Editions speciales: 1941Srpska kraljevska akademija, 1941 - 655 страница |
Из књиге
Резултати 1-3 од 70
Страница 557
... језичких остваривања , поред потребног , и новог , допунског је- зичког стварања . Три групе језичких услова , ма како биле искоришћа- ване у току језичког развитка , увек су нетакнуте у сваког претставника једне језичке целине и стално ...
... језичких остваривања , поред потребног , и новог , допунског је- зичког стварања . Три групе језичких услова , ма како биле искоришћа- ване у току језичког развитка , увек су нетакнуте у сваког претставника једне језичке целине и стално ...
Страница 594
... језичких - у ну- трашње је јединство или духовно . Ако се по моногенези Тромбети - а и других мора претпоставити да је негде у ду- бокој старини био само један прајезик на свету који се доц- није развио у много језичких група и још ...
... језичких - у ну- трашње је јединство или духовно . Ако се по моногенези Тромбети - а и других мора претпоставити да је негде у ду- бокој старини био само један прајезик на свету који се доц- није развио у много језичких група и још ...
Страница 595
... језичких услова или језичких констаната . Језичко стварање прожима и цео уну- трашњи живот језика , тј . све оно што у језику зависи од при- роде језичких чињеница , њихове узајамности и од неопходних последица њихових . Тај унутрашњи ...
... језичких услова или језичких констаната . Језичко стварање прожима и цео уну- трашњи живот језика , тј . све оно што у језику зависи од при- роде језичких чињеница , њихове узајамности и од неопходних последица њихових . Тај унутрашњи ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив гла глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато зна значај значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора наравно нарочито начин нема нешто ни није ница нице номинатив њима њих њихова обележавање обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа потпуно пр пре предикат предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме сл словенски језици словенским језицима случају смислу тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреба употребљава функција функцију футур