Слике страница
PDF
ePub
[merged small][ocr errors][merged small]

САДРЖАЈ.

Приступ

Глава I.

Дубровник и природа његове политике. с Портом (1365.).

[blocks in formation]

Први

уговор Веза са султанима Бајазитом I., МураКрсташка Војна 1444. год. и бој код Варне.

• Мехмедом ІІ.

10,

[ocr errors]

априла 1454.

[ocr errors]

Везе

Покушај диобе Херцеговине и новски мир
Освојење Цариграда. Пропаст Босне
Обнова уговора са Ба-

и погибао од најезде Турске (1463.).
јазитом ІІ. Освојење Херцеговине (1482.). Нова политика
републикина према порти.

Глава II.

-

Везе османлијске са сусједним кршћанским земљама. Природа дубровачкога данка. Колонијална политика дубровачка на истоку. Постање и еволуција дубровачкијех колонија на балканскоме полуострву. Организација и повластице њиОткупљивање

хове. Дубровачки католицизам на Истоку. робова и примање бјегунаца.

[blocks in formation]

Извозна И увозна трговина
Бумрук. Дубровачка скела.

Везе републикине са босанским пашама. Посланства на цариградском двору. Везе у Цариграду са кршћанским државама.

Епилог.

СТРАНА

1

10

67

129

ПРИСТУП.

Године 1887. допадоше нам у руке два писма Николице Боне од год. 1678. написана у тамници у Силистрији. Мирна, достојанствена мука онога великога патриоте који, без фраза, просто и природно предаваше сам себе дубровачкој отаџбини, занесе нас тако, те се наканисмо испричати му цио јавни живот. Бјеше то у нашој мисли касно окајање заборава што се слеже на човјека коме дубровачки оци надјенуше име: » Pater Patriae", пророковавши му бесмртност, али, јаох, ево, одмакоше већ два вијека, почива негдје, заборављен, на обалама Дунава, у бугарској тврђави, док спомен-плоча његова жртвовања, која некада решаше дворану дубровачкога Малога Вијећа, виси у муку обешчашћенога камена међу пожарним справама опћинске полаче данданашњега Дубровника.

Али, како зачесмо мисао, па почесмо пребирати списе у Државноме Архиву, указа нам се у један мах силни политички оризонат, као кад путник, успевши се уз „Бусовину“ међу два дуга, монотона зида, угледа изненада са „Точила“ многострани вид дубровачке земље и дубровачкога мора. Разумјесмо тада, како је радња Николичина налик на тај пут, па да и она тек води многостраној, силној радњи наше Републике, која многим онаквим љуДима, вјековима жртава своје дјеце, паче одрицања саме себе, одржа слободу и цивилизацију на прагу варварства и смрти. Тако постаде овај покушај причања веза Дубровника с Османским Царством, у коме је Николица доиста централни лик, али није сам ни прије, ни послије

његова славнога живота.

ДУБРОВНИК И ОСМАНСКО ЦАРСТВО

1

Још је и друга мисао владала нашим духом приповиједајући борбу дубровачкога ума против Османлија. Држасмо, да се у наше доба одвише писало о књижевном животу дубровачкој, а премало о његовој политичкој повијести. Ово додуше није ни мјесто, ни вријеме да растумачимо како је, по нашему мишљењу, политичка повијест Дубровника пуно знаменитија од његове књижевне историје, коликогођ ова велика и славна била. Али, нека нам буде овдје допуштено рећи, да смо увијек држали повијест Републике ненадмашном учитељицом нашега неискуснога народа у државној вјештини која нама недостаје, а које, у дан данашњи, највише требамо. ВиДјећемо у догађајима који су фрагментарно испричани у овом покушају, како се Република умјела послужити самом својом слабошћу за утврђење слободе и за оружје напретка. Видјећемо, по њој, како мали народи могу очувати своју индивидуалност и имати одличнога дијела у повијести свијета, не себезналим, надувеним хвалисањем сила које им је Бог одрекао, него мудром употребом онога таланта што сваки народ прими да њим тргује и да живи. Ми не можемо никако вјеровати, да су оне стотине Дубровчана који пронијеше унакрст по Балканима нашу ријеч и необуздану чежњу за тријезним уздржавањем слободе, да су они газили те земље и посули их својим гробовима, а да се од њихне радње ми нима.10 не користимо за радњу која нас чека. То би у нашему народу било банкротство повијести. Ми, напротив, држимо, да ће дивни душевни бој, што је Дубровник био кадар одржати против силе и величанства Царства, бити поклич што ће наше душе све то више разбуђивати и приправљати на умно, тврдо, жилаво освојење праве цивилизације, јединства и слободе.

Овај је покушај врло Фрагментарне природе. А да није тако, не би још, за многе и многе године, био угледао

« ПретходнаНастави »