Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 55
Страница 30
... говори “ ; „ лице којему се говори “ ; „ лице о којем се говори “ , [ а које се обележава као да не учествује у говору ] — упућују на лице извесног рода или броја . Али је питање како се оно развило . Иако наш задатак није да улазимо у ...
... говори “ ; „ лице којему се говори “ ; „ лице о којем се говори “ , [ а које се обележава као да не учествује у говору ] — упућују на лице извесног рода или броја . Али је питање како се оно развило . Иако наш задатак није да улазимо у ...
Страница 32
... говори , онда има друге облике него када други о њој говоре ( одавде потиче употреба рефлексивне заменице у индо- европским језицима ) . Já говорим о сèби , он говори о мени . Како је увек прво лице оно које говори ( и у једнини и у ...
... говори , онда има друге облике него када други о њој говоре ( одавде потиче употреба рефлексивне заменице у индо- европским језицима ) . Já говорим о сèби , он говори о мени . Како је увек прво лице оно које говори ( и у једнини и у ...
Страница 45
... говори , ја који говори итд . Наравно , овде треба узети у обзир и временски моменат : ја [ сам онај што сада ] говори или сл .; али треба знати да се то време добија из саме ситуације , да се , дакле , засебно не обележава . Јер ...
... говори , ја који говори итд . Наравно , овде треба узети у обзир и временски моменат : ја [ сам онај што сада ] говори или сл .; али треба знати да се то време добија из саме ситуације , да се , дакле , засебно не обележава . Јер ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур