Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 60
Страница 13
... ближе одређују падежни односи ( предлози ближе одређују значења зависних падежа , напр . у без родитеља без одређује ближе аблативни генитив родитеља и сл . ) , а свезицама се ближе одређују или појачавају односи међу речима и ...
... ближе одређују падежни односи ( предлози ближе одређују значења зависних падежа , напр . у без родитеља без одређује ближе аблативни генитив родитеља и сл . ) , а свезицама се ближе одређују или појачавају односи међу речима и ...
Страница 59
... ближе одређују још задржати . - Рекао сам да прилошке речи ближе одређују различне врсте речи , тј . да се месним , временским или начинским моментом , који се садржи у прило- шким речима , ближе одређује месни , временски или начински ...
... ближе одређују још задржати . - Рекао сам да прилошке речи ближе одређују различне врсте речи , тј . да се месним , временским или начинским моментом , који се садржи у прило- шким речима , ближе одређује месни , временски или начински ...
Страница 69
... ближе одредбе генитива : зоре , доручка , шога и сл .; тако су ти временски прилози постали предлози . Слично је код именица чело , врх , дно , крај . Све те именице могу имати суперлативно значење : чело - „ крај доњи “ или „ горњи ...
... ближе одредбе генитива : зоре , доручка , шога и сл .; тако су ти временски прилози постали предлози . Слично је код именица чело , врх , дно , крај . Све те именице могу имати суперлативно значење : чело - „ крај доњи “ или „ горњи ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур