Порти догађаје у кршћанству

И овом предности, која је још више била у цијени у оно доба никаквијех комуникација и тромијех вијести, Дубровник прионћивање служио се Дубровник како силним оруа овоме догађаје кол Порте. жјем политичке моћи у Цариграду и у Јевропи. Док је кршћанству служио за гласника најтајнијех турчинових основа, он је у милости био код овога причајући му о догађајима у кршћанству. Ова последња ствар показаће се може бити као срамотна за кршћанскога кнеза и доиста и Млеци остентативно куде Дубровник и говоре с презиром о њему 1. Али истина је та да је то било у духу времена, и да ни друге државе, не само Дубровник, нијесу мислиле окаљати своју част на овај начин. Флорентинци, користи ради њихове трговине, приопћаваху Порти сваку новину у кршћанству 2, холандски и енглески поклисари чињаху то исто 3. А сам

,

1512., 1513. и 1520. Нико Гондола шаље из Дубровника млетачкоме Сенату родовно стабло персијске династије «la qual sara», вели Санудо, «qui avanti scrita e bela di lezer е saper». Другом опет Дубровачки Сенат описује млетачкоме како се збила мирна револуција на корист новоме султану Селиму І. (1512.) и то да не може бити вјерније. Сандо уврсти писмо у СенатсКИ протокол. О још знаменитијим примјерима

говоримо мало даље.

1 Симон Контарини год. 161 2. : «Servono costoro» бива Дубровчани «al Re dei Turchi d'esploratori e messageri continui delle Cose «della Cristianita, in concorrenza degli Ebrei». Алвизе Контарини год. 1636. «Li Ragusei..,. spie doppie, perché avvisano al Papa ed a Spagnuoli «quello che operano i Turchi, ed a questi partecipano gli affari di Cristianita».

2 Hammer, op. cit. passim, Види мало даље.

un

3 Алвизе Контарини (1636.): «I Turchi all' incontro coltivano «questa confidenza (sc. degli Olandesi) per li erudimenti ed avvisi che degli affari dei Cristiani sogliono dal ministro olandese d'ordinario rice«vere. A Giovanni Morosini (1675-80). „Per coltivare però quest'amichevole corrispondenza di commercio trattengono li Stati (olandesi) «ordinario residente appresso il Gran Signore e seguendo questo l'antiche «massime degl' antecessori, inferisce quotidiano pregiudizio alla xnita tutta, «coll erudire ed avvisare li ministri della Porta di tutte le piu occulte «tratazioni e maneggi, che vadino fra xni Principi insorgendo, svelando «<col solo fine del profitto della sua nazione gli arcani più profondi delle «<potenze più reputate e facendo purtroppo palesi le dissensioni e le debo«lezze dell' afflita Xnita.» B. Barozzi e Berchet, Relazioni. Енглескога поклисара год. 1594. називље млетачки извјештај: «spia da intendere «le cose da Cristiani». Цинкајзен III.

Француски поклисар Gontaut-Biron рече на свечаном саслушању Султану, да му је краљ заповједио „de vous avertir de ces choses et des autres qui se passeront en la chrestienté, loroqu'il plaira a Ve Hesse d'en sçavoir des nouvelles". Па и сами Млеци, ако није утврђено да су јављали основе и дјела кршћанских кнезова, опет нијесу никад узмањкали ротити се с Портом против другијех власти, па честитати оној на побједе против кршћанства, које њој нанашаху користи 2. Не знамо јесу ли ти примјери кадри сасвијем оправдати Дубровчане, али без сумње знатно умањују немилу осамљеност дубровачке политике. Па тријеба је да нагласимо још и ову чињеницу: У колико су нам познати списи онијех вјекова, можемо утврдити да новине које приопћаваху Дубровчани Порти, а особито начин тога саопштавања, није нанио Кршћанству никаква зла, што друге државе неби биле кадре устврдити то у толикој мјери 3. Имамо, напротив доказа, да вијести које Дубровник даваше Јевропи о турскијем стварима бјеху кад и када од прекомјерне користи и цијене. Ми сада н. пр. знамо, да је Себастијан Менчетић, ујак гласовитога дипломате Франа Гундулића, као дубровачки посланик у Млецима, објавио Сенату основе Селима II. о војни на Ципар још године 1563.

1 Ambassade en Turquie р. 81,

2 Доста би било напоменути срамотни мир с Мехмедом II. послије пада Цариграда, па изванредно посланство Петра Зена al serenissimo «Signor Turco» год. 1523. да му честита на заузеће Рода.

3 Флорентинци, само да би им Султан удијелио неке трговачке повластице обећаше му год. 1461. да ће настојати, да раскине свезу италијанскијех владара под старешинством Папе Пија II. Ово нам ириповиједају саме Cronache di Firenze del Dei. «I Fiorentini, che erano sulle galeazze, manifestarono al G. S. i preparativi de' cristiani contro «di lui e come avrebbe potuto difendersi dai loro sforzi e gli promisero «di far il possibile per sciogliere la lega dei Cristiani e render inutili i «loro tentativi: a tanta iniquità li indusse l'odio, che portavano ai Veneziani, e la speranza di poter essi soli esser padroni del commercio nei paesi, che il Turco conquistava. Il G. S. fece poi grandi preparativi per «la guerra contro i xni col consiglio e disegno dei Fiorentini pudet me«minisse!» (У Хамера, passim).

бива осам година прије него ли је Султан кренуо на освојење тога алем камена млетачке државе на Истоку 1. И да је Република Св. Марка послушала била свјет Дубровачкога посланика, била би без сумње сачувала тај знаменити бедем против Османлија.

Везе републикине у

Леваити са осталим

кршћанским државама.

Ова наша слика није још потпуна док не бацимо мало свјетлости на везе републикине са оним кршћанским Државама које су имале велики дио у источним стварима. Испитавши ту страницу спољашње дубровачке политике разумјећемо боље не само улогу њезину у повијести левантској, него и знамените догађаје који наступају.

Природно је да почнемо са оном с којом бјеше Дубровнику суђено живовати у тисућљетном немирном Са Млецима. сусједству на мору и на суху.

Млетачки дужд Андреја Дандоло, када га Петрарка одвраћаше од рата са Ђеновом, одврати великоме пјеснику: Треба се угледати на старе Римљане, те оштрије бити ближега сусједа, премда је слаб, него ли јачега » али даљега душманина.“ Ово је сва млетачка политика 2 према Дубровнику кроз тисућу година сусједовања на мору и на суху. Ријеч великога задарскога крижараосвајача гесло је средовјечнога Рима лагуна. А та је крилата ријеч са млетачке стране потпуно и оправдана! Одбивши мјеру фактичне власти и упливисања на догађаје јевропске политике, размакнувши и одредивши даљине у броју, у јакости и у богаству између Дубровника и осталијех млетачкијех такмаца (како н. пр. Ђенова) можемо мирно изрећи чињеницу да је мало која држава додијевала толико величанству Прејасне Републике како тај мали град опасан одасвуд млетачком земљом. И сасма природно. Пошто се редом утрнуше и на једној и на

1

Relazione del S-r Francesco Gondola и т. д. Ркп. Jug. Akad. бр. 79. 2 Лако ће читаоци разбрати да није на а намјера проговорити о млетачким везама са Дубровником него у колико се интереси и једне и друге Републике сусретаху у Цариграду.

другој обали Јадранскога мора мањи или већи организми који живљеше мањом или већом самосвојношћу, остадоше на два краја тога мора само двије опћине једна црема другој у кнежевскоме плашту обавите: Млеци и Дубровник. Ако је дужд излазио на Бучиндору да баци вјенчани прстен у море »golfo di Venezia" ако је то море и било у истини млетачко језеро, ипак један једини мали град спомињаше галијама Св. Марка да оно вјенчање није са свим савршено, да онај куф није са свим млетачки, да валови онога језера љубе неке хриди које не носе знак лављих панџа. Дубровачки бијели барјак дубровачки поклисари, монотоне и Млецима досадљиве тужбе мале Републике, периодични просвједи против монопола заједничкога мора, прекидаху застару млетачкога тобожњега права *. 3. Заман Млеци немољивим разлогом силе вријеђаху достојанство, а каткад и суверенство дубровачко, а страшним силовитим порезама, онемогућиваху дубровачку трговину по Јадранскоме мору 4. Заман закри

2

1 «Desponso Те, mare» говораше дужд бацајући прстен «in signum averae et perpetuae potestatis".

2 Барјак ратне И трговачке мрнарнице републикине бјеше сав бијел са ликом Св. Влаха.

3 О спору међу Млецима и Дубровником за слободу бродарења у Јадранскоме мору говоримо у II. књизи овога дјела,

4 То бјеше ствар позната у Јевропи онога времена, али нико је није енергичније жигосао од Францускога поклисара Louis Hêlien-a. Краљ Људевит ХII, који бјеше у рату с Млецима, заповједи године 1509. овоме дипломати да по Њемачкој и по Угарској проповједи потпун расан Млетачке државе. Том приликом Hélien написа год. 1510. у Аугсбургу силовит говор против Венеције коју зове: «venenosissima ac resurgens «vipera». Посланик описује најенергичнијем ријечима тјескобу Дубровчана у Јадранскоме мору, «Nam ex hoc matrimorio (sc. cum Mare Adriatico)" вели Louis Hélien «nati sunt Venetis liberis, ab avidissimis et crudelissimis «parentibus non degenerantes, insaciabiles balenae, immanes Lestrygones, «infandi Cyclopes et Polyphemi, qui ita mare obsident atque infestant, aut nulla monstra maris, nulli scopuli, aut tempestates, nulli praedonis «aut pyrrhate vehementius.

«Bene sciunt hoc Rhagusani, qui in limitibus Turcarum aristocratiam «tenent munitissimam, quos vocando et classibus opprimendo ad tantam «inopiam atque desperationem adduxerunt, ut ad Turcos confugere et illis «tributum pendere coegerint». (Овде писац прећерује истину. Дубровник није, ради млетачког насиља, почео данак Турчину давати, али је истина,

љиваху побуњене поданике Републике Св. Влаха. Заман, што дужд не могаше од стида да учини, чињаху по дубровачкоме мору његови службеници, проведитури, гувернатори, капитани in Golfo, или како се већ сви зваху. Заман примаху и онај и ови поклонства и салаМелеке дубровачкијех поклисара, сребрне врчеве и понизна Сама чињеница једнога живога организма који имаше свој устав и своје законе, заставу, флоту, војску, дипломацију и цркву, бјеше довољна да помрачи јединство Млетачке хегемоније, да присили Прејасну да створи неку политику, и да призна, на тај начин, неко кореално суверенство мимо свога. За то је млетачка Република, са малим интермезима, у непрестаном спору са нашом. А тај

писма.

да се ради погибљи од млетачке похљенности, није никада хтио ријешити Порте). «Duo littora» наставља Hélien «Adriatici maris, Italicum et llly«ricum ita inter se connexa, ut alterum absque altero vix vivere possit, «usque adeo disiunxerunt suis pestilentissimis edictis et pyratis, ut in «<sirtibus, in freto Siculo aut in maxima tempestate quicunque deprehendi «maluerint, quam Adriaticum navigare, Itali in libertate et ad mare nati mare spectare potius, quam uti, frui navigareque possint." B. Lamansky. Secrets d'Etat de Venise St. Petersbourg 1884. cтp. 419.-420.

1 Од небројених жаоба дубровачкога Сената против Млетачкога насиља бирамо типички догађај. Године 1669. (18. јануара) Сенат пише своме пословођи у Млецима Миху Соргу-Бобаљевићу да одмах пође к Дужду и да му потанко опише све окрутности и сва насиља Говернатора in Golfo Giustiniani-jа на дубровачкој земљи II да тражи у оне владе задовољштину. «Овај Giustiniani презревши нашу власт, «објесио је на својој галији једну потурицу испод саме наше твр«ђаве. Вративши се у Груж, провали у кућу некога Марина di Molo «и готово му силова кћер. Отац га проћера, али му се он освети. За«повједи наиме својим галеотима, те га ови пободоше ножем у прси и «У руку. У врту Лука Франа Боне шћаше му силовати дјевојку. Наручио «је из Боке Которске три лађе хајдука, па их сад пушта да живе у Гружу «како хоће: руше са његовим галеотима и обарају оне куће, које оста«доше од трешње, шаље их у Турску, да плијене и робе под очима «Турака, који станују у Гружу. Промислите колико је то погибељно за «нашу слободу. Заповједи једној галији да стражи међу Корчулом и «Мљетом и да плијени све бродове из Јакина и Млетака, па да их поробе «и узму новце што носе. А нећемо ни да говоримо о гнусобама што «ради по Гружу са неком његовом турском робињицом. Наша држава «трпи у својој тргогини и у својој слободи.» Lettere e Relazioni delle Commissioni dal 1662. al 1674. Nr. 2. Lettere scritte a Michele Sorgo-Bobali in Venezia. Државни Архив.