Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 75
Страница 8
... извесне врсте , предикати извесне врсте и како се сама та именица , употребљена у нарочитом положају , може свести на једну од својих особина ( напр . он је камен = „ он је тврд “ „ он је хладан “ или сл . ) . Тако кад употребимо глагол ...
... извесне врсте , предикати извесне врсте и како се сама та именица , употребљена у нарочитом положају , може свести на једну од својих особина ( напр . он је камен = „ он је тврд “ „ он је хладан “ или сл . ) . Тако кад употребимо глагол ...
Страница 24
... извесне особине или радње . То није једно одређено лице и један одређени предмет , наравно у оном смислу у којем су то праве именице , већ ма које лице које носи дану особину или ма који предмет извесне врсте . Напр . койач „ онај ко ...
... извесне особине или радње . То није једно одређено лице и један одређени предмет , наравно у оном смислу у којем су то праве именице , већ ма које лице које носи дану особину или ма који предмет извесне врсте . Напр . койач „ онај ко ...
Страница 266
... извесне категорије . Слагање функције са значењем речи , тј . истицање функције из значења речи , даје праве речи извесне категорије . 370. Устаљене речи једне категорије јесу оне код којих имамо јединство значења , функције и гласовног ...
... извесне категорије . Слагање функције са значењем речи , тј . истицање функције из значења речи , даје праве речи извесне категорије . 370. Устаљене речи једне категорије јесу оне код којих имамо јединство значења , функције и гласовног ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур