Слике страница
PDF
ePub

DB 879 RQV839 V,

P 48468

САДРЖАЈ.

СТРАНА

1

10

политике.

TOM II.

10,

67

Приступ
Глава I.
Дубровник и природа његове

Први уговор е Портом (1365.). Веза са султанима Бајазитом І., Мура

Крсташка Војна 1 4 4 4. год. и бој код Варне. Везе с - Мехмедом ІІ. Покушај диобе Херцеговине и новски мир

априла 1.45 4. Освојење Цариграда. Пропаст Босне и погибао од најезде Турске (1 4 6 3.). Обнова уговора са Бајазитом II. - Освојење Херцеговине (1 4 82.). Нова политика

републикина према порти. Глава II.

Везе османлијске са сусједним кршћанским земљама. Природа дубровачкога данка. Колонијална политика дубровачка на истоку.

Постање и еволуција дубровачкијех колонија на балканскoмe полуострву. Организација и повластице

Дубровачки католицизам на Истоку. Откупљивање робова и примање бјегунаца. Извозна увозна трговина с царством.

Консумати. Тумрук. Дубровачка скела. Глава III.

Везе републикине са босанским пашама. Посланства на цариградском двору. Везе у Цариградуса кршћанским државама. Епилог.

[ocr errors]

хове.

и

[merged small][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

ПРИСТУП.

Године 1887. допадоше нам у руке два писма Huколице Боне од год. 1678. написана у тамници у Силистрији. Мирна, достојанствена мука онога великога патриoтe кojи, без Фраза, просто и природно предаваше сам себе дубровачкој отаџбини, занесе нас тако, те се наканисмо испричати му цио јавни живот. Беше то у нашој мисли касно окајање заборава што се слеже на човјека коме дубровачки оци надјенуше име: » Pater Patriae« пророковавпи му бесмртност, али, јаох, ево, одмакопе већ два вијека, почива негдје, заборављен, на обалама Дунава, у бугарској тврђави, док спомен-плоча његова жртвовања, која некада решаше дворану дубровачкога Малога Вијећа, виси у муку обешчашћенога камена међу пожарним справама опћинске полаче данданашњега Дубровника.

Али, како зачесмо мисао, па почесмо пребирати списе у Државноме Архиву, указа нам се у један мах силни политички оризонат, као кад путник, успевши се уз „Бусовину « међу два дуга, монотона зида, угледа изненада

Точила“ многострани вид дубровачке земље и дубровачкога мора. Разумјесмо тада, како је радња Николичина налик на тај пут, па да и она тек води многостраној, силној радњи наше Републике, која многим онаквим људима, вјековима жртава своје дјеце, паче одрицања саме себе, одржа слободу и цивилизацију на прагу варварства и смрти. Тако постаде овај покушај причања веза Дубровника с Османским Царством, у коме је Николица доиста централни лик, али није сам ни прије, ни послије његова славнога живота.

са )

ДУБРовник и осМАНcкo ЦАРСтво

1

Још је и друга мисао владала нашим духом приповІІједајући борбу дубровачкога ума против Османлија. Држасмо, да се у наше доба одвише писало о књижевном животу дубровачкој, а премало о његовој политичкој повијести. Ово додуше није ни мјесто, ни вријеме да растумачимо како је, по нашему мишљењу, политичка повијест Дубровника пуно знаменитија од његове књижевне историје, коликого ова велика и славна била. Али, нека нам буде овдје допуштено рећи, да смо увијек држали повијест Републике ненадмашном учитељицом нашега неискуснога народа у државној вјештини која нама недостаје, а које, у дан данашњи, највише требамо. Видјећемо у догађајима који су Фрагментарно испричани у овом покушају, како се Република умјела по-лужитІІ самом својом слабошћу за утврђење слободе и за оружје напретка. Видјећемо, по њој, како мали народи могу очувати своју индивидуалност и имати одличнога дијела у новијести свијета, не себезналим, надувенім хвалисањем сила које им је Бог одрекао, него мудром употребом онога таланта што сваки народ прими да њим тргује II да живи. Ми не можемо никако вјеровати, да су оне стотине Дубровчана који пронијеше унакрст по Балкашима нашу ријеч и необуздану чежњу за триjезним уздржавањем слободе, да су они газили

II посу.1II их својим гробовима, а да се од њихне радње II нима.10 не користимо за радњу која нас чека. То би у нашему народу било банкротство повијести. Ми, напротив, држимо, да ће дивни душевни бој, што је Дубровник бпо кадар одржати против силе и величанства Царства, бити поклич што ће наше душе све то више разбуђивати и приправжатии на умно, тврдо, жилаво освојенье праве цивилизације, јединства и слободе.

те земље

*

*

Овај је покушај врло Фрагментарне природе. А да није тако, не би јоші, за многе и многе године, био угледао

« ПретходнаНастави »