Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 84
Страница 33
... даље , али се одавде ипак види да је упитна заменица могла развити многобројне нове односе имајући сем упитнога још два друга значења . Ја и мислим да је некадашње * къ у неодре- ђеном значењу добило партикулу що ( къщо ) . Употребљено ...
... даље , али се одавде ипак види да је упитна заменица могла развити многобројне нове односе имајући сем упитнога још два друга значења . Ја и мислим да је некадашње * къ у неодре- ђеном значењу добило партикулу що ( къщо ) . Употребљено ...
Страница 50
... даље , 41 и даље ) . Али ипак употреба глаголске именице , иако у алтајским језицима значи врло стару особину , можда и праалтајску ( уколико је праалтајски језик постојао ) , не претставља ништа основно . Морало је протећи много ...
... даље , 41 и даље ) . Али ипак употреба глаголске именице , иако у алтајским језицима значи врло стару особину , можда и праалтајску ( уколико је праалтајски језик постојао ) , не претставља ништа основно . Морало је протећи много ...
Страница 172
... даље ) ; тако исто од глаголске речи лако постају неправе именице ( в . т . 32 и даље ) када оне постану самосталне . Има језика у којима је неправа глаголска именица облик у којем се глаголи као засебна врста речи увек јављају ( в . т ...
... даље ) ; тако исто од глаголске речи лако постају неправе именице ( в . т . 32 и даље ) када оне постану самосталне . Има језика у којима је неправа глаголска именица облик у којем се глаголи као засебна врста речи увек јављају ( в . т ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур