Editions speciales: 1941Srpska kraljevska akademija, 1941 - 655 страница |
Из књиге
Резултати 1-3 од 45
Страница 450
... зависне реченице ( исп . ниже гл . XXXV ) . 339. Ово схватање једне партиципске ( или герундиске ) синтагме као какве зависне временске или сличне реченице имало је у различним језицима великог значаја за стварање т . зв . апсолутних ...
... зависне реченице ( исп . ниже гл . XXXV ) . 339. Ово схватање једне партиципске ( или герундиске ) синтагме као какве зависне временске или сличне реченице имало је у различним језицима великог значаја за стварање т . зв . апсолутних ...
Страница 464
... зависне реченице не могу бити никада индикативне у правом смислу речи . Оне могу бити само у зависном индикативу или , како га ми називамо , у релативу . Откуда то долази ? Просто отуда што се глаголска радња зависне реченице не управља ...
... зависне реченице не могу бити никада индикативне у правом смислу речи . Оне могу бити само у зависном индикативу или , како га ми називамо , у релативу . Откуда то долази ? Просто отуда што се глаголска радња зависне реченице не управља ...
Страница 466
... зависне реченице нису и не могу бити начинске . То само значи да појам зависне реченице не садржи у себи по томе што су модалност ( исп . Он ми каже да ће доћи , али се може рећи и Он ми каже да би дошао , али је спречен ) . Свака зависна ...
... зависне реченице нису и не могу бити начинске . То само значи да појам зависне реченице не садржи у себи по томе што су модалност ( исп . Он ми каже да ће доћи , али се може рећи и Он ми каже да би дошао , али је спречен ) . Свака зависна ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив гла глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато зна значај значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора наравно нарочито начин нема нешто ни није ница нице номинатив њима њих њихова обележавање обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа потпуно пр пре предикат предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме сл словенски језици словенским језицима случају смислу тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреба употребљава функција функцију футур