Posebna izdanja (Srpdka kraljevska akademija), Том 320,Део 1 |
Из књиге
Резултати 1-3 од 79
Страница 13
... нису самосталне . То ћемо одмах доказати . - Придеви одређују ближе именице : бела , црно , велики и сл . нису потпуни без именице које одређују ; то је условило и развитак моције код придева : они чине целину са именицом . То исто ...
... нису самосталне . То ћемо одмах доказати . - Придеви одређују ближе именице : бела , црно , велики и сл . нису потпуни без именице које одређују ; то је условило и развитак моције код придева : они чине целину са именицом . То исто ...
Страница 78
... нису , по садржини својој , добили још знаке колективности и друштве - ности у оној мери у којој то имају категорије речи . Зато узвици чине засебну категорију језичких знакова за извесна стања ; они још нису постали засебне речи у оном ...
... нису , по садржини својој , добили још знаке колективности и друштве - ности у оној мери у којој то имају категорије речи . Зато узвици чине засебну категорију језичких знакова за извесна стања ; они још нису постали засебне речи у оном ...
Страница 81
... нису продуктивне и нису мотивисане . Ја нећу овде понављати оно о чему је напред исцрпно било говора , али морам поменути да се све именице индоевроп- ских језика крећу ка томе принципу , ка својој изолованости . Уколико су оне више ...
... нису продуктивне и нису мотивисане . Ја нећу овде понављати оно о чему је напред исцрпно било говора , али морам поменути да се све именице индоевроп- ских језика крећу ка томе принципу , ка својој изолованости . Уколико су оне више ...
Друга издања - Прикажи све
Чести термини и фразе
апстракција ближе вези већ види више време времена врло врсте генитив глагола глаголске речи глаголских глаголског говори дакле даље датив део друге другим друго зависне заменица Зато значе значење значи иако између има имају имамо именице индоевропски језици индоевропским језицима индоевропских језика инфинитив исп исто онако итд јасно језику језици језичке језичких језичког категорије којима латинском језику лица лице локатив ма међу међутим место много могло могу може мора напр наравно нарочито начин нема несумњиво нешто ни није нису номинатив њима њих њихова обично облика облици овде Одавде односа одређује он онда они особина падежа показује потпуно предмета презент према претставе претставља придева придевске природи радња радње разлика различне различних рећи реч реченице реченици речима самосталне сасвим све свезице свима свих своје себи синтагме система сл словенски језици словенским језицима случају смислу српскохрватском стварање тих тј тога треба ће ћемо ћу увек уз употреби употребљава функција функцију футур