Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 83
Страница 68
... ниже , место , дуж , више , изван , близу и сл . Пре свега , међу овим речима има доста са компаративним значењем уз које стоји правилно аблативни генитив : ниже , више , затим пре , после , йошом ( у значењу „ после “ ) . Када су у ...
... ниже , место , дуж , више , изван , близу и сл . Пре свега , међу овим речима има доста са компаративним значењем уз које стоји правилно аблативни генитив : ниже , више , затим пре , после , йошом ( у значењу „ после “ ) . Када су у ...
Страница 70
... ниже доње стране каквог предмета “ ; йрѣдъ - „ најближе предњој страни каквог предмета “ ; „ најближе задњој страни каквог предмета “ и сл . И рекао сам такође , и остајем при том тврђењу , да се у горњим случајевима употреба ...
... ниже доње стране каквог предмета “ ; йрѣдъ - „ најближе предњој страни каквог предмета “ ; „ најближе задњој страни каквог предмета “ и сл . И рекао сам такође , и остајем при том тврђењу , да се у горњим случајевима употреба ...
Страница 209
... ниже гл . XXXV ) . И у појавима које ћемо ниже изнети ( т . 291 и даље ) има знатног удела глаголског релатива . 3 . ВРЕМЕНСКИ ОБЛИЦИ У НАРОЧИТОЈ УПОТРЕБИ A. Индикативни облици у модалној употреби 291. Временски облици могу бити ...
... ниже гл . XXXV ) . И у појавима које ћемо ниже изнети ( т . 291 и даље ) има знатног удела глаголског релатива . 3 . ВРЕМЕНСКИ ОБЛИЦИ У НАРОЧИТОЈ УПОТРЕБИ A. Индикативни облици у модалној употреби 291. Временски облици могу бити ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур