Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 81
Страница 50
... Друго . Несумњиво је да се у изразу носим није распознавало лице засебно , а глагол засебно , већ је цео израз значио да се првоме лицу приписује радња . Шта је могло изменити овај однос помешаности глаголског облика и радника ? По моме ...
... Друго . Несумњиво је да се у изразу носим није распознавало лице засебно , а глагол засебно , већ је цео израз значио да се првоме лицу приписује радња . Шта је могло изменити овај однос помешаности глаголског облика и радника ? По моме ...
Страница 170
... друго до та основа измењена под извесним приликама , али основа која се налази у извесним зависним падежима ( исп . ген . ст . сл . чиноү , дат . чинови и сл . ) . Према томе то činov- ( = činou- ) и није ништа друго до облик зависних ...
... друго до та основа измењена под извесним приликама , али основа која се налази у извесним зависним падежима ( исп . ген . ст . сл . чиноү , дат . чинови и сл . ) . Према томе то činov- ( = činou- ) и није ништа друго до облик зависних ...
Страница 175
... друго неголи тренутак говора који се сматра као садашњост , ипак оба критерија , и за глаголско време и глаголски начин , налазе се изван реченице , у самој говорној ситу- ацији , у погодбама под којима се говор врши ( исп . гл . ХХХ ) ...
... друго неголи тренутак говора који се сматра као садашњост , ипак оба критерија , и за глаголско време и глаголски начин , налазе се изван реченице , у самој говорној ситу- ацији , у погодбама под којима се говор врши ( исп . гл . ХХХ ) ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне зависних заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур