Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 75
Страница 41
... значе увек сталну особину . Ако када и глаголи ( или придеви у глаголима ) могу значити особину , глагол врёши увек значи радњу која се каквом предмету приписује за извесно време . Иако то није основна црта односа глаголских и ...
... значе увек сталну особину . Ако када и глаголи ( или придеви у глаголима ) могу значити особину , глагол врёши увек значи радњу која се каквом предмету приписује за извесно време . Иако то није основна црта односа глаголских и ...
Страница 228
... значе стање , схваћени онако широко као што смо горе изнели , тј . као глаголи чији се предмет налази у сфери субјектовој , ставе у супротност и обликом према активним глаголима ( отуда : бојаши се , дивити се и сл . глаголи стања имају ...
... значе стање , схваћени онако широко као што смо горе изнели , тј . као глаголи чији се предмет налази у сфери субјектовој , ставе у супротност и обликом према активним глаголима ( отуда : бојаши се , дивити се и сл . глаголи стања имају ...
Страница 229
... значе стање , а имају облик пасива . Није тешко разумети зашто су пасивни глаголи у латинском без лица од којега потиче стање почели да значе исто што и рефлексивни глаголи : то долази отуда што глаголи који значе стање као што смо видели ...
... значе стање , а имају облик пасива . Није тешко разумети зашто су пасивни глаголи у латинском без лица од којега потиче стање почели да значе исто што и рефлексивни глаголи : то долази отуда што глаголи који значе стање као што смо видели ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур