Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 83
Страница 40
... може бити у мишљењу , може бити и у језику , али се то јавља у језику на начин на који се може јавити . Тако се може претпо- ставити да се именица зъло може и непосредно самостално употребљавати . Само по себи , по општем закону условне ...
... може бити у мишљењу , може бити и у језику , али се то јавља у језику на начин на који се може јавити . Тако се може претпо- ставити да се именица зъло може и непосредно самостално употребљавати . Само по себи , по општем закону условне ...
Страница 101
... може други за извесно време ближе одредити . 140. Ми смо рекли да место субјекта или предиката могу бити употре- бљене субјекатске или предикатске синтагме . То су изрази којима се износи претстава субјекатска или предикатска кад се не може ...
... може други за извесно време ближе одредити . 140. Ми смо рекли да место субјекта или предиката могу бити употре- бљене субјекатске или предикатске синтагме . То су изрази којима се износи претстава субјекатска или предикатска кад се не може ...
Страница 288
... може бити од своје целине одвојен , тако да о њему може бити засебно расправљано . Тако се може и један део гласовних елемената издвојити као што је у овом случају фонема са њеном функцијом у језику и изнети у засебној дисциплини , која се ...
... може бити од своје целине одвојен , тако да о њему може бити засебно расправљано . Тако се може и један део гласовних елемената издвојити као што је у овом случају фонема са њеном функцијом у језику и изнети у засебној дисциплини , која се ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур