Editions speciales: 1941Srpska kraljevska akademija, 1941 - 655 страница |
Из књиге
Резултати 1-3 од 78
Страница 23
... ближе одређују па- дежни односи ( предлози ближе одређују значења зависних падежа , на пр . у без родитеља без одређује ближе абла- тивни генитив родитеља и сл . ) , а свезицама се ближе одре- ђују или појачавају односи међу речима и ...
... ближе одређују па- дежни односи ( предлози ближе одређују значења зависних падежа , на пр . у без родитеља без одређује ближе абла- тивни генитив родитеља и сл . ) , а свезицама се ближе одре- ђују или појачавају односи међу речима и ...
Страница 126
... ближе одређивао падежно значење именице , он је тиме поста- јао предлог , само сада са месним значењем као главним , а ком- паративним као споредним . Тако су те речи постајале пред- лошким речима ; пре зоре , после доручка , потом тога ...
... ближе одређивао падежно значење именице , он је тиме поста- јао предлог , само сада са месним значењем као главним , а ком- паративним као споредним . Тако су те речи постајале пред- лошким речима ; пре зоре , после доручка , потом тога ...
Страница 127
... ближе генитив сунца и по- - стаје предлог ; слично томе „ Сео је на место Петра " значи и „ Сео је замењујући Петра “ , где „ замењујући “ одређује ближе Петра и јавља се већ у функцији предлога и сл . Тако при- лози типа преко ...
... ближе генитив сунца и по- - стаје предлог ; слично томе „ Сео је на место Петра " значи и „ Сео је замењујући Петра “ , где „ замењујући “ одређује ближе Петра и јавља се већ у функцији предлога и сл . Тако при- лози типа преко ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив гла глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато зна значај значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора наравно нарочито начин нема нешто ни није ница нице номинатив њима њих њихова обележавање обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа потпуно пр пре предикат предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме сл словенски језици словенским језицима случају смислу тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреба употребљава функција функцију футур