Дубровник и природа његове политике. с Портом (1365.). Први уговор Веза са султанима Бајазитом I., МураКрсташка Војна 1444. год. и бој код Варне. с Мехмедом II. Везе Покушај диобе Херцеговине и новски мир Пропаст Босне Обнова уговора са Ба 10, априла 1454. Освојење Цариграда. Глава II. 1 10 67 При Везе османлијске са сусједним кршћанским земљама. на истоку. хове. Извозна И увозна трговина Везе републикине са босанским пашама. Посланства на цариградском двору. Везе у Цариграду са кршћанским државама. Епилог. 129 ПРИСТУП. Године 1887. допадоше нам у руке два писма Николице Боне од год. 1678. написана у тамници у Силистрији. Мирна, достојанствена мука онога великога патриоте који, без фраза, просто и природно предаваше сам себе дубровачкој отаџбини, занесе нас тако, те се наканисмо испричати му цио јавни живот. Бјеше то у нашој мисли касно окајање заборава што се слеже на човјека коме дубровачки оци надјенуше име: » Pater Patriae", пророковавши му бесмртност, али, јаох, ево, одмакоше већ два вијека, почива негдје, заборављен, на обалама Дунава, у бугарској тврђави, док спомен-плоча његова жртвовања, која некада решаше дворану дубровачкога Малога Вијећа, виси у муку обешчашћенога камена међу пожарним справама опћинске полаче данданашњега Дубровника. са » Али, како зачесмо мисао, па почесмо пребирати списе у Државноме Архиву, указа нам се у један мах силни политички оризонат, као кад путник, успевши се уз „Бусовину међу два дуга, монотона зида, угледа изненада Точила« многострани вид дубровачке земље и дубровачкога мора. Разумјесмо тада, како је радња Николичина налик на тај пут, па да и она тек води многостраној, силној радњи наше Републике, која многим онаквим љуДима, вјековима жртава своје дјеце, паче одрицања саме себе, одржа слободу и цивилизацију на прагу варварства и смрти. Тако постаде овај покушај причања веза Дубровника с Османским Царством, у коме је Николица доиста централни лик, али није сам ни прије, ни послије његова славнога живота. ДУБРОВНИК И ОСМАНСКО ЦАРСТВО 1 Још је и друга мисао владала нашим духом приповиједајући борбу дубровачкога ума против Османлија. Држасмо, да се у наше доба одвише писало о књижевном животу дубровачкој, а премало о његовој политичкој повијести. Ово додуше није ни мјесто, ни вријеме да растумачимо како је, по нашему мишљењу, политичка повијест Дубровника пуно знаменитија од његове књижевне историје, коликогођ ова велика и славна била. Али, нека нам буде овдје допуштено рећи, да смо увијек држали повијест Републике ненадмашном учитељицом нашега неискуснога народа у државној вјештини која нама недостаје, а које, у дан данашњи, највише требамо. Видјећемо у догађајима који су фрагментарно испричани у овом покушају, како се Република умјела послужити самом својом слабошћу за утврђење слободе и за оружје напретка. Видјећемо, по њој, како мали народи могу очувати своју индивидуалност и имати одличнога дијела у повијести свијета, не себезналим, надувеним хвалисањем сила које им је Бог одрекао, него мудром употребом онога таланта што сваки народ прими да њим тргује и да живи. Ми не можемо никако вјеровати, да су оне стотине Дубровчана који пронијеше унакрст по Балканима нашу ријеч и необуздану чежњу за тријезним уздржавањем слободе, да су они газили те земље и посули их својим гробовима, а да се од њихне радње ми нимало не користимо за радњу која нас чека. То би у нашему народу било банкротство повијести. Ми, напротив, држимо, да ће дивни душевни бој, што је Дубровник био кадар одржати против силе и величанства Царства, бити поклич што ће наше душе све то више разбуђивати и приправљати на умно, тврдо, жилаво освојење праве цивилизације, јединства и слободе. * Овај је покушај врло фрагментарне природе. А да није тако, не би још, за многе и многе године, био угледао |
