Editions speciales: 1941Srpska kraljevska akademija, 1941 - 655 страница |
Из књиге
Резултати 1-3 од 70
Страница 13
... извесне врсте , предикати извесне врсте и како се сама та именица , упо- требљена у нарочитом положају , може свести на једну од својих особина ( на пр . он је камен = , он је тврд “ - „ он је хладан " или сл . ) . Тако кад употребимо ...
... извесне врсте , предикати извесне врсте и како се сама та именица , упо- требљена у нарочитом положају , може свести на једну од својих особина ( на пр . он је камен = , он је тврд “ - „ он је хладан " или сл . ) . Тако кад употребимо ...
Страница 158
... извесне односе између онога што им даје нова функција , нова категорија речи , и онога што су оне значиле у старој категорији . 123. Из овога се види огромна разлика између неправих речи извесне категорије и правих . То показује да није ...
... извесне односе између онога што им даје нова функција , нова категорија речи , и онога што су оне значиле у старој категорији . 123. Из овога се види огромна разлика између неправих речи извесне категорије и правих . То показује да није ...
Страница 485
... извесне категорије . Слагање функције са значењем речи , тј . истицање функције из значења речи , даје праве речи извесне категорије . 368. Устаљене речи једне категорије јесу оне код којих имамо јединство значења , функције и гласовног ...
... извесне категорије . Слагање функције са значењем речи , тј . истицање функције из значења речи , даје праве речи извесне категорије . 368. Устаљене речи једне категорије јесу оне код којих имамо јединство значења , функције и гласовног ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив гла глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато зна значај значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора наравно нарочито начин нема нешто ни није ница нице номинатив њима њих њихова обележавање обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа потпуно пр пре предикат предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме сл словенски језици словенским језицима случају смислу тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреба употребљава функција функцију футур