XI. ПОЛУШКУДЕ.

Полушкуда је, што се тиче спољашњега вида, баш што и шкуда, само је од ње нешто мања а за половицу лакша (в. 1, 248 и 440): плочица је у промјеру велика само око 31mm, а г. 1708 и 1709 тешка је осјеком 9-142 или, придодавши 30% у име трошења у оптицају, 9-424,, док и њој г. 1748 и 1750 тежина спада на 8-291, или, уз 3%, 8-753%; и смјеса је као код шкуде, те је и она за прве двије године износила 600 тисућина а за посљедње двије 566-66 тисућина, тако да је код првијех било највише 5-654, чистог сребра а код другијех 4·949. И на полушкуди дакле на А св. Влахо стоји сприједа те уздигнутом десницом благосиља а љевицом држи град и штаку, у пољу су, д. и л., слова S-B и година, а унаоколо иде натпис међу унутрашњим кругом, што га дијели од свечева лика, и спољашњим кругом што иде уз сами руб; на R Исус стоји сприједа те подигнутом десницом благосиља а у љевици држи земаљску кругљу, л. и д. су у пољу звијезде а унаоколо натпис међу 2 круга како на А. Година 1708: А и R сасвим као код шкуде од исте године, само што је звијезда у почетку натписа иста какве су на R око Исусова лика:

2585) A * PROTECTOR • REIPVBLICAE - RHAGVSINAE• S-B 17-08 R * · TVTA · SALVS SPES ET PRAЕSIDIVM л. 7 а д. 8 звијезда; 8-93, 31, 1; Берлински музеј; R. 1267 (галванопласт. копија).

Година 1709: А (в. Т. 14, 14) и R сасвим као код шкуде од исте године, само што звијезде на R, па и она у почетку натписа, могу бити и тање са 6 тупих зрака:

*

2586) A. PROTECTOR REIPVBLICAE RHAGVSI NAE • S-B 17-09 R * TVTA · SALVS SPES · ET · PRAESIDIVM. л. и д. по 7 крупних звијезда са 6 оштрих зрака; 866, 31, 3; R. 2210.

2587) А * . PROTECTOR PROTECTOR · REIPVBLICAE · RHAGVSINAE • S-B 17-09 R како прије, и. к.; 8-80, 31, 1; Бечки музеј бр. 19981.

.

2588) А како прије (Т. 14, 14), R * · TVTA · SAL VS. SPES. ET. PRAESIDIVM л. 7 а д. 8 тањих звијезда са 6 тупих зрака; 9-355, 32, 2; R. 872. 2588) А д. к., R и. к.; ?, + 32. 2; Дубров. архив.

Година 1748: A и R сасвим као код шкуде од исте године, само што на А стопала не стрше испод хаљине него су под њом као 2 мала полукруга, а под њима нема подножја (B. T. 14, 15-16):

U

2569) А * PROTECTOR & REIPVBLICERHACVSINE S-B· 17-48 R * · TVTA и SALVS u SPES и ET и PRESIDIVM л. 8 а д. 1 + 6 звијезда (Т. 14, 15-16); 8-32, 305, 1; R. 873. 2590) А д. к., R и. к.; 8:41. 305, 1; R. 874.

Година 1750: А сасвим како у 2. варијанте шкуде од исте године, исто тако и R само што су звијезде тање са 6 тупих зрака:

2591) A * PROTECTOR. REIPVBLICE · RHCVSINE -В 17-50 бројка 0 као да је исправљана; таки је натпис на калупу бр. 3560, али се није нашао комад на којему би био таки натпис.

2592) A * PROTECTOR · REIPVBLICE · RHCVSINE S-B 17-50 R * TVTA SALVS SPES ET PRAESIDIVM. АЕ није у вези него су оба слова одвојена, л. 9 а д. 1 +6 звијезда; 8-16, 31, 2; R. 875.

-

XII. ДУКАТИ.

Дукат је не само нова врста новца њим је претворен у ефективан новац старији идеални новац по 40 динарића (в. 1, 63) него је и својим спољашњим видом нова врста новца; на А има доиста и он, како и динарић, перпера и шкуда, св. Влаха гдје стоји сприједа, али је барем натпис сасвим друкчији TVIS A DEO AVSPICIIS („Под твојим од бога [теби повјереним] водством“), на R пак цијелу средину плоче заузимље дубров. грб, па то је сасвим ново, јер у артилука и солада грб је само мали дио цијеле слике, нов је и натпис с те стране DVCAT[us] REIP[ublicae] RHACVSINAE („Дукат републике дубровачке“), који му каже номиналну вриједност. Дукат се је, као прави новац, ковао само г. 1723 и 1797, па му се је и те друге године задржала без промјене слика и патписи; ново је код дуката од г. 1797 да има на А увијек, а дјеломице и на R, сиглу мајстора што је резао калуп, и што по рубу међу А и R, како је кован „у прстену“, има накит (в. 1, 274). Велика је пак разлика у изради међу „старим“ дукатом од г. 1723 и „новим“ од г. 1797: први је, у цјелини, фино израђен новац, особито је пажљиво израђен грб на R; много је слабија израда у новог дуката, особито су пак лоши они калупи стражње стране што их је резао А. Обад (в. 1, 244). Велика је промјена настала у унутрашњој вриједности (в. 1, 446): стари дукат са својом средњом тежином сд 19-498 или, придодавши 3% у име трошења у оптицају, највише 20·101,, и са својом смјесом од каквих 566-66 тисућина, имао је највише 11-39, чистога сребра, а нови, са својом средњом тежином од 13-370, или, уз 3%, од највише 13-783, и са смјесом од 489-41 тисућина, могао је имати највише 5-277, чистог сребра, дакле мало више од 1/3 колико га је било г. 1723; нови је дукат и доста мањи: промјер му иде око 365mm, а старому сеже готово до 40mm

4. Нормални дукати.

Година 1722: в. бр. 2611.

Година 1723: А св. Влахо у бискупском орнату, али без планите већ с плаштом који је сприједа отворен и на прсима закопчен те му покрива рамена и леђа, уздигнутом десницом благосиља а љевицом држи штаку и град, стоји сприједа на танком подножју, у пољу свечев монограм и под њим година пола сл. а пола сд.; R дубров. грб (8 водоравних пасова који су наизмјенце ишарани валовитим цртама [плавим] и окомитим [црвеним]) и у богато искићеном оквиру, под грбом се укрштавају жезло и мач, и то тако да је држак жезла д. доље а врх л. горе а балчак мача л. доље а шиљак д. горе; на А и на R натпис се почиње с д. а лик га прекида, уз руб пак иде спољашњи круг од окомитих зареза (в. Т. 15, 10-11):

- .

2593) A TVISA DEO - AVSPICIISS.В. • 17-23 - (Т. 15, 10-11), R DVCAT REIP-RHACVSINE; 19-52, 40, 2; R. 876. 2594) А и R и. к., најтежи од ове

године: 19-55, - 40, 2; R. 877.

Година 1797, 1.ва варијанша: А све као г. 1723, али сасвим друкчије и слабије цртано, само што у пољу нема свечева монограма а при дну уз свечеве је ноге, подвојен л. и д., калупаров монограм G[iovanni] A[ngeli] (в. 1, 198); R све као г. 1723, али све друкчије и слабије цртано, у оквиру грба ново је што повише њега има широка завијена лента и посред ње глава анђелка; на A и на R као спољашњи круг врпца, а на самом рубу међу A и R накит као од лишћа и цвијећа (в. Т. 16, 1-2):

2595) A TVISA DEO - AVSPICIIS - 17-97 G-AR DUCAT. REI. - RHACUSIN; 13:14, 36-5, 3; R. 2264. 2596) А како прије, R DUCAT. REIP - RHACUSIN (T. 16, 1-2); 13.80, 37, 1; R. 879. 2597) А и. к., R д. к.; 13.63, 27, 2; R. 1269. - 2598) А и. к., R д. к.; 12-89, 37-5, 2; R. 1098.

Година 1797, 2.га варијанша: А нешто друкчије цртан и са свечевим монограмом у пољу, иначе све као у 1. варијанте; R као у 1. варијанте, али друкчије цртан (в. Т. 16, 3-4): 2599) A TUISA-DEO-AUSPICIIS S-B 17-97 G-AR DVCAT - REIP - RHACVSIN; 13-35, 36, 2; R. 1737.

2600) А д. К., R и. к.; 13-49, 37, 2; R. 2882. 2601) А д. к., посљедње Ѕ исправљано, R и. к. (Т. 16, 3-4); 13-52, + 36, 1 R. 880.

REIP

2602) А како прије, и. к. као у бр. 2601. R DUCAT . RHACUSIN; 13.29, 37, 2; R. 952.

2603) А како прије, и. к. као у бр. 2601, R DUCAT. REIP. - RHACUSIN; 13·115, + 36, 2; R. 2044.

Година 1797, 3, на варијанша: А сасвим као у 2. варијанте; В сасвим друкчије и много невјештије цртана слика, међу круном и грбом нема главе анђелка, а при дну, баш у средини под грбом, калупаров монограм A[ntonio] 0[bad] (в. 1, 203 и Т. 16, 5):

2604) A TUIS A DEO - AUSPICIIS S-B 17-97 G-A R DUCAT_REIP — RHAGUSINE A O (Т. 16, 5); 13·46, - 37, 1: R. 881, - 2605) А и R д. к.; 13-335, 365, 2; R. 1845. А и R д. к.; 13:57, 365, 2/3; R. 2932.

2606)

Година 1797, 4, та варијанта: А сасвим као у 2.ге и 3. варијанте; R као у 3. варијанте, али калупаров монограм са страна л. од мача и д. од жезла (в. Т. 16, 6):

2607) A TUIS A DEO - AUSPICIIS

S-B 17-97 G-A R DUCAT REIP-RHAGUSIN A-O 2a.y.:; 13-505, 38, 1; R. 1738. 2605) А и. к., R д. к.; 13-20, 37, 2; R. 1718.

2609) А како прије, R DUCAT REIP-RHAGUSINE A-O (T. 16, 6); 13:48, 365, 1/2; R. 953. — 2610) А д. к., R и. к.; 13:40, 36.5, 2; R. 2095.

В. Анормални дукати.

1) Сребрни оглед дуката од г. 1722 (в. 1, 327); слике су више испупчене а слова мања неголи г. 1723, А у главноме као г. 1723, али лик свечев друкчије и љепше цртан те стоји на ширему подножју, година није у пољу него при крају натписа; R грб сасвим како г. 1723, али опет није од и. к. (в. Т. 16, 7-8):

2611) A TVIS A DEO. - · AVSPICIIS · 1722 S-B R · · DVCAT. REIP-RHACVSINAE; 19-55, 39, 1; Осјечки музеј бр. 1884 (набављен на аукцији Унгерове збирке у Бечу г. 1897, в. каталог те збирке бр. 3024); R. 1163 (галванопласт. копија).