Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 86
Страница 32
... итд . ( исп . у ст . индиском дат . máhyam или máhya и те , генетив тáта и те , акуз . тат и та итд . ) . То долази , вероватно , отуда што у језичкој системи индоевропског прајезика има двојаке употребе заменице јá : у независном ...
... итд . ( исп . у ст . индиском дат . máhyam или máhya и те , генетив тáта и те , акуз . тат и та итд . ) . То долази , вероватно , отуда што у језичкој системи индоевропског прајезика има двојаке употребе заменице јá : у независном ...
Страница 159
... итд . То значи да би се овим „ од седам “ могло упућивати и на много штошта друго . пут ---- новца , четврти - -- - Откуда то да се под детерминативом подразумевају различне ствари , То долази из истог извора из којег и подразумевање ...
... итд . То значи да би се овим „ од седам “ могло упућивати и на много штошта друго . пут ---- новца , четврти - -- - Откуда то да се под детерминативом подразумевају различне ствари , То долази из истог извора из којег и подразумевање ...
Страница 164
... итд . итд . Исп . слично и код изведених речи , напр . именице : било ( са четири значења код Вука ) , врело ( Quelle ) , ірло ( Hals ) , дело ( Tat ) итд . које су данас све праве именице ; међутим наставак -ло у другим речима може ...
... итд . итд . Исп . слично и код изведених речи , напр . именице : било ( са четири значења код Вука ) , врело ( Quelle ) , ірло ( Hals ) , дело ( Tat ) итд . које су данас све праве именице ; међутим наставак -ло у другим речима може ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур