Wien 1851.] VII. Нешто о Српскијем акцентима. Написао Ђуро Даничић. У Српскоме језику имају четири акцента: друкчије се н. пр. изговара прво а у ријечи глава, друкчије у правда, друкчије у магла, друкчије у слама. Од ова четири акцента прва су два дугачка, а друга два кратка; први се биљежи овако, други овако, трећи овако, а за четврти се дослије слабо и марило: он се биљежио онако као и трећи, осим у ријечима једнакијем, које се само овијем акцентима једна од друге разликују, као н. пр. јарица: ова ријеч, кад јој се прво а изговори онако као што се изговара прво а у ријечи магла, значи шеница која се сије у прољеће, а кад јој се прво а изговори онако као што се изговара прво а у ријечи слама, онда значи млада коза: у овакијем се ријечима овај четврти акценат биљежио овако “; ја ћу га ; ја ћу га и у осталијема овако биљежити. Акценти су у Српскоме језику врло знатни: они су н. пр. (осим онога што се гдјешто говори: по селијех, по брдијех) једино и веома јако свједочанство да у Српскоме језику има сказ. падеж (локал.); у свјема дојакошњијем нашијем граматикама стоји или да овога падежа немамо, или да је он као и дат. (датив.), а нико се није осјетио да н. пр. град у дат. има граду, а у сказ. граду, или облак да у дат. има облаку, а у сказ. облаку, и то не предлога ради. За цијело би наука Српскога језика много добила кад би се сазнала правила његовијем акцентима. За сад ево као почетак томе што сам опазио код женскијех ријечи на а, и то само код онијех које су наштампане у Вукову рјечнику (1818). Б. Даничић, Српски Акценти. 1 97 98 99 1. са 2. ca 3. са 4. са 5. са 6. са 7. са ་་ на првоме слогу, н. пр. чесница, на првоме слогу, н. пр. затрка, на првоме слогу, н. пр. србуља, на првоме слогу, н. пр. ӱтјеха, на другоме слогу, н. пр. прекретња, 8. са на првоме слогу и са A на другоме, н. пр. Рађевка, на другоме, н. пр. дјевојка, на другоме, н. пр. кићенка; на првоме слогу, н. пр. гаталица, на првоме слогу, н. пр. јетрвица, на првоме слогу, н. пр. крчевина, на првоме слогу, н. пр. милостиња, на трећему слогу, н. пр. шеничиица, на трећему слогу, н. пр. величина, 9. са на првоме слогу и са на другоме, н. пр. Бá Сврзибрада је сложено (и може бити да први акценат и не треба), 14. са на другоме слогу и са загонетка; IV. Од пет слогова, и то 1. ca на првоме слогу, овакова ријеч има само једна: латовљевица, 2. са на првоме слогу, и овакова има само једна: чисаоница, 3. са 4. са 5. ca 6. са 7. са 8. ca 9. са " на првоме слогу, н. пр. јасиковина, на другоме слогу, н. на другоме слогу, н. на трећему слогу, н. пр. говедарина, на првоме слогу и са на другоме, овака ријеч има само једна: онајзовица, 10. са на првоме слогу и са на другоме, и Овака има само једна: капларовица, " 11. са на првоме слогу и са на трећему, и Овака има само једна: чӧрбаџијница, 12. са“ на првоме слогу и са на четвртоме, оваке имају само двије: ђӱтуричарка, Цариграђанка, на другоме слогу и са на трећему, н. пр. Радовашница, 13. са 14. са` на другоме слогу и са има само једна: воденичарка, на четвртоме, овака Параклисара је сложено и задржало своје прве акценте; V. Од шест слогова, и то на првоме слогу, н. пр. оскорушовача, на другоме слогу, н. пр. клокочиковина, на трећему слогу, оваке имају само три: добо шаревица, тефтедаревица, џенераловица, на четвртоме слогу, овака има само једна: Ново- 100 пазарлија, 5. са на четвртоме слогу, н. пр. комендијашица, 6. ca Читлуксахибија прије би се могло рећи да су двије ријечи, а готово тако и паракамилавка; VI. Од седам слогова, и то са на првоме слогу, овака ријеч има само једна: оборлаћмановица. Сад да видимо редом ове ријечи како им се акценти мијењају кад се склањају и кад дођу пред њих предлози. За који се год падеж изријеком што не рече, у ономе стоји акценат као и у им. јед. За пошљедњи слог род. јед. и мн., који свагда има, не ће се помињати. 1 І. Ријечи од два слога 1. Са на првоме слогу, у зват. јед. све мијењају на ", н. пр. вила: вило, госпа: госпо, душа: душо, кума: кумо, моба: мобо, прија: пријо, рука: руко, снаша: снашо, тета: тето, итд. Неколико овијех ријечи и у вин. јед. мијењају на ; ево их: војска: војску, глава: главу, главња: главњу, грана: грану, греда: грёду, душа: душу, зима: зиму, пета: пету, рука: рӯку, среда (ист.=сриједа): среду (сриједу), страна: страну. Брада (чини ми се да) има браду и браду, 2 врба: врбу и врбу, клупа: клупу и клупу, стена (ист. = стијена): стену (стијену) и стену (стијену). Овако се мијења акценат и у дат. јед. у овијех ријечи : глава: глави, душа: дўши, рўка: рӯци. Ја мислим да би се овако у овоме падежу акценат промијенио у свију ри так · 1 Даничић овдје не каже да је у овијех ријечи увијек дуг и заврше6 м у инструм. синг., па би се готово рекло да је он то овдје напросто заборавио, јер у Малој Српској Грамашици, која је издана г. 1850, дакле годину дана прије овога чланка, он изријеком потврђује да је тај завршетак дуг (стр. 10); него није тако, јер гдје он даље спомиње какав овакав облик, он га пише с кратким -ом: пред црквом (стр. 102), са сестром (стр. 104), пред кућом (стр. 104), за господом (стр. 108); види се дакле да је он у то доба мислио да је тај слог збиља кратак, а одатле излази и то, да је овај чланак писан прије М. С. Граматике а само послије ње издан, што се потврђује Даничићевијем ријечима у предговору саме Граматике: „О акцентима ко је рад више читати, наћи ће у Миклошићевој књизи „Bibliotheca Slavica“, која ће још ове године на свијет изићи". Али опет треба да се чудимо што је Даничић овдје узео да је завршетак -ом кратак, јер Вук у граматици пред својим рјечником од г. 1818 тачно биљежи да је и тај завршетак дуг. 2 "Акц. се мијења у acc. sing. браду, али може бити и без промјене: браду“ ДА. јечи у којијех се у вин. овако мијења, само што се оне остале ријетко говоре у овоме падежу. Ријечи које овако у вин. јед. мијењају на, мијењају и у им. мн., н. пр. главе, гране, стене ( стијене), итд. Али има неколико ријечи које у им. мн. мијењају на 101 , а у вин. јед. не мијењају; ево их: вила вилу: виле, гуја гују: гује, јела јелу: јеле, кула кулу: кўле, муња муњу: муње, овца овцу: овце, свиња свињу: свиње, слана слану: слане, слуга слугу: слуге, срна срну: срне, стрела (ист.=стријела) стрелу (стријелу): стреле (стрӣјеле), торба торбу : торбе, трава траву: траве. y род. мн. кад се међу два сугласна слова уметне а, онда се с првога слога премјести на ово а, н. пр. главња: главања, овца: оваца, торба: тораба, итд. Рука и слуга кад се у род. мн. свршују на у, онда промјењују на `: руку, слугӯ, а кад се свршују на á, онда акцента не промјењују, него имају као и остале ријечи: рука, слуга. Има ријечи које у дат. мн. мијењају на; ево их: брада: брадама, главња: главњама, грана: гранама, лука: лукама, овца: овцама, рука: рукама, свиња: свӣњама, слуга: слугама, стена (стијена): стенама (стјèнама), страна: странама, стрела (стријела): стрелама. Може бити да ће се наћи још која овака ријеч, али ја за сад више не знам. У вин. мн. акценат се мијења као у им. мн., у зват. мн. као у зват. јед., а у твор. и сказ. мн. као у дат. мн. Кад ријеч промијени на ^, па пред њу дође предлог, онда предлог добија“, и то, ако је од два слога, добија га на првоме, н. пр. на војску, у главу, за душу, на руке, на овце, за свиње, за слуге, низа страну, низа стене (стијене), итд. Иначе предлог стоји без акцента, био од једнога слога или од два, н. пр. на војсци, о глави, без душе, по зими, на страни, према глави, више кулё, испод рукê, без рука, без руку, код оваца, по рукама, итд. 2. Са на првоме слогу. У овијем се ријечима мијења акценат само у род. мн. кад се међу два сугласна слова уметне а: акценат с првога слога пријеђе на ово уметнуто |