Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 80
Страница 228
... између нерефлексивних ( актив- них ) и рефлексивних глагола ; разлика између глагола активних и глагола који значе стање не мора бити показана нарочитим знаком јер се она довољно обележава и самим значењем њиховим . За ово бисмо могли ...
... између нерефлексивних ( актив- них ) и рефлексивних глагола ; разлика између глагола активних и глагола који значе стање не мора бити показана нарочитим знаком јер се она довољно обележава и самим значењем њиховим . За ово бисмо могли ...
Страница 259
... између делова једне сложене реченице и између потпуно самосталних реченица јер само код последњих реченична мелодија на крају пада до замирања . То значи да разлика у почивци не може бити опште поуздано мерило да ли је која реченица ...
... између делова једне сложене реченице и између потпуно самосталних реченица јер само код последњих реченична мелодија на крају пада до замирања . То значи да разлика у почивци не може бити опште поуздано мерило да ли је која реченица ...
Страница 267
... између себе сличне . Наравно , то се не постиже увек у идеалном облику . Зато има од потпуне усамљености таквих гласовних група до макар и најмање разлике међу њима врло много прелазних ступњева . 2 . О ЗНАЧЕЊУ 372. Данас је у науци о ...
... између себе сличне . Наравно , то се не постиже увек у идеалном облику . Зато има од потпуне усамљености таквих гласовних група до макар и најмање разлике међу њима врло много прелазних ступњева . 2 . О ЗНАЧЕЊУ 372. Данас је у науци о ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур