Editions speciales: 1941Srpska kraljevska akademija, 1941 - 655 страница |
Из књиге
Резултати 1-3 од 80
Страница xii
... језику ТРЕЋИ ДЕО . Гласови . . ХХХѴІІІ Природа гласова ХХХІХ Значај гласова као обележја речи XL Порекло гласа ЧЕТВРТИ ДЕО . О језику уопште 481-486 486-498 498-508 . 509-514 . 515-540 517-522 523-535 536-540 . . 541-606 .. 543-553 ...
... језику ТРЕЋИ ДЕО . Гласови . . ХХХѴІІІ Природа гласова ХХХІХ Значај гласова као обележја речи XL Порекло гласа ЧЕТВРТИ ДЕО . О језику уопште 481-486 486-498 498-508 . 509-514 . 515-540 517-522 523-535 536-540 . . 541-606 .. 543-553 ...
Страница 319
... језику имамо ту прави медиј : фоßéора — бојим се ) ; али ипак има рефлексивних гла- гола у којима се јасно осећа ... језику облик медија обично и облик пасива ; тако се по облику у латинском језику не разликују verba deponentia , која ...
... језику имамо ту прави медиј : фоßéора — бојим се ) ; али ипак има рефлексивних гла- гола у којима се јасно осећа ... језику облик медија обично и облик пасива ; тако се по облику у латинском језику не разликују verba deponentia , која ...
Страница 553
... језику стално само оно што промене изазива и чија уну- трашња творачка моћ никада не престаје . Те духовне услове ја бих назвао језичким константама . Оне било у вези са оним што је у језику постојало , или без обзира на то или у вези ...
... језику стално само оно што промене изазива и чија уну- трашња творачка моћ никада не престаје . Те духовне услове ја бих назвао језичким константама . Оне било у вези са оним што је у језику постојало , или без обзира на то или у вези ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив гла глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато зна значај значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора наравно нарочито начин нема нешто ни није ница нице номинатив њима њих њихова обележавање обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа потпуно пр пре предикат предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме сл словенски језици словенским језицима случају смислу тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреба употребљава функција функцију футур