Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 79
Страница 32
... исп . il у франц . од лат . ille , er у нем . од старога ís ( исп . is , ea , id у лат . ) и сл . - Када лична заменица о себи говори , онда има друге облике него када други о њој говоре ( одавде потиче употреба рефлексивне заменице у ...
... исп . il у франц . од лат . ille , er у нем . од старога ís ( исп . is , ea , id у лат . ) и сл . - Када лична заменица о себи говори , онда има друге облике него када други о њој говоре ( одавде потиче употреба рефлексивне заменице у ...
Страница 151
... ( исп . двоструко које у извесним приликама значи двојно или сл . , два́йуш дваш у црног . говорима и сл . ) . Таквих именица , које су на путу да постану наставци , има и у другим језицима . Исп . у немачком : Mann ( Kaufmann и сл . , исп ...
... ( исп . двоструко које у извесним приликама значи двојно или сл . , два́йуш дваш у црног . говорима и сл . ) . Таквих именица , које су на путу да постану наставци , има и у другим језицима . Исп . у немачком : Mann ( Kaufmann и сл . , исп ...
Страница 164
... Исп . напр . конкретне именице добивене од перфективних основа : народ ( Volk ) : народиши се ( anwach- sen ) ... ( исп . праслов . * vortěti se , српскохрв . вртети се , дакле : * yort- : * ybrt- ) . „ оно што се обрће “ ; млаз „ оно што ...
... Исп . напр . конкретне именице добивене од перфективних основа : народ ( Volk ) : народиши се ( anwach- sen ) ... ( исп . праслов . * vortěti se , српскохрв . вртети се , дакле : * yort- : * ybrt- ) . „ оно што се обрће “ ; млаз „ оно што ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур