Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 84
Страница 82
... којима се придеви граде од именица у придевској функцији . Али ако се од именице у таквим случајевима добија право придевско значење , онда то значи да је сама именица секундарна , тј . да је она грађена од придевске речи , а не обрнуто ...
... којима се придеви граде од именица у придевској функцији . Али ако се од именице у таквим случајевима добија право придевско значење , онда то значи да је сама именица секундарна , тј . да је она грађена од придевске речи , а не обрнуто ...
Страница 185
... којима се могу изнети различна душевна рас- положења , ма се та средства у много прилика између себе и потпуно поклапала ; али за основну природу реченица то не даје ништа . Ако покушамо да према нашем принципу групишемо све реченице у ...
... којима се могу изнети различна душевна рас- положења , ма се та средства у много прилика између себе и потпуно поклапала ; али за основну природу реченица то не даје ништа . Ако покушамо да према нашем принципу групишемо све реченице у ...
Страница 239
... којима се инфинитивна реченица јавља ( тј . у зависности од управне реченице ) . Сви ти моменти чине да се инфинитиви појављују и у свима другим случајевима у којима су изнесени моменти могли бити задовољени . Ја ћу се задржати само на ...
... којима се инфинитивна реченица јавља ( тј . у зависности од управне реченице ) . Сви ти моменти чине да се инфинитиви појављују и у свима другим случајевима у којима су изнесени моменти могли бити задовољени . Ја ћу се задржати само на ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур