Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 87
Страница 92
... део синтагму . Ја сам то учинио због тога што у многим језицима света нема разлике између синтагме и реченице у њихову склопу , већ се та разлика добија на основу разумевања односа појединих делова те везе : да ли се речи у вези осећају ...
... део синтагму . Ја сам то учинио због тога што у многим језицима света нема разлике између синтагме и реченице у њихову склопу , већ се та разлика добија на основу разумевања односа појединих делова те везе : да ли се речи у вези осећају ...
Страница 125
... део има своје посебно значење . Могло би се рећи да су падежни односи морфолошки јер сваки део тих односа има своје засебно обележје . У флексивним језицима у основици падежних односа налази се схема семантичка или синтаксичка која се ...
... део има своје посебно значење . Могло би се рећи да су падежни односи морфолошки јер сваки део тих односа има своје засебно обележје . У флексивним језицима у основици падежних односа налази се схема семантичка или синтаксичка која се ...
Страница 269
... део именице и њен детерминативни део ( напр . йливање , белина и сл . ) . Те смо именице назвали уопштеним , апстрактним или мисаоним именицама за разлику од предметних речи , где је и конкретни и детерминативни део индивидуално дат ...
... део именице и њен детерминативни део ( напр . йливање , белина и сл . ) . Те смо именице назвали уопштеним , апстрактним или мисаоним именицама за разлику од предметних речи , где је и конкретни и детерминативни део индивидуално дат ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур