Editions speciales: 1941Srpska kraljevska akademija, 1941 - 655 страница |
Из књиге
Резултати 1-3 од 62
Страница 49
... праве именице могле су за падеже добијати и нарочите знаке . Када су некадашње неправе именице постале праве , онда су оне , поврх својих готових облика , могле добијати наставке старих правих именица . Тако би се могла разумети основна ...
... праве именице могле су за падеже добијати и нарочите знаке . Када су некадашње неправе именице постале праве , онда су оне , поврх својих готових облика , могле добијати наставке старих правих именица . Тако би се могла разумети основна ...
Страница 152
... праве прилошке речи . Али и праве прилошке речи остају са јасно обележеним синтагмат- ским значењем прилошких речи , иако то још не значи — као што је помињато - да су морале увек постајати од група речи . Само смо у једном случају ...
... праве прилошке речи . Али и праве прилошке речи остају са јасно обележеним синтагмат- ским значењем прилошких речи , иако то још не значи — као што је помињато - да су морале увек постајати од група речи . Само смо у једном случају ...
Страница 483
... праве именице значе одређени предмет , док не- праве именице значе условљену предметност , било у облику лица или остварења особине или радње . Нема никакве сумње да између речи на пр . човек , праве именице “ и именице койач „ неправе ...
... праве именице значе одређени предмет , док не- праве именице значе условљену предметност , било у облику лица или остварења особине или радње . Нема никакве сумње да између речи на пр . човек , праве именице “ и именице койач „ неправе ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив гла глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато зна значај значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора наравно нарочито начин нема нешто ни није ница нице номинатив њима њих њихова обележавање обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа потпуно пр пре предикат предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме сл словенски језици словенским језицима случају смислу тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреба употребљава функција функцију футур