Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 81
Страница 47
... глаголских које су од огромног значаја за све глаголске односе . То показују и сами глаголски облици . Лични глаголски облици имали су , прво , детерминативни део , а затим обележје лица : „ који ради овде “ — „ који ради ја “ , тј ...
... глаголских које су од огромног значаја за све глаголске односе . То показују и сами глаголски облици . Лични глаголски облици имали су , прво , детерминативни део , а затим обележје лица : „ који ради овде “ — „ који ради ја “ , тј ...
Страница 173
... глаголских партиципа , а тако саграђене самосталне речи добиле су називе инфинитива у нарочитој употреби ( супина и сл . ) . Одавде се види да је разлика међу глаголским партиципима и неправим придевима , посталим од правих глаголских ...
... глаголских партиципа , а тако саграђене самосталне речи добиле су називе инфинитива у нарочитој употреби ( супина и сл . ) . Одавде се види да је разлика међу глаголским партиципима и неправим придевима , посталим од правих глаголских ...
Страница 177
... глаголских речи ) У овој схеми 2 ја сам реч Zustandsbegriff назвао просто глаголском речју , а речју значење реч Begriff . - Ако је , са извесне тачке гледишта , Вунт још и могао и оно што се у граматици назива глаголским родом и оно ...
... глаголских речи ) У овој схеми 2 ја сам реч Zustandsbegriff назвао просто глаголском речју , а речју значење реч Begriff . - Ако је , са извесне тачке гледишта , Вунт још и могао и оно што се у граматици назива глаголским родом и оно ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур