Editions speciales: 1941Srpska kraljevska akademija, 1941 - 655 страница |
Из књиге
Резултати 1-3 од 84
Страница 107
... пре једног дана “ , „ пре два дана “ , „ пре више дана “ . Уколико су ти прилози јасни , они и претстављају синтагме : ономад је постало од „ ономь дьне " loc . sing . , управо у оном дану “ на који се мислило , дакле „ пре неки дан ...
... пре једног дана “ , „ пре два дана “ , „ пре више дана “ . Уколико су ти прилози јасни , они и претстављају синтагме : ономад је постало од „ ономь дьне " loc . sing . , управо у оном дану “ на који се мислило , дакле „ пре неки дан ...
Страница 126
... пре , после , поред , око , ниже , место , дуж , више , изван , близу и сл . Пре свега , међу овим речима има доста са компаратив- ним значењем уз које стоји правилно аблативни генитив : ниже , више , затим пре , после , потом ( у ...
... пре , после , поред , око , ниже , место , дуж , више , изван , близу и сл . Пре свега , међу овим речима има доста са компаратив- ним значењем уз које стоји правилно аблативни генитив : ниже , више , затим пре , после , потом ( у ...
Страница 362
... пре- зенту главно напоредност са тренутком говора , а то сама трајност не може дати , већ однос према говорном лицу који је изван ње . Још је , можда , најважнија трећа карактерна црта пре- зента , а то је : да се његово значење добија ...
... пре- зенту главно напоредност са тренутком говора , а то сама трајност не може дати , већ однос према говорном лицу који је изван ње . Још је , можда , најважнија трећа карактерна црта пре- зента , а то је : да се његово значење добија ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив гла глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато зна значај значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора наравно нарочито начин нема нешто ни није ница нице номинатив њима њих њихова обележавање обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа потпуно пр пре предикат предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме сл словенски језици словенским језицима случају смислу тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреба употребљава функција функцију футур