лази на ово уметнуто а (као и код мањијех оваковијех ријечи), н. пр. Херцеговка: Херцеговака, жутовољка: жутоВољака, Црногорка: Црногорака, итд. Али од загонетка и приповетка (приповијетка) чини ми се да се Више говори загонетака, приповедака (приповиједака). ་་ Предлози пред свјема овијем ријечима стоје без акцента, али би се код онијех од пет слогова које на првоме слогу имају могло чути н. пр. и од јаворовине, а код онијех које на првоме слогу имају могло би се чути н. пр. на чисаоницу. О другијем ријечима други пут. [Гласник Друштва Српске Словесности. Свеска VIII. у Београду Српски акценти. Написао 5. Даничић. Овај ће чланак бити наставак на оно што сам почео у књизи Ф. Миклошића „Slavische Bibliothek" (у Бечу 1851) на стр. 97-110. Онде сам говорио како се акценти мењају речима женскога рода које се свршују на а, а овде сам рад то показати у речи мушкога рода које се свршују на сугласно слово (међу које иду и оне којима се на крају л претвара у о). Познато је да Српски језик има четири акцента (',^,`,`), од којих два (прва) долазе на дугим слоговима а два (последња) на кратким, а сви се разликују један од другога, н. п. друкчије се прво а изговара у речи: глава, друкчије у: правда, друкчије у: магла, а друкчије у: слава.") *) За дуга два акцента напомиње Ф. Миклошић у књизи својој „Vergleichende Lautlehre der slavischen Sprachen“ (у Бечу 1852) на стр. 317 „dass hier zwei heterogene dinge, länge nämlich und betonung, verbunden werden." Али исто бива и у два кратка акцента, и у њих се састављају „zwei heterogene dinge", и то kürze und betonung, нити се друкчије може мислити, јер су сви слогови или кратки или дуги а акценти долазе речима на слогове. По томе дакле није потребе сумњати имамо ли два дуга акцента, о чему може бити ни Ф. Миклошић не сумња, јер међу примерима наводи не само „судим" него и „питати.“ Много је знатније што исти учени Словенин на истом месту вели да у речи које || имају два акцента, од којих је један свагда , само један слог има акц., а други, на који стављамо, да је само по просодијском квантитету дуг. Ову мисао своју потврђује Ф. Миклошић трима стварима: 1) „der aus der wesenheit des wortes fliessende grundsatz, dass ein wort nur eine betonte sylbe, wenigstens nur auf einer sylbe den hauptton haben kann." Али ово старо правило, начињено за старе језике, којима се оваке ствари као што су акценти ни знати не могу, или од старих језика без довољнога истраживања пренесено на нове, обара само себе, јер казавши да реч може имати само једаи акц., одмах удара на траг додајући да барем главни акц. може имати само један, од куда долази да може имати још какав, који, истина, није главан али је опет акц. 2) постанак слогова о којима је говор. Али други слог у речи „судӣм“ (judico) не може бити да је постао 1 2 2 3 3 Речи 1 мушкога рода са сугласним словом на крају имамо: 1. Од једнога слога, и то 1. ка^, н. п. глас, двор, крај, 2. са“, н. п. брат, кӧњ; II. Од два слога, и то 1. са 2. ca 3. са 4. са 5. са ་ A на првом слогу, н. п. лупеж, па првом слогу, н. п. жамор, на првом слогу, н. п. језик, сведок, на првом слогу, н. п. на првом слогу и са 6. ca на првом слогу и са A йсток, на другоме, н. п. разбој, на другоме, н. п. празник, на другоме, н. п. јунак, друкчије него други слог у речи „ӱдим“ (посео), а ово се било по акценту Што се тиче два кратка акцента, за чудо ми је како после поменутога чланка мојега у књизи „Slavische Bibliothek“, и после мале моје Српске граматике, у најновијој Српској граматици (Србска граматика за гимназіялну младежь княжества Србіє, написао Владимиръ Вуићъ, професоръ єзика Србскогъ и Славенскогъ, у Београду 1856) још нема разлике између акцента и“, него су н. п. речи „звати“ и „рећи“ на стр. 30 забележене једним на првом слогу и са на другоме, н. п. витез, камен; III. Од три слога, и то 1. ca на првом слогу, н. п. Ма́чванин, на првом слогу, н. п. бановић, на првом слогу, н. п. побратим, на првом слогу, н. п. пријатељ, на другом слогу, н. п. прњавор, на другом слогу, н. п. Миладин, на првом и на другом слогу, н. п. наковањ,] 1 на првом слогу и са на првом слогу и са на првом слогу и са ^ на другоме, н. п. аранђел, на другоме, н. п. нёрадин, на трећему, н. п. саветник, на првом и на трећем слогу, н. п. главничар, на првом слогу и са 13. са на другом слогу и са 14. са на трећему, н. п. зверињак, на првом слогу, н. п. Палежанин, на првом слогу, н. п. Рӯдничанин, на првом слогу, н. п. лӑставичић, на другом слогу, н. п. Банаһанин, на другом слогу, н. п. управитељ, са на трећем слогу, н. п. полетарац, 9. са ^ на трећем слогу, н. п. митрополит, н. п. на првоме и на другом слогу, н. п. Винковчанин, 10. са на првоме слогу и са на другоме, пасмарковац, на првом слогу и са " на другоме, н. п. Мрњавчевић, 1 На листу, иза натписног листа, гдје је „Садржај“, има послије њега ова напомена: „Знаменитије погрешке. На страни 4 под III изостављено je: Ca на првом и на другом слогу, н. п. наковањ. На страни 6 у врсти 1 стоји место.“ Оно је прво исправљено у тексту, гдје на стр. 43. „наковањ“ (друге ријечи с оваквим акцентом нема!) долази под III. 7, па зато ријечи које у горњему попису стоје под III.7-15 долазе у тексту под III. 8-16. Б. Даничић, Српски Акценти. 2 5 6 7 н. п. пӧлажајник, 22. са на другоме слогу и ca на трећему и на четвртом, н. п. рукодавник; V. Од пет слогова, и то 1. са на првом слогу, н. п. Петковичанин, 2. ca 3. са 4. са 5. са 6. са ་་ на првом слогу, н. п. Подгоричанин, на првом слогу, н. п. Срёбрничанин, на трећем слогу, н. п. самостворитељ, 7. ca на четвртом слогу, н. п. Јерусалимац, 8. са` на првом слогу и са " на другом, н. п. Костајничанин, на првом слогу и са " на трећем, н. п. Карановчанин, 9. са 10. ca на првом слогу и са на четвртом, н. п. купикраставчић, 12. са на трећем слогу и са на петом, н. п. крвопролитник, 13. са ^ на четвртом слогу и ca на петоме, н. п. исподсунчаник; VI. Од шест слогова, и то 1. са 2. са 3. са на четвртом слогу, н. п. Брзопаланчанин, на петоме слогу, н. п. чутуроиспилац, на другоме слогу и са на трећему, н. п. Радовашничанин, 4. са на другоме слогу и са на шестоме, н. п. понедеоничар. У неколико сложених речи стоје акценти као у речи од којих су сложене: тўрчин-цвёт, алај-барјак, рај-босиље, раки |