Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 68
Страница 152
... категорије речи постају речи друге категорије , онда се увек добијају неправе речи дотичне категорије ( исп . т . 122 и даље ) које су увек синтагматске по своме основном значењу . Све су такве речи и продуктивне , као што смо такође ...
... категорије речи постају речи друге категорије , онда се увек добијају неправе речи дотичне категорије ( исп . т . 122 и даље ) које су увек синтагматске по своме основном значењу . Све су такве речи и продуктивне , као што смо такође ...
Страница 265
... категорије ; она онда има функцију речи своје категорије ; али када једна реч припада двема врстама речи , једној по функцији , а другој по пореклу , онда је то неправа реч дане категорије . Које ? Да ли оне којој припада по првобитном ...
... категорије ; она онда има функцију речи своје категорије ; али када једна реч припада двема врстама речи , једној по функцији , а другој по пореклу , онда је то неправа реч дане категорије . Које ? Да ли оне којој припада по првобитном ...
Страница 266
... категорије речи у другу , мења се и значење речи , али тако да се добија синтагматско или сложено значење . У том сложеном значењу налази се донекле и значење нове категорије и донекле значење старе ; али значење старе категорије губи ...
... категорије речи у другу , мења се и значење речи , али тако да се добија синтагматско или сложено значење . У том сложеном значењу налази се донекле и значење нове категорије и донекле значење старе ; али значење старе категорије губи ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе везе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне зависних заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур