код хетеротерама код којих нема термичне регулације. Радио je ca Rana temporaria. У својим првим огледима дајући једној групи жаба месо, једној гликозе, једној и једну и другу храну, а једне пак држећи потпуно гладне, налази да не постоји никаква разлика између жаба храњених гликозом и жаба без хране док су напротив гасовите размене жаба храњених месом И мешовитом храном веће него оних првих (1,5 : 1,0). У другоме једном огледу упоређује гасовите размене између жаба које гладују више времена (месец дана) са онима које су само један дан без хране, и не налази никакву разлику. Напротив налази знатну разлику између жаба које трајно гладују, и жаба које су двапут седмично храњене. Из ових и других многобројних огледа закључује: "Quand la production d'énergie chez les animaux n'est pas troublée par la regulation de température, l'énergie potentielle apportée par la glycose ne donne lieu a aucun déchet notable, tandis que celle qui est fournie par les albuminoides nécessite des transformations inutiles à l'organisme, au point de vue du fonctionnement même de cet organisme «<.

Ово је, у кратким потезима, најглавније из истраживања енергетике жабе и хетеротерама, уопште, а до 1925. год. У колико нам то буде било потребно при излагању наших огледа и резултата допунићемо овај историјат и појединостима до 1925. год. и доцнијим радовима (у колико су нама сад познати).

МЕТОДИКА

Огледна техника ових мојих испитивања потрошње кисеоника жабе, описана је већ неколико пута. Апарат, којим сам се служио, конструисао је професор Иван Ђаја. Први пут је описан у Гласнику Хрватског Природословног Друштва 1, затим у Гласу Српске Академије Наука”. Начин којим су огледи рађени као и срачунавање потрошње кисеоника такође је описано у Гласнику и Гласу у споменутим радовима. Стога мислим да није потребно до детаља да поновим оно што је већ саопштено, али, да би приказ ових испитивања био што потпунији, изнећу огледну технику и начин рада уопште само у кратким потезима. Претходно треба да напоменем да су огледи у главноме рађени са два апарата. Откада су првипут конструисана: један 1921. а други 1923. године, обадва су често модификована и усавршавана. Како мислим да је непотребно поновно описивање овог апарата износим овде његову слику. А и из ње се јасно види како се апарат у главноме састоји из три дела: из суда у коме је смештена животиња, из резервоара са кисеоником, И из справе за проветравање суда и упијање угљендиоксида. Сви су ови делови у међусобној вези помоћу гумених цеви тако да састављају херметички затворен простор. Суд за животиње састављен је из ваљкастог порцеланског дела отвореног горе и доле, а са стране са отвором за запушач. Пречник суда је 8 цм, висина 5 цм. Горе и доле затвара се стакленим поклопцима који належу на два гумена прстена. Ови се поклопци могу јаче или слабије затегнути нарочито удешеним металним стубићима који помоћу завртања више или мање приближавају металне прстенове на којима леже стаклени поклопци. Ваздух из тако затвореног суда помоћу гумених цеви а преко споменутога запушача у комуникацији је са два кали-барботера и с цеви која се рачва к једноме воденом манометру и резервоару за кисеоник.

1 1921., CT. 1.

* 1922., св. СѴ, ст. 1

Потрошња кисеоника израчунава се овако. Пре свега треба израчунати за колико се смањила запремина гасова суда,

на притиску који је владао у почетку огледа и на сталној температури, а затим ту вредност свести на 0o и 760 mm притиска. Промена запремине одређује се по овој формули:

где Ѵ значи запремину апарата (од које треба одбити запремину жабе), Н значи атмосферски притисак, һ притисак означен висином воденог стуба манометра, а a за колико je тај притисак опао за време огледа. Затим добивену вред

ност треба свести на 760 mm притиска и на ради по овој формули :

у којој t означава температуру на којој је оглед вршен, H барометарски притисак а F притисак водене паре у апарату.

У кратко описавши апарат и начин прорачунавања потрошње кисеоника, да видимо, у неколико речи, како су животиње одржаване у каптивитету и на који су начин вршени огледи. Увек је рађено на жаби Rana esculenta и то готово увек са мужјацима; изузетно и ретко су употребљаване женке што је у таквим огледима нарочито споменуто. Животиње су махом узимане из дунавских бара испод електричне централе и то од дунавског пристаништа до т. зв. Вилинског Врела: дакле одмах испод Београда. Једино жабе којима сам се прошлог лета служио донесене су из »Кијевског језера«. То је уосталом увек у огледима споменуто. У Институту жабе се држе или у подруму у за то посебно удешеном ранаријуму или у за то спремљеним акваријумима лабораторијума. У подруму су држане жабе с којима се није радило и то без хране. У лабораторијуму држане су пак жабе на којима су вршена мерења или такве на којима су требала ускоро да започну мерења. И ове су жабе редовно држане без хране. Једино су жабе храњене за огледе у којима се изучавао утицај хране уопште, или врете хране, а то је наравно увек назначено. Температура подрума као и температура лабораторијума и лети и зими знатно је висока. Зими температура лабораторијума варира између 16° и 24°, лети 210-290, температура подрума зими 5°-24°, лети 180-250. Акваријуми су увек проветравани струјом ваздуха, често су чишћени и вода обнављана. Опазило се пак да и дужи прекид проветравања нема никаквог удела у гасовитим разменама. Температура акваријума увек је пар степени нижа од температуре собе. Осим у огледима рађеним у сврху испитивања утицаја температуре или сличним, у већини случајева огледи су вршени на температури воде акваријума. Уопште узевши настојало се да еколошка средина буде увек једнака и да жаба не пређе нагло из једних прилика у друге. И огледи су вршени увек на исти начин. Животиње су у суду апарата увек држане по 1 сат и 25 мин., а опадање манометра узимано је у обзир само последњих 60 минута. Изучаван је и утицај боравка у суду за

време од више сати: у тим огледима као обично, првих 25 мин. нису узимани у обзир. Тај размак времена узет је после дужег искуства, јер се утврдило да се после тих 25 минута животиња смири, и друго, да се за то време изједначи свака разлика између температуре суда и ваздуха у суду с једне стране и температуре воде термостата друге; као и разлика између температуре средине (суда) и температуре животињског тела. Како је температура термостата увек константна, аутоматски регулисана

са променама од 0,10-0,20, што незнато утиче на разлике у висини манометра којим се мери потрошња, и како је неосетан утицај пробојности гумених делова апарата, после ових 25 мин. свака грешка је потпуно искључена. Честе пробе празног апарата (т. ј. без животиње) дају нам јасну слику тога. Ево такве једне контролне пробе:

Са һ је означено целокупно опадање манометра у центиметрима у одговарајућем тренутку.

Разлика између температуре собе и температуре термостата била је 120.

Видимо дакле да су опадања манометра слаба и, ако не узимамо у обзир првих 25 мин., као што се редовно чини у овим огледима, та су опадања незнатна према онима која добијамо са жабом. Вода термостата за време огледа мешана је једном нарочитом направом. Да је време од 25 мин. потпуно довољно да и жаба потпуно прими температуру средине види се из ових неколико проба приказаних на овоме цртежу. У једноме случају имамо жабу тежине 74 gr. Налази се дуже времена у леденој води, на температури од 4°. Нагло је пренета у топлу воду температуре од 35,6°. Температура је жаби мерена у устима, резервоар термометра је дубоко угуран у једњак. Температура је записана сваког минута. После 12 мин. жаба прими темпе