редом све разне комаде што су ковани, до почетка XVII. вијека, у исто доба а отада даље исте године; распоређај по врстама, чини ми се, много је практичнији, јер се тако може много лакше наћи неки одређени комад или констатовати има ли у попису нека одређена варијанта, осим тога на тај се начин избјегавају многа понављања у описивању сами. јех новаца; ко пак жели да зна које су се врсге ковале у појединим годинама, тому је сасвим доста преглед по годинама што је дан у 1, 268. У свакој врсти комади су наравски поређани хронолошким редом: за новије врсте с означеном годином то је било дабоме сасвим лако, иако има примјера да су неки поједини комади ковани у некој другој години а не у оној која на њима пише (в. 1, 321); потеже је напротив то било у погледу старијих врста без године, кад немамо готово никаквих сигурних вијести како су баш изгледали у детаљу комади исше време који су се у разно доба ковали, осим што нам је за сребрне прилично добро позната њихова тежина и смјеса и како су се с временом ове мијењале. За те сам врсте дакле покушао да их прије свега саставим у шипове, то јест у скупине што својим спољашњим видом кажу да су им, барем с главне, то јест предње стране (с аверса) калупи резани од истог мајстора, дакле отприлике и у исто вријеме. Како пак често бива да слика на аверсу остаје у главноме једнака (као посао исшога мајстора), док се на стражњој страни (на реверсу) слика донекле мијења, то сам типове опет пораздијелио, гдје је требало, у групе које све заједно имају на аверсу исту слику (исти тип), али од којих свака има особиту слику на реверсу; изнимице сам таке групе узимао и према слици на аверсу гдје се наиме види да је то доиста посао истога мајстора, али опет има неких знатнијих разлика у слици. Групе су напокон, а гдје њих нема, сами су типови раздијељени у варијанте што обухваћају комаде што су у главноме с обје стране једнаки а имају неке особине којим се разликују од осталијех варијаната исте групе или истога типа. За такву раздиобу у типове, групе и варијанте тешко је наћи некакву мјеру што би остала увијек једнака, па се зато није чудити да је и у овоме опису дубров. новаца узимана различита мјера, то јест пазило се сад на неке крупније а сад на неке ситније разлике то је све чињено - према томе колико је комада сачувано од појединијех типова: гдје их је много, ту је требало узимати и ситније варијанте, а гдје их је мало, могло се проћи и с мање варијаната. Главно је да се овдје за први пут покушава да се дубров. новци без године разврстају по својим типовима, изнимице по групама, хронолошким редом према емисијама за које нам је познато да су у разним годинама издаване, при чему. истичем да за динаре морамо узети да су била два низа емисија Динари без сигле и динари са сиглом (осим сигле R) - које су успоредо текле од почетка XIV. вијека до прве половице ХѴ,ога, а иначе су редовно посао различитих мајстора (в. 1, 129). У опису је најприје казано за сваку врсту каква је била из почетка и како се је с временом мијењала, а онда се описују поједини типови, групе и варијанте, и то тако да су прије свега утврђене заједничке особине цијеле врсте, па онда опет таке заједничке особине појединијех типова и т. д.; ако није казано што друго, онда значи да се те особине, споменуте у односноме опису, налазе код свијех комада што припадају истому одјелу (типу, групи, варијанти), те се то код појединијех комада више не понавља; не понавља се код појединијех комада ни оно за што је у опису казано да се ,редовно“ налази код односнога типа и т. д., а само се код појединијех комада спомиње оно за што је у опису казано да се налази само „изнимице“; гдје се пак за неки комад каже да се он нечим разликује од описа односне варијанте, то вриједи и за остале комаде исте варијанте који иду за њим. Опис је дакле тако удешен, да се комади што су узети под једну исту варијанту понајвише разликују међу собом само натписом, а тако су поређани да се увијек с краћег натписа иде к дужему, узимљући у обзир најприје натпис на аверсу (на „А“) а затим натпис на реверсу (на „R“). Према томе, н. пр. код динара, најприје иду комади на којима на А пише S. BLASIVS RAGVS., па они на којима пише S · BLASIVS RAGVSI а напокон они са S · BLASIVS RAGVSII; у свакој од те три скупине комади су опет поређани према томе како је на А натпис на десној страни прекидан: најприје иду они на којима натпис уопће није прекинут него је раздијељен овако: S. BLASIVS - RAGVSII, онда они код којих је с лијева прешло на десно само посљедње ,, S (S. BLASIV - S. RAGVSII), па VS (S - BLASI VS. RAGVSII); напокон у свакој од тијех новијех скупина узимана је у обзир интерпункција, па су метнути на прво мјесто комади који уопће немају интерпункције (SBLASIVS RAGVSII), па који имају тачку иза првога S (S. BLASIVS RAGVSII), па који је имају иза трећега S (S BLASIVS RAGVSII) и т. д. Тако су поређани комади с тачним натписом, а при крају сваке нове скупине (према томе како је на А прекинут натпис) скупљени су комади с погрешним натписом, и то редом како су погрешке што даље од почетка натписа (према томе што је дуљи онај дио натписа који је без погрешке), дакле прије комади гдје је на А погрешка при крају и т. д. Напосе пак за новце с означеном годином треба да кажем ово: комаде без калуйарске сигле (в. 1, 273) узимао сам прије онијех што имају сиглу, а код вижлива, гдје налазимо у истој години разне сигле, узимао сам их редом којим су у дубров. ковници почели радити односни калупари, да ле најприје комаде са сиглом G B, па са сиглом D. M (D. B) а онда са G. А. Толико сам мислио да је потребито да речем о системи по којој сам поређао комаде једне исте варијанте, а иначе то се јасније види из самога описа. Што се пак тиче самог описивања треба прије свега да кажем да сам узимао као главну страну новца (као аверс) ону за коју сам увјерен да је таковом сматрана у дубров. ковници и yonћe у Дубровнику; за мене је дакле предња страна н. пр. на ду атима и на браданима она на којој је слика св. Влаха, док би напротив, по обичном нумизматичком правилу, требало да је то реверс, јер је на њој (уз лик св. Влаха) само нека опћенита кршћанска формула, а тек се по другој страни (гдје је грб) види да је то дубровачки новац. При описивању узимљем да је десно („д.“) и лијево („л.“) оно што гледалац види на новцу на својој десној или лијевој страни; само код описа печата с грбовима, према утврђеноме хералдичкоме правилу, десно је оно што је гледаоцу с лијеве стране а лијево оно што му је с десне; исто тако, само се собом разумије, гдје се говори о дијеловима људскога тијела, понајвише о десној и лијевој руци, десна је рука баш десница (која је на слици с лијеве стране) а лијева је љевица (која је на слици с десне стране); гдје се напокон каже да н. пр. лик св. Влаха стоји „сприједа“ или да Исус сједи „сприједа“, то значи да увијек стоји или сједи равно и равно гледа у гледаоца. Како слика редовно заузимље само средину цијеле површине а натпис иде унаоколо уз руб, тако међу сликом и натписом остаје нешто празна простора ,поље“, на којему су често или каква слова, или која сигла, или (пола л. а пола д.) година; понајвише око натписа уз сами руб има некакав „спољашњи круг“, а каткада има и „унутрашњи круг“ који дијели натпис од слике; гдје су пак о једном дијелу натписа каже да је „под сликом“ или „при дну“, то се мисли онај дио плочице што је међу самијем рубом и доњом страном слике која се често свршава неким водоравним подножјем или уопће неком водоравном цртом; дио натписа што је „при дну“ стоји према рубу окомито, то јест у истоме смјеру као слика, док иначе натпис стоји окомито према средини плочице, па се ни то даље напосе не спомиње. Иначе у погледу слике треба још споменути ово двоје: код бискупске штаке што је св. Влахо држи љевицом, квака у врху може бити својом отвореном страном окренута на л. или на д., па према томе се у опису и каже да је сама штака окренута на л. или на д.; штака пак ниже кваке може бити или глатка или чвораста (изнимице и извијена), па се у опису, гдје то треба, каже колико је чворова на штаки, и то тако да се пред знак + меће број чворова над свечевом љевицом а иза тога знака број чворова под руком, н. пр. „штака с 2+3 чвора“; гдје пак стоји н. пр. овако: „штака с 0+3 чвора", то значи да над руком нема ни једног чвора. У погледу звијезда што су на многијем новцима на R с обје стране Исусу, треба упамтити ово: за солде дају се са обје стране два броја са знаком + по сриједи: први број каже колико је звијезда над грбом а други колико их је под грбом; за сребрне комаде напротив даје се за л. страну само један број, јер је код свих с те стране низ звијезда редовно прилично непрекинут, иако код већих комада (перпера и шкуда) подигнута Исусова десница понајвише пробија низ звијезда; са д. стране пак и за сребрне се новце, на исти начин као за солде, дају два броја, јер је с те стране низ звијезда увијек јасно прекинут земаљском кругљом што Исус држи у љевици. Него, према ономе што је горе казано, у опису појединијех комада најважнији је натпис, па је зато баш врло незгодно што штампарија није имала готских слова која би јако требала за натпис новаца кованих до почетка XVII. вијека; морао сам се дакле помоћи оном таблом из I. дијела на којој су репродуковани разни облици неких особито карактеристичних слова на тијем новцима; у опису је зато за поједине типове и варијанте само уопће казано каква су слова, а иначе се натписи штампају обичним модерним латинским словима; само гдје се разлика међу иначе блиским варијантама или комадима састоји баш у томе што имају за исто слово различите облике, уз то се слово меће број под којим се односни облик налази на споменутој табли; сама се табла пак понавља и у овоме дијелу на стр. XVI, да читалац при проучавању натписа не треба узимати оба дијела у руке; осим тога треба споменути да гдје се у латинским натписима штампа одвојено АЕ, ту се на повцу управо налази позната лигатура гдје су та два слова везана у једно, али ни ње штампарија није имала. Како се натпис на дубров. новцима редовно почиње с д. те иде на л. (UY в. 1,254), то се у опису спомиње само када се он, обратно, почиње сл. те иде на д. (~); редовно је натпис прекинут ликом тако да су обје половице јасно одвојене једна од друге, па се то мјесто у опису назначује подужом цртом (—), краћом се цртом (-) напротив назначује мјесто гдје који поједини дио слике пробија натпис, тако врпца што виси с главе на А минца 7.-12. типа, бискупска штака опет на А неких динара, док на R још неких минца слика града пробија на два мјеста натпис шиљастим темељима својих кула. Гдје је на неким комадима натпис слабо читљив зато што је истрвен или комад лоше кован, ту се односни дио натписа меће у угласте заграде ([ ]), али тада и поједина слова (особито њихов облик), а нарочито тачке међу словима, нијесу сасвим сигурне; ако се пак види да је негдје било неко слово, али се не може сигурно казати које, ту мећем мјесто њега слово х; гдје је напокон натпис тако истрвен да се не види ништа, тако мјесто назначујем празним угластим заградама. Доста се често пак нађе да је у натпису мајстор у калупу на неком слову длијетом нешто мијењао или зато да слова буду јаснија или да слово које је гријешком било утиснуто у калупу замијени |