„Ја сиромах“ признаје Аманати „одвраћах га свом својом моћи од богољубне основе, јер, како бијах ослабио од грознице, бојах се умријети на путу.« Ну Карвајал и Папа остадоше при основи, док након четири дана не поруче Дубровчани да их је погибао минула и да је султан опет поштедио град.1 Ови догађаји сломе и онако ишчиљело тијело Пија II. Самртни се час примицаше. Бјеше му још дато да угледа Смрт Пија 11. о праскозорју дванаестог августа млетачке галије на далеком хоризонту. » Ево“ завапи „до данас не достајаше флота моме одласку, а сад не достајем ја флоти! « Искрцавши се на дан Госпе Велике, дужд Кристофоро Моро нађе Папу у цркви Св. Ћиријака на мртвачком одру. Крижарска војна сађе у гроб с великим Папом. Дужд се поврати у Млетке сретан и блажен. Дубровник бјеше опет ослобођен и то се ослобођење нема мало захвалити приправама Пија II. Сенат на годину свечано прогласи опћи пост у очи Коросанта 2 за велике милости примљене од Господа, јер у онај дан град видје крволочнога непријатеља Мехмеда „цара турског који хиташе на нашој пропасти жељан да се напије наше крви, како одустаде од кобне основе.« Сенат изрицаше уједно над да ће се успомена толикијех благодати и чудеса причати, од паса до паса, па да ће у све то вишој милости бити од онога чије се име у тај дан слави. * Али од то доба Турчину бјеше отворен пут к Дубровнику. Конавле бише опет опустошене године 1471. Питање живота било се примакло Републици неодољивом елементарном силом. Од ово доба оданост дубровачка према Угарској поче се 3 1 Посланици Паладин Лукаревић и Никола Палмотић принесоше султану данак од 1500 дуката и триста дуката у даровима, и тако одврате султанову навалу. В. Гондола Рести, 369-370. 2 Дубровачки назив благдана Тијела Господиновога од италијанске ријечи «Согpo Santo. 3 Cons. Rog. 8. јуна 1465. 4 Annales Ragus. Anon. код год. 1471. веле: Furono cavati li fossi alle Pille." љуљати, и љуљаће се све до Мохачке битке. Република види слабљење Угарске а сиљење Турске. Ступа тмином опрезно и тромо, и не ће више да веже себе за срећу круне угарске. На позив Матије Корвина (1475) да пошље своје поклисаре на будимски сабор који имаше вијећати о рату против Турчина, Сенат стаде размишљати. У састанку 13. маја предлог: да се одгоди вијећање о посланству сакупи до душе само осам гласова, и посланство крене на пут, али пошто сабор бјеше минуо, а кра.ь опседнуо Смедерево (1476). Матија удружен са Стјепаном Баторијем чекаше турску војску године 1478. у Сибињу. Све бјеше успламтјело пожудом за рат. Августа те године стиже Сенату опет краљева порука: Матија Корвин моли двије галије за поморски рат против Турчина. Краљев поклисар Мато Ђорђић, властелин дубровачки, имаше упуство да свом силом измоли помоћ у Републике. Али једна турска војска бјеше од скора под Скадром. Обалом дубровачке државе једнако се разлијегаше ратна вика и трепет султановога имена. „Ми не можемо то учинити одврати Сенат Ђорђићу 2 "без очите погибли и пропасти наше државе. А вама Госпару Маро, говоримо: »Ви сте брат и син наш, крв наша и наша пут. Повјеравамо се вама. Ви ћете као добар син ове Републике, одговорити тако лијепо, да ћемо остати у миру. « Након Мехмедове смрти (1481) коју кршћанство поздрави звоњењем звона, ватрама, пуцњавом из топова, Дубровник склапа нов уго- свећаним службама божијим, 3 и Репувор са Бајазитом ІІ. (1482). блика мало одахне. Мехмедов нашљедник Бајазит II. бјеше слаб и мирољубив владар. Љубљаше науке и пјесму а зарати се само од невоље. „Султан Суфи“ како га зваху источни писци бива мудрац, поче владати дјелима умјерености и дарежљивости. Коцем маја прими честитања 1 В. лукаво писмо краљу априла 1477. Diplomatarium. Ех. Cons. Rogatorum 22. септембра 1478. Diplomatarium. 2 3 О великом весељу у Риму. В. Пастора, passim. 2 1 дубровачкијех паланака, који му принесоше даре у вриједности од 5000 дуката. Султан умањи Републици данак за 3000 дуката, тако да од оно доба поче плаћати 12500 Дуката. Удијели затијем Републици четири повластице које у толикој мјери не уживаху ни Млеци по гласовитом уговору год. 1454. У овој Атнами би уговорено: 1) Да влаштина Дубровчана умрлијех у турском царству не смије припасти турској влади, него нашљедницима покојниковим; 2) Дубровчани плаћаће унапријед у име царине на робу продану у Царству само 12%.* 3) Приступи ли Дубровчанин пред кадију за који му драго разлог, да свједочанство против њега буде ваљано, треба да свједоче 12 хоџа „које не пију вина“ и два кршћанина. У четвртом чланку бјеше Дубровчанима напокон дата власт да сами себи суде узајамне распре у Турском Царству. Тако би удијељено Републици право грађанске и кривичне судбености над њеним поданицима. 4 У згодни час обнови Дубровник уговор с Портом. Приступаху дани гдје ће Република имати дијелити свагдашњи мегдан са Турчином самим оруђем Освојење Херцеговине (1482) и нова политика републикина према Порти. ума и светошћу уговора. Годину дана након тога суха грана краљевине босанске, земља Херцегова паде (1482) у шаке Турске. Влатко средњи син Стјепанов, прибјеже у Дубровник. Најмлађи се Стефан потурчи. »То је био пошљедњи потрес, од кога не оста ни трага славенске независности од Саве и Дунава на југ. Што је год дотле личило на самосталност, све погибе у таласима турскога потопа. « Дубровник остаде сам на бијенијем хри 5 1 Цинкајзен. II. 496. Annales Rag. Anon. ada. 1461. «E l'ano 1481» вели Razzi La Storia di Raugia. Lucca. 1588. «furono mandati altri ambasciatori alla coronacione di Bajazeto con presenti di 5000 ducati, E furono deti Ambasciatori graziosamente veduti et uditi. E rilassò loro del Tributo cotanto accresciuto dal padre suo 3000 ducati e concede loro molte grazie particolari.» В. Гондола Рести стр. 380. 2 Ова повластица одговара чланку 12. млетачке капитулације 1454. 3 Млечићи на против 2% (члан 1. и 2. капитулације it. с.). 5 В. Главу II. Ријечи Мајковљеве ор. cit. стр. 184. ДУБРОВНИК И ОСМАНСКО ЦАРСТВО 5 дима. Један цио вијек доцније Стјепанови праунуци прошаху милостињу у сретне и богате властеле дубровачке. Освојењем Херцеговине нова се времена отварају за Републику и нове везе с Портом. „Република губи у то доба сваки над у добитак новијех земаља, јер свуда „међа с Турчином који се по начелу своје вјере само » силом одриче отетијех земаља. Треба к томе да се окани старе политике и да удари новом. Тријеба је да уђе у милост султану и онијех који су најмоћнији на двору. У том ће настојању успјети вјештим посланицима који ће слиједом слиједити од године до године » и уклонити на вријеме сваку погибао. Не мање ће се » имати старати Сенат, да живи у пријатељству са су„сједним и удаљенијем пашама и Санџацима турскијем, како би на тај начин Република очувала слободу, уживање својијех закона, католичку вјеру и трговину по » османлијским земљама. Добивши у Папе слободу да » тргује с невјерницима, Дубровник постаје трговачком »скелом сусједнијех земаља, а лука његова једини пут „за робу у Леванту. Измјена и пренос трга напуниће др»жавну благајницу и обогатиће појединце, те се помор»ска трговина подиже на толику висину да лијечи про„шле немоћи и рађа књижевност чедо богаства и до»колице «.2 1 В. у Мајкова (ibid) писмо 18. јунија 1566. молдавскога војводе Александра Републици гдје сјећа Дубровник да има код себе сироту праунука херцега Стјепана «који је био у вријеме минуто господар земље Херцеговине, а ваш бег (т.ј. властелин) града Дубровника сусјед и пријатељ (sic) ...те «просе да им властеле дубровачке пошљу какву милостињу!» 2 Апендини I., 308. Глава II. - - ВЕЗЕ ОСМАНЛИЈСКЕ СА СУСЈЕДНИМ КРШЋАНСКИМ ЗЕМЉАМА. ПРИРОДА ДУБРОВАЧКОГА дио за ствар кршћанства. КОН Дубровачки ум бијући кроз пет стотина година бој с Османлијама, спасао је нашему народу западну културу Дубровник је на Истоку ра- и обезбиједио нам је душевну премоћ у Југословенству. Велика је то појава и већ би, тога ради, повијест веза републикиних с Портом била достојна спомена и науке. Али Републику реси у тој неједнакој борби вијенац неумрлости. Она је у османскоме царству стекла заслуге за кршћанство. Она је својом дипломацијом и својом трговином, својим успјесима као и својим жртвама бацила у заробљени кршћански Исток неколико просвјете и по коју зраку наде као нејасну свјетлост будућнога ослобођења., Краљу!“ рече дубровачки посланик О. Прими Људевиту ХІѴ у Версаљу опомените се какве би штете „поднијело кршћанство да нестане ове Републике коју „свете успомене Пије V. назва насипом и обраном ита„лијанских бедема! Сјетите се како се кроз Републику , ослобађају небројени кршћански робови сваке народности ускоци и откупљеници. Повластицама које наша „Ренублика ужива по свему османскоме царству кршћани „онијех земаља уживају слободу црквену и примају Света » Отајства с неисказаном коришћу и успјехом онијех на»рода!" На овакав се начин радња дубровачка на Истоку 1 В. посланство О. Антуна Примија у Париз 11. децембра 1667. у ІІ. књизи овога дијела. |