1. МИНЦЕ.

Минце можемо дијелити у двије врсте

у старије што на А имају попреје, и у млађе што на тој страни имају само главу: прва врста обухваћа 5 првих типова, што су се ковали некако од средине XIV. вијека до г. 1449, а друга осталих 19 типова, што су се ковали од г. 1449 до прве половице ХVII. вијека. Ове се двије врсте разликују од чести и у погледу слике на R: 1-ви и 2-ги тип немају с те стране управо никакве слике, па тек на 3. типу налазимо ту градска врата, што су с те стране и на свијем осталијем типовима, изузевши 2. варијанту 5. типа, која има сасвим особиту слику мало слово - под круном а међу гранчицама од руже. Још је већа разлика међу обје врсте што се тиче натписа: прва врста на А или нема никаква натписа (тако 1-ви и 2. тип), или има ријечи RAGVSA (3. тип), DOMINACIO (4. тип), LIBERTAS (5. тип), док сви типови друге врсте имају на А натпис MONETA RAGVSII; на R пак прва врста има само једно велико R (1-ви и 2. тип), или слова R-А (3-ћи и 4. тип и 1-ва варијанта 5-га), или мало г (5. тип, 2. вар.); напротив цијела друга врста има с те стране ријечи CIVITAS RAGVSII. Разлика је међу обје врсте и у тежини и величини: код првих 5 типова средња се тежина колебље од 0-845 9 до 1312 9, док у најстаријих типова друге врсте, то јест у типова 7—11, не иде испод 1-966 9, а пење се до 2-180 д; те једино 6. тип, са својом средњом тежином од 1-614 9, приближава се средњој тежини првијех 5 типова. Истина, та се разлика у тежини с временом губи, јер су минце друге врсте постајале мало помале и лакше и мање, па тако најмлађи 24. тип има само средњу тежину од 0632 9, дакле нити половицу тежине од 1312 g, што је има 2. тип, који је најтежи између онијех 5 првијех. Исто је тако видна разлика у величини међу првом врстом и најстаријим типовима друге врсте: онамо промјер плочице износи обично

Дубровачка Нумизматика II

1

око 15 мм, а ријетко кад (и то само код 1-ог и 2. типа) до 16 тт или нешто мало више, напротив типови 7-12 имају у промјеру око 18 mm, ријетко кад мање од 17 а доста често до 19 и нешто више; па опет и с те стране 6. тип, са својим промјером од око 17 mm, прави мост међу обје врсте, док је код посљедњих минца 20.-24. типа и промјер само око 16 mm а ријетко кад иде до 17 тт или нешто више.

Слика на 4 прве врсте очевидна је имитација слике на неким римским и бизантским бакреним новцима: тако нема сумње да је слика 1. типа попреје на д. у тоги с главом овјенчаном ловор-вијенцем - пука имитација римских новаца какав је н. пр. ситни бакрени новац цара Констанса I (г. 333-350, в. бр. 3620), особито ако се с њим испореди 3. варијанта 1. типа код које страга с вијенца висе 2 врпце што се завршавају с кругљицама баш како је на томе римском новцу; разлика је у томе што 1. тип нема никаква натписа, али новаца без натписа на А, а још више на R, било је доста и међу римским а особито међу бизантским. Али је лако могуће да је мајстору што је резао калупе за ту дубров. минцу био баш пред очима којигод од новаца што су их ковали бизантски цареви од Анастазија I (г. 491—518) до првога владања Јустинијана П (г. 527—566), а који имају на 4 такођер тако (царево) попрсје, јер они, као што и неки познији бизантски новци до Константина V (г. 741-775), имају опет на К слово К, од чести међу звјездама, 11) дакле слику што је опет служила као узор за R 1. типа, гдје је слово R прво слово латинскога имена града Дубровника Ragusa или Ragusium, како што се је схватило да је оно К прво слово од Kovstavtívou полış. У главноме се лик 1. типа није мијењао, а једина је знатнија разлика што може бити, у противном смјеру неголи обично, или на R слово R окренуто на д. (5. вар.), или на А попрсје окренуто на л. (6-ста вар.), или напокон и на А попрсје на л. и на R слово R на д. (7-ма вар.); али се то по свој прилици има схватити као погрешка калупара који је у калупу то резао онако како је он гледао слику у узору што му је био пред очима, па је тако слика на кованијем комадима изашла у противном смјеру неголи

1) W. Wroth, Catalogue of the Imperial Byzantine Coins in the British museum (Лондон 1908), в. табле I-XLV, а особито бакрени новац Анастазија I на Т. 3 под бр. 13.

би требало. С 2. типом мијења се знатно слика минце на А а донекле и на R: на А, мјесто попрсја на д. у тоги и с ловор-вијенцем око главе, она има попреје на л. с кацигом на глави и са жезлом прислоњеним уз лијево раме, а на R к онијем четирма звјездама 1. типа придружише се међу сваке 2 звијезде по 3 тачке у облику трокута. И ова слика на А пука је имитација онијех тако обичнијех римскијех и бизантскијех новаца на којима је баш таково царево попрсје, сад окренуто на л. а сад на д.;1) а што се тиче оне новине на R, не мислим да је уведена, од чести, код 1. типа, како би се могло мислити по бр. 32 на којему се исто тако измјењују звијезде и трокути од тачака, јер ће прије бити да је тај, досада једини познати, комад постао тако да се је, у вријеме када се је већ ковао 2. тип, за неколико комада узео за R калуп 2. типа а за А, гријешком или од невоље, већ забачени калуп 1. типа. Није ми пак познато да би на каквим античним новцима биле на R око слова К у таквом распореду звијезде и трокути од тачака.

Слика на А, каква је код 2. типа, у главноме је остала и код типова 3-5, само што је нешто мања (јер су и саме минце тијех типова нешто мање од онијех типа 1 и 2), али је зато и много финије израђена, при чему дабоме не узимљем у обзир оне комаде овијех типова што имају слаб цртеж и покварен натпис, а за које сам ја увјерен да су фалзификати (в. 1,351). Ново је код типова 3-5 да 4 добија и натпис, и то RAGVSA (3. тип), DOMINACIO (4. тип), LIBERTAS (5. тип); специјално тај први натпис RAGVSA, који за први пут код дубров. минца јасно каже за који су град ти ловци ковани, удешен је по свој прилици опет према врло обичноме малом бакреном новцу цара Константина Великога (г. 306 до 337) који на А има баш тако попрсје с натписом CONSTANTINOPOLIS (в. бр. 3621); напротив она друга два натписа не налазе се ни на једним античним ни талијанским новцима из времена прије XV. вијека, па треба казати да су уведени за те дубров. минце. Напротив сасвим је нова код типова 3-5 слика на R; мјесто старијега слова R, код њих је тамо редовно мала сличица градских врата: по сриједи је

1) Врло је сличан минци 2. типа сребрн новац с попрсјем на д. што га има J. Sabatier Description générale des monnaies byzantines, 1. том (Париз 1862), на табли ХП, бр. 9.

зид с вратима а над њим пошира ниска кула с великим, на врху шиљастим кубетом, уза зид јел. и д. по 1 висока уска кула с високим уским прозором и с вијенцем са 4 зупца, под том сликом (т. ]. у перспективи пред њом) има дебела троугласта црта која понајвише није одијељена од самијех градскијех врата, па се може мислити да је то само црта с којом се свршава слика градскијех врата; него како се је та црта развила код минца друге врсте, ја бих рекао да она већ код типова 3-5 означује јарак што иде уз градске зидове или, што је за Дубровник као приморски град много приличније, градску луку; има напокон на R и некакав скраћени натпис над л. кулом мало слово R а над десном мало А, а то су дабоме или прва 2 слова имена RAGVSA или прво и посљедње. Ни за ову слику на R типова 3-5 не налазим узора међу античним ни талијанским новцима; има доиста много римских и бизантских новаца на којима је на К велика широка кула, али баш тако састављених врата нема ни на једноме; сасвим је оригинална лијепа сличица на R 2. варијанте 5. типа: по сриједи минускулно готско и, над њим круна а са стране по 1 ружа међу гранчицом с по 2 листа (в Т. 1, 15). Натпис, какав је код сваког од ова 3 типа,. остаје у главноме без промјене, али код 3. типа 1. варијанта има (у првом падежу женскога облика) RAGVSA, 2-га (у другом падежу средњега облика RAGVSIVM) RAGVSI (с једним І при крају), а 3-ћа RAGVSII; други падеж треба тумачити тако да се мисли на „новац Дубровника“; што пак 1. варијанта 4. типа има DOMNACIO, то не мислим да је погрешка, него је то удешено према облику DOMNVS који је у средњој латинштини врло обичан. Натпис је на А редовно сав уз л. руб, само код 3. варијанте 4. типа раздијељен је тако да је посљедње О на д. страни, и то каткад повише жезла а каткад опет ниже њега; код већине комада 1. варијанте 3. типа. (са RAGVSA на 4) и код 5. типа (са LIBERTAS на A) пред натписом има крст, а то је нешто што иначе нема ни код једне минце, па можда то и доводи у неку ужу везу 3-ћи и 5. тип.

Друга врста минца има донекле друкчије слике неголи су код прве врсте, а сасвим друкчије натписе: на А све имају без изузетка само главу, и то окренуту на л., па у томе посљедњем погледу изузимље се само бр. 590, на којему је

je

глава окренута на д., али то је по свој прилици само једнострани оглед који се уистину није пак ковао као прави новац (в. 1, 325 и Т. 3,11); исто тако натпис на А, ако се не обазремо на то да при крају може бити и само једно I а да мјесто G може бити и С — гласи увијек MONETA RAGVSII; увијек је и глава овјенчана ловор-вијенцем, с којега понајвише страга висе 2 врпце, само 14.-сти и 15. тип немају никако тих врпца а понајвише их немају ни 13-сти и 17. тип, код 18-ога се пак једва виде, тако да би се рекло да их нема; изнимице пак немају тијех врпца ни други типови: тако их нема 3. варијанта 7. типа и 5. варијанта 19-ог, а требало би казати да их немају ни 6. варијанта 20. типа и 2. варијанта 21. типа, ако се оно што као плетеница а не као широка врпца. На R у главноме је иста слика као у типова 3—5, али је нешто већа, јер су и саме минце веће, а осим тога пред вратима је двострука тространа црта, за коју се јасно види да није напросто основица за слику градскијех врата него представља нешто за себе, и то, како је прије казано, по свој прилици луку, али можда и градски јарак; сасвим је нов с ове стране натпис: мјесто самијех слова R-A имамо код ове врсте потпун натпис CIVITAS RAGVSII.

виси низ затиљак има схватити

Да је и глава на А друге врсте узета по онијем небројенијем римскијем новцима с царевом или царичином глаBOM и то је изван сваке сумње; напротив не може се увијек сигурно казати јесу ли они што су резали калупе за ту главу на дубров. минцама хтјели да прикажу женску или мушку главу: код већине типова, а особито код онијех код којих је бујнија коса, као што је нарочито код типова 6—11, 14 и 16, може се, према томе како је само лице цртано, слободно казати да је на њима женска глава, али типови 12, 13 и 15 поред бујне косе, — а онда најмлађи типови 17 до 24 изгледа да имају прије мушку главу неголи женску. Свакако на најстаријим типовима друге врсте имамо женску главу, па зашто баш женску? кад би на њима латинско име Дубровника било женског рода, као што је у 1. варијанте 3. типа, онда би се могло рећи да је то персонификација града RAGVSA, али то баш није, него је име града на минцама друге врсте (а и иначе на свијем осталијем дубров. новцима) увијек без изузетка средњега рода RAGVSIVM; биће