao što ga već svaka skoro varoš ima, i što je bio u zalud sav trud i tàrsenje istoga g. K., koi je iz petnih žilah nastojao, da se ovakovo zavedenje kod nas utemelji. Ali on ne samo dělom nego perom hoće da podpomogne drugu svoju domovinu, izdavajući o svom trošku napomenuta Predavanja.« Da i neima drugoga razloga, zaslužio bi već radi svojih gori navedenih plemenitih dělah, da ga svaki rodo Kao svaki časopis tako se je i ovaj časopis na početku s velikimi zaprěkami borio. Književnoga je zika za gospodarske predmete nije bilo, a nije bilo ni čitateljstva, buduć da su naši gospodari sve svoje znanosti iz tudjih izvorah càrpili. Nu četiri godine već su minule, a časopis naš ne samo što se je uz dáržao, već se je i razprostranio. S radostju gledamo osobito letošnji tečaj (do sada su četiri broja izašla), jer nam sve više izvornih članakah priobćuje. Ovi budući iz izkustva cȧrpljeni i našim okolnostim priljubljeni, zasècaju opet u život, i tako se tvårdo možemo nadati, da će mesečni naš list s vremenom poljub u tom preduzetju podupire; nu ovakove prepostati pravi organ našega narodnoga gospodarstva. Da uèrednictvo tamo teži, potvardjuje njegova pomnja, s kojom skuplja terminologiu gospodarsku. Dva gospodina već su mu svoje sbirke priobćila, i želimo, da ih se još više nadje. Pravo veli, da ćemo samo tako moći jednom sagraditi valjali rečnik gospodar. sko-rukodělski u narodnom jeziku. Pa toga nam neobhodno treba. Kad jednoć osnujemo gospodarstvenu terminologiu na čisto narodnom temelju, kad puk naš prione za čitanje knjigah i višji stališi za narodni jezik: onda će stopàrv časopis ovaj tako dělovati, kao ruke netreba ovim predavanjem, njihova je unutarnja vrědnost tolika, da se sama preporučuju. Mi želimo na nje samo pozornost priateljah puka obratiti; jer se čini, kao da ih dosada nisu dosta ocěnili. Lani su izišle 3 zabave, a lētos takodjer. već 3, svaka na jednom arku; ako izdatelj nadje dovoljne podpore, naměrava svaki mesec po jednu zabavu u svět poslati. G. K. poznaje dobro mane i predsude prostoga našega puka i pruža mu u ovih neděljnih zabavah toliko izobilje gospodarskih i praktičkih upravah, da bi se stališ našega seljaka znamenito poboljšao, kad bi barem to zagȧrlio, što mu se ovdě podaje. Osobite pako hvale vrědan je način, kojim puk pod. učava. Nepredaje on suhoparne istine, nego ih sad u pripovědke upletje, sad u razgovoru sokratičkom methodom razvija. Zato molimo svesàrdno svu go spodu duhovnike, učitelje i bilježnike, da ih čitaju i tumače neděljom svojim seljanom. Oni će tako ne samo svoje slušaoce podučavati, nego i same sebe věšbati i gospodarske svoje znanosti, više nego što se i nadaju, umnožati. Da ovo nije preterano, uvěrit će se svaki, koi će ih bit čitao. Sbirka koristnih knjigah. Svezak I. Srećko pijanac, ilí zlo sěme, zla žetva. Pripovědkacd F. Ž. U Zagrebu 1846. Str. 46 na 8. Cěna 6 kr. u sr. hår Ako je kod drugih narodah težko pisat popularno, kud i kamo mučnii je to posao kod nas; jer naš književnik mora se boriti ne samo sa samim predmetom nego i s jezikom. Pučko naše čitajuče obćinstvo odviše je slabo, nego da bi mogli izdavati pučke knji ge napose u književnom jeziku i u provincialnom har vatskom podnarečju. Pisac dakle treba da piše onakovim jezikom, da ga obe ove stranke razumiju. Nu to je baš najmučnie, pogoditi srědnji onaj put, da nepromašimo cilj. Spisatelj pomenute pripovedke udario je istom stazom, služeć se u svom dèlcu ponaj više onimi samo rěčmi, koje su poznate svim ili barem većoj strani provincialnih Hàrvatah i ostalih Ilirah. Da je ovo jedini k svarsi vodeći put, o tom nemože nitko sumnjati, tkogod okolnosti naše poznaje. Drugo je pitanje: da li je spisatelj ovaj put i pogo dio? To će budućnost pokazati. Svakako je vrědno, da ga i drugi priatelji puka naslěduju. Što se same pripovedke tiče, predstavlja nam u priměru iz života vadjenom strašne posledice pijanstva, kojemu treba, da i mi već jedanput rat navěstimo. Svi su prizori iz pučkoga življenja uzeti i zato je pripověd ka zanimiva, tim više, jer joj se ni proti razvitku samoga dogadjaja s psychologičkoga gledišta ništa ne može prigovoriti. S radostju pozdravljamo spisatelja na ovoj u literaturi našoj do sada sasvime zanemarenoj njivi i iskreno želimo, da i u naprèd na njoj dalje stupa. Drago bi nam bilo doduše, da bude jezik i slog malko živahnii; nu to je gotovo nemoguće pored tolike gori navedene zaprěke i ograničenja u obziru jezika, kojemu se sada pučki spisatelj mora podvàrći. Sasvim tim ni malo nedvojim, da će knjiži cu ovu svi oni, kojim je namenjena (nižji stališi i mladež), s radostju čitati i slušati; samo još molimo svu gospodu, kojim je stalo do prosvětjenja našega prostoga puka i do utamanjenja pijanstva, da děoce ovo što bolje mogu razprostiru, i čitateljem pojedine pomanje poznate rěči i izraze tumače i razjasnjuju. Cena je tako prilična, da se radi toga nitko nemože potužiti. Kamo sreće, da nas spisatelj bàrže bolje opet sličnom pripovedkom obdaruje, i da još više slědbenikah nadje! Krištofa Schmidta: Spisi za mladež. Svezak I. Genoveva. Pripovědka. Stranah 148. Svezak II. Košarica. Pripovědka. Str. 152 na 16. Svaki svezak ima po jednu sliku i prodaje se po 10 i 12 kr. u sr. Schmidtova děla tako su posvuda na glasu, da ih netreba hvaliti; nu hvaliti treba ono mladjahno kolo rodoljubah, koje ih uze na narodni jezik prevoditi, i o svom trošku izdavati, jer žalibože dosada neimamo nikakvih knjigah za mladež. Da je gospodi ovoj zbilja do toga stalo, da odluku svoju izvárše, posvědočiše, izdavši eto već i drugi svezak, i kao što smo doznali, do Božića izaći će i tretji. Svi Schmidtovi spisi iznose do 20 svezak ah, kada dakle sve ovo na svět izidje, imat će mladež naša lěpu biblioteku. Što se prevoda tiče, izdatelji su udarili glede jezika srědnjim putem; nu želili bi, da bude sam slog više popularan. Jer pučnost knjige nestoji u pojedinih rěčih nego u čitavom načinu pisanja. Nije dosta, da se po gděkoja kekavska rěč ostavi, nego treba da budu kratke periode, jasni, razgovetni izrazi, i pučkomu govoru priljubljeni način pisanja. Zato nevalja se strogo dàržati rěčih spisateljevih; jer n. p. kod Němacah ima mnogo popularnih izrazah, koje naš puk za sada još nerazumije. Napokon molimo gospodu učitelje, da knjižice ove svojim učenikom i njihovim roditeljem preporučuju, i tako im duha od mladosti narodnom hranom hrane. Knjižice su ugledne, čisto tiskane i ljubko vezane, te će svako děte razveseliti; cèna pako očito pokazuje, da izdateljem nestoji do svoje ko risti, nego do koristi puka, do prosvěte mladeži. Slava im! Kolike žártve može domovina izgledati od sinovah, koji već u mladosti toli brižljivo oko nje lebde, onda, kad u javni život stupe i prostrano područje steku! Ovom prilikom treba da napomenemo i Basne od Ignacie Čivića Rohrskoga (c. kr. satnika). U Karlovcu tiskom Iv. Prettnera 1844. u vel. 8. Četiri knjige, sve skupa stranah 370 sa 20 u kamenu urězanih slikah. Cěna svakoj knjizi 30 kr. u sr. Odavna smo želili knjige za mladež, koja bi pored poučnoga sadȧržaja imala i shodne slike; jer je poznato, da děčak ili děvojka najbolje napreduje, kad Ako dakle mladež naša mora němački učiti, priporučujemo svesȧrdno pomenute knjige, u kojih se dostojan obzir uzima na narodni jezik. Da još g. spisatelj i druge školske knjige, osobito one, koje su od praktičke koristi (kao n. p. prirodo pis, zemljopis itd.) na narodni jezik prevede, veliku bi uslugu svoj domovini učinio. mu se ono, čemu se uči, pred oči stavi. Evo vam, go- prilagoditi. Nu zadnja tri děla moći će jošte jednome nedostatku i oskudici doskočiti. Žao nam je uvěk bilo, kad smo gledali, kako u mnogih školah, osobito u našoj granici, marljive djake darivaju němačkimi knji gami; jer je ovo najbolje sredstvo razprostranjenja knjigah imedju siromašnom mladežju. Mi im toga zamĕrit nismo mogli, dok nije bilo narodnih knjigah. Al od sada se time nitko nemože izpričavati, pomenute bo knjižice odgovaraju posve ovoj svårsi, i zato nadamo se, da će se rodoljubivi učitelji i nadzornici učionah postarati, da se u buduće samo narodnim jezikom pisane knjige u ime nagrade marljivim djakom děle. Tako će se i tiskarina pučkim spisateljem prie nagraditi, i oni će moći u svom plemenitom nastojanju sve bolje napredovati. Izvȧrstni popis jednako i spodobno glasećih, ali različno znamenujućih němačkih — rěčih sa kratkim gramatičkim izjasnjenjem i hårvatsko. slavonskim prevodom Od Franje S. Begry-a, vàrh. učitelja c. kr. zemunske glavne učionice. U Osěku pism. udove Juliane Divaldove 1845. Str. 144 na 8. Cena 15 kr. Němačke i hårvatsko-slavonske reči i razgovori, sa kratkim dodatkom rěčih, koje u němačkom jeziku jednako glase, ali različno znamenovanje imadu. Od istoga. U Osěku 1846. Str. 127. na 8. Cěna 15 kr. Onomadne smo priobćili članak, u kojem se dokazuje, kako zlo i naopako postupaju učitelji kod po dučavanja mladeži u němačkom jeziku, neuzimajuć nikakav obzir na materinski govor učenika. Da su tome i školske knjige mnogo krive, neima sumnje; one bo u město da čistii narodni jezik razprostiru, kvare ga i izopačuju, kao da se ima svakome dětetu ogaditi. Zato s radostju pozdravljamo pomenute knjige, koje će barem poněšto ovome zlu doskočiti i ujedno popravljeni pravopis razširiti. Imali bi doduše koješta knjižicam prigovoriti, nu nećemo toga da činimo; jer znamo, da se je spisatelj obstojećem razměrju morao Evo dakle lětošnjih proizvodah narodne književnosti. Tko naše nepovoljne okolnosti promotri, bit će s tim zaisto zadovoljan. Pa osim ovih još će někoja u ovu varstu spadajuća děla lětos na světlo izaći. Ovamo brojim: děoce jedno za mladež prevedeno iz němačkoga od g. prof. Švaleka; pučki kalendar, kog će izdati hàrv.-slav. gospodarsko družtvo, Dositejeve basne za decu i druga. Iz Zagreba. Višekrat smo se već potužili, što u Zagrebu neima javne knjižnice, gdě bi književnici badava dobivali knjigah govorećih o nauci, s kojom se bave; jer pojedinomu čověku, osobito ako nije imućan, nije moguće nabaviti si sve knjige, kojih mu trẻba. Tá čověk višekrat sam nezna unaprěd, kakvu bi knjigu kupio; pa ako je to stara ili rědka knjiga, da i novacah ima, nemože je kupit; dapače ako je i na odaće onakova knjiga u drugih varoših, dugo predu go mora čekati, dok mu stigne, tako da ga višekrat i želja mine, dok knjiga prispije. Sve ovo jako prěči i obustavlja razvitak književnosti, a zlu tome može se doskočiti samo javnimi knjižnicami. Zato smo se osobito uzradovali, saznavši onomadnje, da će se ovdašnja biskupska knjižnica na skorom otvoriti, i daje već i konkurs za knjižničara razpisan. Knjižnica ova, kao što se govori, vàrlo je bogata rědkimi i dragocenimi knjigami svake vårste, i buduć da je za njezino umnožanje opredeljena znatna godišnja summa, moći će si i novia děla nabavljati. Tvàrdo se nadamo, da će otvorenje javne ove knjižnice i na ovdašnju mladež blagotvorno dělovati: ona će po tom dobiti plemenitu zabavu i odučavat se malo po malo od svojih burnih veseljah, na koja ju više putah samo čama navodi. Učrednik i izdavatelj Dor. I. judevit Gaj. |